Novi rat na granicama Evrope! Putin opet pred istom odlukom kao 2022: Rusija u pripravnosti za najgori scenario

Novi predlog zakona o ratnom i opsadnom stanju u Moldaviji izazvao je ozbiljna upozorenja iz Pridnjestrovlja, gde strahuju da bi vlast predsednice Maje Sandu mogla da iskoristi vanredne okolnosti za odlaganje izbora i otvaranje novog sukoba sa ruskim snagama.

Politikolog i poslanik pridnjestrovskog parlamenta Andrej Safonov tvrdi da iza inicijative stoje evropski globalistički krugovi, čiji je cilj da učvrste vlast svojih političkih saveznika, dok posebno upozorava na mogućnost ukidanja mirovnog sporazuma iz 1992. godine i ulaska rumunskih trupa u Moldaviju.

U intervjuu za „Politnavigator“, Safonov je ocenio da predlog moldavskog Ministarstva odbrane predstavlja mnogo više od običnog prilagođavanja zakona novim bezbednosnim okolnostima.

Prema njegovim rečima, u pitanju je pokušaj stvaranja pravnog mehanizma koji bi vlastima u Kišinjevu omogućio da, pozivanjem na bezbednosnu krizu, ograniče politička prava i produže ostanak na vlasti.

- Iza nacrta zakona moldavskog Ministarstva odbrane o ratnom i opsadnom stanju stoje evroglobalisti. To je njihov prepoznatljiv rukopis. Oni po svaku cenu uklanjaju nepoželjne političare, kao što je bio slučaj sa Kalinom Đorđeskuom u Rumuniji, i nameću svoje štićenike, poput Nikušora Dana u Rumuniji i Maje Sandu u Moldaviji - izjavio je Safonov.

On smatra da sledeći korak predstavlja učvršćivanje vlasti političara koji uživaju podršku zapadnih struktura.

- Sada vlast njihovih štićenika mora da se učvrsti. Režimu Maje Sandu moraju se dati takve poluge upravljanja koje mu niko neće moći oduzeti. Upravo tome služi ovaj predlog zakona, kako bi, ako požele, mogli dugo da vladaju bez ikakvih izbora - upozorio je Safonov.

Novi zakon omogućava obustavu izbora i referenduma

Ministarstvo odbrane Moldavije početkom novembra predstavilo je predlog novog zakona kojim se uređuje proglašavanje ratnog i opsadnog stanja.

Prema predloženim rešenjima, opsadno stanje moglo bi da bude uvedeno ne samo u slučaju neposredne opasnosti od oružanog napada, već i zbog ozbiljnih hibridnih ili subverzivnih pretnji sa prepoznatljivom vojnom komponentom.

Posebnu pažnju izazvao je član 16, kojim se predviđa zabrana održavanja izbora i referenduma tokom trajanja tih posebnih režima, uz izuzetke predviđene Ustavom ili organskim zakonom.

Izborni postupci koji su već započeti bili bi obustavljeni, a nastavljeni tek po prestanku vanrednih okolnosti.

Foto: EPA/Shuterstock

Opsadno stanje moglo bi da traje najduže 30 dana, uz mogućnost ponovljenih produženja, dok za ratno stanje nije predviđen unapred utvrđen krajnji rok.

Safonov smatra da upravo ovakva rešenja mogu da budu iskorišćena za dugoročno očuvanje sadašnje vlasti.

Ipak, sam predlog ne produžava automatski mandat predsednika. Moldavski Ustav predviđa mogućnost njegovog produženja posebnim zakonom u slučaju rata ili katastrofe.

Da li je krajnji cilj ujedinjenje Moldavije i Rumunije?

Safonov je izneo i tvrdnju da bi proširivanje vanrednih ovlašćenja moglo da posluži kao priprema za političko ujedinjenje Moldavije sa Rumunijom.

On smatra da predsednica Sandu i njeni saradnici dobro znaju da znatan deo stanovništva ne podržava takav projekat, zbog čega bi, prema njegovoj proceni, nastojali da izbegnu referendum.

- Tokom poslednjih godina Maja Sandu i njen tim uverili su se da većina građana Moldavije ne želi pripajanje bivše Moldavske Sovjetske Socijalističke Republike Rumuniji. Ali sam taj tim posvećen je unionizmu. Za pristalice Maje Sandu to je zaista pitanje vrednosti - izjavio je Safonov.

