Košta dobio jezivo pismo! Potez nemačkog kancelara šokirao EU: Uništiće čitavu Evropu jednim potezom zbog Ukrajine

Nemački kancelar Fridrih Merc zapretio je da će blokirati usvajanje sedmogodišnjeg budžeta Evropske unije ukoliko svih 27 država članica ne pristane da finansira Ukrajinu.

Berlin zahteva da se pitanje ogromnog finansijskog manjka Kijeva reši bez izuzetaka, ali Mađarska, Slovačka, Češka i Bugarska odbijaju da učestvuju u novom paketu pomoći. Time je otvoren sukob koji preti da zaustavi dogovor o celokupnom budžetu EU za period od 2028. do 2034. godine.

Kako piše „Fajnenšel tajms“, pozivajući se na pismo koje je Merc uputio predsedniku Evropskog saveta Antoniju Košti, nemački kancelar uslovio je saglasnost Berlina na budući evropski budžet obavezom svih članica da finansijski podrže Ukrajinu tokom 2027. godine, ali i u narednim godinama.

Merc insistira da nijedna članica ne sme da bude izuzeta iz zajedničkog finansiranja Kijeva, bez obzira na dosadašnje protivljenje pojedinih vlada.

„Zajednička obaveza svih nas, bez izuzetka, da pravedno doprinesemo pokrivanju finansijskog manjka Ukrajine neophodan je preduslov“, naveo je Merc u pismu.

Nemački kancelar zahteva da dogovor obuhvati i dugoročno finansiranje Ukrajine od 2028. godine, uključujući troškove otplate kamata na ranije odobrene kredite.

Četiri države odbijaju da daju novac Kijevu

Mercov ultimatum prvenstveno je usmeren na Mađarsku, Slovačku, Češku i Bugarsku, koje su stavile do znanja da ne žele da učestvuju u novom finansijskom paketu za Ukrajinu.

Njihovo protivljenje dodatno komplikuje pregovore, budući da se odluke o višegodišnjem finansijskom okviru Evropske unije donose jednoglasno.

Mađarska, Slovačka i Češka već su prošle godine uspele da izdejstvuju izuzeće od učešća u plaćanju kamata na evropski kredit Ukrajini od 90 milijardi evra.

Berlin sada pokušava da spreči ponavljanje takvog scenarija.

Posebno je značajno što je Nemačka najveći neto uplatilac u budžet Evropske unije, dok su sve četiri države koje odbijaju dodatnu pomoć Kijevu neto korisnici evropskog budžeta, odnosno iz zajedničke kase dobijaju više novca nego što u nju uplaćuju.

Upravo tu činjenicu Merc koristi kao sredstvo pritiska tokom pregovora o narednom sedmogodišnjem finansijskom okviru.

Predstavnik nemačke vlade potvrdio je da Berlin smatra finansijsku podršku Ukrajini svih država članica neophodnim uslovom za uspešan završetak pregovora o budžetu EU.

Kijevu nedostaje još 70 milijardi evra

Spor je izbio zbog procene da će Ukrajini tokom 2027. godine nedostajati dodatnih 70 milijardi evra za pokrivanje finansijskih potreba.

Evropska unija prethodno je dogovorila kredit od 90 milijardi evra za finansiranje Ukrajine tokom 2026. i 2027. godine, ali je Kijev u međuvremenu saopštio da ni ta sredstva neće biti dovoljna.

Prema planovima evropskih institucija, EU bi trebalo da obezbedi približno dve trećine dodatnog iznosa, odnosno oko 45 milijardi evra.

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta potvrdio je spremnost Unije da preuzme najveći deo finansijskog tereta, ali dogovor o načinu prikupljanja novca još nije postignut.

Evropska komisija razmatra više mogućnosti, uključujući novo zajedničko zaduživanje država članica.

Takvo rešenje značilo bi da se dodatna sredstva za Ukrajinu obezbeđuju izdavanjem zajedničkih dužničkih hartija, uz obaveze koje bi evropske države morale da servisiraju u narednim godinama.

Upravo pitanje ko će snositi troškove novih kredita i njihovih kamata postalo je jedno od glavnih spornih pitanja između Berlina i država koje odbijaju dalje finansiranje Kijeva.

Merc traži rešenje već 13. novembra

Nemački kancelar insistira da evropski lideri pitanje finansiranja Ukrajine reše već na neformalnom samitu Evropske unije, zakazanom za 13. novembar u Dablinu.

Dan ranije, 12. novembra, u irskoj prestonici biće održan i sastanak Evropske političke zajednice.

Na prethodnom samitu Evropskog saveta, održanom 15. i 16. oktobra u Briselu, članice nisu uspele da postignu konačan dogovor o zatvaranju ukrajinskog finansijskog manjka za 2027. godinu.

Evropskoj komisiji tada je naloženo da pripremi predloge za rešavanje tog problema.

Istovremeno, pregovori o budžetu EU za period od 2028. do 2034. godine već su opterećeni sukobom između država koje zahtevaju smanjenje zajedničkih rashoda i onih koje insistiraju na očuvanju subvencija i drugih oblika finansiranja.

Mercov zahtev sada direktno povezuje pitanje pomoći Ukrajini sa raspodelom evropskog novca u narednih sedam godina.

Ukoliko kompromis ne bude postignut, nemačka blokada mogla bi da ugrozi čitav proces usvajanja budućeg budžeta.

Berlin hoće da ograniči mogućnost veta

Nemačka administracija istovremeno razmatra i promenu načina na koji Evropska unija donosi odluke o budućem finansiranju Ukrajine.

Prema pisanju „Fajnenšel tajmsa“, Berlin želi da se pojedine odluke ubuduće donose kvalifikovanom većinom, umesto jednoglasno.

Takav sistem smanjio bi mogućnost da pojedinačna država članica samostalno zaustavi nove finansijske pakete za Kijev.

Međutim, za promenu pravila u oblastima koje zahtevaju jednoglasnost bila bi potrebna saglasnost država članica, što dodatno otežava ostvarivanje nemačkih namera.

BONUS VIDEO