Evropa će biti pregažena?! Putin prelomio nakon Trampovog poraza: Brisel na nogama zbog zastrašujućeg scenarija

Rusija bi mogla da izvede napade dronovima na teritoriju neke od članica NATO-a kako bi proverila da li su Sjedinjene Američke Države spremne da vojno zaštite evropske saveznike, upozorila je Lijana Fiks, stručnjak za spoljnu i bezbednosnu politiku američkog Saveta za spoljne odnose.

Prema njenoj proceni, Vladimir Putin mogao bi da iskoristi težak izborni poraz Donalda Trampa i moguće pogoršanje odnosa Vašingtona sa Evropom za direktno testiranje člana 5 Severnoatlantskog ugovora. Najopasniji scenario za evropske države bio bi da Moskva izvede ograničeni napad, računajući da američki predsednik neće priteći u pomoć napadnutoj članici Alijanse.

U analizi objavljenoj u nemačkom magazinu „Fokus“, Fiks upozorava da pobeda demokrata na izborima za američki Kongres ne mora da donese smirivanje odnosa između Sjedinjenih Američkih Država i Evrope. Naprotiv, smatra da bi Tramp nakon gubitka političke kontrole nad Kongresom mogao da postane još nepredvidljiviji u spoljnoj politici.

Posebno opasnim smatra mogućnost da rusko rukovodstvo proceni kako je došao trenutak da proveri stvarnu spremnost Vašingtona da ispuni obaveze prema NATO saveznicima.

Putin bi mogao dronovima da proveri hoće li Amerika braniti Evropu

Prema scenariju koji razmatra Fiks, Moskva bi mogla da posegne za ograničenim napadima bespilotnim letelicama kako bi ispitala reakciju NATO-a.

Takav potez ne bi nužno imao za cilj osvajanje teritorije. Njegova svrha, prema oceni analitičarke, bila bi da pokaže koliko je čvrsta obaveza kolektivne odbrane i da li bi američka administracija bila spremna da se neposredno uključi u zaštitu evropske članice Alijanse.

U središtu ovog scenarija nalazi se član 5 Severnoatlantskog ugovora, prema kojem se oružani napad na jednu članicu smatra napadom na sve.

Međutim, taj član ne podrazumeva automatski ulazak svih članica u rat. Svaka država određuje kakvu će pomoć pružiti napadnutom savezniku, uključujući mogućnost upotrebe oružane sile.

Upravo u tome Fiks vidi prostor za opasnu rusku računicu.

Ako bi Moskva procenila da Tramp nije spreman da vojno podrži neku od evropskih članica NATO-a, ograničeni napad mogao bi da posluži kao provera američkih namera.

Najveći rizik, prema ovoj analizi, jeste mogućnost da se prvi put ozbiljno dovede u pitanje spremnost Sjedinjenih Američkih Država da odbrane evropskog saveznika u slučaju direktnog oružanog napada.

Fiks ne tvrdi da je Putin već doneo odluku o takvoj operaciji. Reč je o njenoj proceni mogućeg razvoja događaja ukoliko odnosi između Vašingtona i evropskih prestonica nastave da se pogoršavaju.

Moskva već traži povlačenje američke vojske iz istočne Evrope

Analitičarka upozorava da bi opasnost bila još veća ukoliko Tramp odluči da smanji američko vojno prisustvo na evropskom kontinentu.

Ona podseća da Rusija već dugo zahteva povlačenje američkih vojnika iz Poljske i baltičkih država, kao i smanjenje vojne infrastrukture NATO-a u blizini svojih granica.

Takvi zahtevi bili su deo ruskih predloga o evropskoj bezbednosti još krajem 2021. godine.

Prema proceni Fiks, Tramp bi mogao da postigne dogovor sa Putinom koji bi obuhvatio i promenu američkog vojnog prisustva u Evropi.

Povlačenje američkih snaga dodatno bi zabrinulo Poljsku, Litvaniju, Letoniju i Estoniju, koje se u svojoj odbrambenoj politici u velikoj meri oslanjaju na američke vojne kapacitete i obaveze iz NATO-a.

Fiks smatra da bi upravo kombinacija smanjenog američkog prisustva i političkog sukoba Trampa sa evropskim liderima mogla da ohrabri Moskvu da testira granice kolektivne odbrane.

Tramp bi mogao da se dogovori sa Putinom i ostavi Ukrajinu bez ključne podrške

Pored mogućnosti napada na članice NATO-a, Fiks upozorava na još jedan scenario: postizanje zasebnog sporazuma između Trampa i Putina kojim bi Sjedinjene Američke Države obustavile obaveštajnu i logističku podršku Ukrajini.

Takva odluka ozbiljno bi pogodila sposobnost OSU da nastave vojne operacije, naročito kada je reč o sistemima naoružanja koji zavise od američkih obaveštajnih podataka, tehničke pomoći i snabdevanja.

Prema njenoj oceni, Evropa bi se tada suočila sa dva problema istovremeno: morala bi da nadoknadi izgubljenu američku pomoć Kijevu i da se pripremi za mogućnost da Vašington smanji svoje vojne obaveze prema evropskim saveznicima.

Fiks posebno upozorava da Tramp ima znatno više slobode u vođenju spoljne politike nego u sprovođenju unutrašnjih reformi, zbog čega bi njegov poraz na izborima mogao da poveća značaj pregovora sa Moskvom.

Poraz republikanaca mogao bi dodatno da promeni Trampovu politiku

Demokrate su na izborima održanim 3. novembra osvojile kontrolu nad Predstavničkim domom i Senatom, čime su republikanci izgubili većinu u oba doma Kongresa.

Takav rezultat otežaće Trampu usvajanje zakona i sprovođenje unutrašnjopolitičkih planova kada novi saziv Kongresa počne sa radom u januaru 2027. godine.

Fiks, međutim, upozorava da američki predsednici nakon gubitka podrške u Kongresu često preusmeravaju pažnju na međunarodne odnose, gde raspolažu širim ovlašćenjima.

U Trampovom slučaju, smatra ona, ta sklonost mogla bi da bude još izraženija jer mu je ovo poslednji predsednički mandat i želi da ostavi značajno političko nasleđe.

Evropski lideri zato, prema njenoj oceni, ne bi trebalo da zaključuju da će izborna pobeda demokrata automatski ograničiti Trampove spoljnopolitičke poteze.