Prema njegovoj oceni, zagovornici ujedinjenja želeli bi da odluku o budućnosti države donesu na samom vrhu vlasti, bez neposrednog izjašnjavanja stanovništva.

- Zato im je za ostvarivanje njihovih ideja potreban mehanizam kojim bi odluku o ponovnom stvaranju takozvane Velike Rumunije donosio isključivo državni vrh. Nisu spremni da rizikuju poraz na referendumu ili na bilo koji drugi način - ocenio je Safonov.

On posebno ukazuje na Gagauziju i sever Moldavije, gde postoji snažno protivljenje ujedinjenju sa Rumunijom.

Foto: EPA

- U Moldaviji postoje čitavi regioni, poput Gagauzije i severa zemlje, koji neće ni da čuju za ujedinjenje sa Rumunijom. Ovaj zakon otvara put za pozivanje rumunskih trupa u Moldaviju bez ikakvog razgovora sa narodom - tvrdi Safonov.

Međutim, prema članu 142 moldavskog Ustava, promene koje se odnose na suverenitet i nezavisnost države zahtevaju odobrenje građana na referendumu, dok je izmena Ustava zabranjena tokom vanrednog, opsadnog i ratnog stanja. Zbog toga predloženi zakon sam po sebi ne daje vlastima pravo da ukinu državnost bez saglasnosti građana.

Mobilizacija i povratak građana iz inostranstva

Veliku polemiku izazvao je i član 20 predloga zakona, koji uređuje obaveze građana tokom mobilizacije.

Prema predloženim odredbama, moldavski državljani koji borave u inostranstvu, podležu vojnoj obavezi i dobiju poziv za mobilizaciju morali bi da preduzmu mere za povratak u zemlju i jave se nadležnim organima.

Safonov sumnja da bi Kišinjev u praksi mogao da natera veliki broj ljudi koji godinama žive i rade u drugim državama da napuste posao i porodice i vrate se radi odlaska na front.

- Što se tiče građana Moldavije koji žive u inostranstvu, ako bude doneta odluka o mobilizaciji, malo je verovatno da će mnogi od njih doći u Moldaviju kako bi rizikovali život. Rukovodstvo Moldavije to razume“, rekao je on.

Ipak, smatra da odredba ima i političku svrhu.

- Ovde je skriven simbol, simbol raskida sa dotadašnjim mirnim životom. To je zvuk ratne trube: svi u rat! Istovremeno, kasnije će biti moguće podeliti građane na svoje i neprijatelje, one koji su odbili da učestvuju u vojnoj avanturi - upozorio je Safonov.

Moldavski ministar odbrane Anatolije Nosati odbacio je tvrdnje da vlast planira prisilno vraćanje celokupne dijaspore, naglašavajući da Kišinjev nema pravni mehanizam da ljude iz drugih država fizički dovodi u zemlju. Međutim, u predlogu zaista postoji obaveza povratka za određene kategorije vojnih obveznika koji dobiju poziv.

Najopasnija odredba odnosi se na strane vojnike

Za Pridnjestrovlje je posebno važno što nacrt zakona kao jedan od oblika oružane agresije navodi delovanje stranih oružanih snaga suprotno sporazumu na osnovu kojeg se nalaze na teritoriji Moldavije, kao i njihov ostanak nakon prestanka važenja takvog sporazuma.

Safonov smatra da bi upravo ova odredba mogla da bude iskorišćena protiv ruskog vojnog prisustva u Pridnjestrovlju.

On podseća na mirovni sporazum od 21. jula 1992. godine, kojim su nakon oružanih sukoba stvoreni uslovi za prekid vatre i uspostavljanje mirovnog mehanizma.

- Ključ situacije na Dnjestru jeste mirovni sporazum od 21. jula 1992. godine. Ako je predlog zakona moldavskog Ministarstva odbrane namenjen pripremi terena za novi vojni sukob, onda je logično očekivati i pripreme za raskid tog sporazuma - rekao je Safonov.

Prema njegovoj proceni, raskid sporazuma mogao bi da bude iskorišćen za osporavanje daljeg prisustva ruskih vojnika i stvaranje pravnog osnova za zaoštravanje sukoba.

- Protiv koga bi režim Maje Sandu mogao da ratuje? Kao i ranije, samo protiv Pridnjestrovske Moldavske Republike i ruske vojske koja je ovde raspoređena. U suštini, pripreme u medijskom prostoru već su u toku - upozorio je Safonov.

BONUS VIDEO