Mačka razotkrila Putinovu špijunku! Spavala sa NATO oficirima, izlazila sa njihovim ženama, a onda ju je mikročip raskrinkao (FOTO)

Žena koja se predstavljala kao uspešna dizajnerka nakita, pripadnica visokog društva i kosmopolita sa južnoameričkim korenima, godinama je gradila poznanstva sa ljudima iz NATO okruženja u italijanskom Napulju. Iza imena Marija Adela Kufeldt Rivera, međutim, prema rezultatima opsežne međunarodne istrage, krila se Olga Kolobova, ruska državljanka i navodna pripadnica vojne obaveštajne službe GRU.

Priča o ženi koja je uspela da se približi krugovima NATO oficira rekonstruisana je zajedničkim radom istraživačkih novinara iz redakcija Bellingcat, nemačkog "Špigla", ruskog "Insajdera" i italijanske "Republike".

Tokom desetomesečne istrage analizirani su dokumenti, podaci iz baza, fotografije, tragovi na društvenim mrežama i razgovori sa ljudima koji su godinama poznavali ženu za koju su verovali da je Peruanka.

Lažni identitet izgrađen u Rusiji

Priča o Mariji Adeli počinje 2005. godine u Peruu, gde je pokušala da dobije peruansko državljanstvo. Kao dokaz identiteta priložen je izvod o krštenju iz crkve koja, prema podacima do kojih su došli istraživači, u vreme navodnog krštenja još nije ni postojala. Peruanske vlasti zatražile su dodatne dokaze, a slučaj je prosleđen tužilaštvu zbog sumnje u falsifikovanje dokumenata.

Ipak, već naredne godine u Rusiji je izdat pasoš na ime Marije Adele Kufeldt Rivere, sa potpuno istim datumom rođenja. U dokumentima je navedeno da je radila na Moskovskom državnom univerzitetu, čime je stvoren privid da iza njenog identiteta stoji uverljiva biografija.

Posebnu pažnju istraživača privukao je broj njenog ruskog pasoša. Pripadao je istoj seriji kao dokumenta koja su koristili drugi ruski obaveštajci, među kojima i operativci povezani sa slučajevima trovanja bugarskog proizvođača oružja Emilijana Gebreva i bivšeg ruskog dvostrukog agenta Sergeja Skripalja. Upravo je taj detalj postao jedan od ključnih tragova u rasvetljavanju njenog identiteta.

U Italiji je, u međuvremenu, pričala sasvim drugačiju životnu priču. Predstavljala se kao ćerka nemačkog oca i majke iz Perua, rođena u peruanskom gradu Kaljao. Tvrdila je da ju je majka kao dete odvela u Sovjetski Savez, gde ju je potom ostavila, zbog čega je odrasla u Rusiji i navodno imala težak odnos sa porodicom koja ju je odgajala.

Poznanicima je govorila da ne želi da živi u Rusiji, već da sanja o životu u zapadnoj Evropi. Takva biografija trebalo je da objasni njeno poreklo, ali i da opravda zašto se toliko trudila da izgradi život daleko od zemlje u kojoj je, navodno, odrasla.

 

 

Brak i misteriozna smrt supruga

Pre nego što se nastanila u Napulju, Marija Adela boravila je na Malti, u Rimu i u predgrađu Ostija, gde je pohađala kurseve gemologije, nauke koja se bavi dragim kamenjem. Tako je gradila priču o sebi kao ženi koja želi da postane dizajnerka nakita.

U julu 2012. godine udala se za muškarca kojeg je predstavljala kao Italijana. Istraživači su, međutim, utvrdili da je njen suprug imao i ekvadorsko i rusko državljanstvo i da je rođen u Moskvi. Prema dokumentima do kojih su došli novinari, pre venčanja je pribavio ruski pasoš, a kasnije je putovao u Moskvu, gde je dobio i ruski poreski identifikacioni broj.

Njegov život završen je iznenada 13. jula 2013. godine, kada je imao samo 30 godina. U umrlici je kao uzrok smrti navedena obostrana upala pluća i sistemski lupus. Podaci o putovanjima pokazali su da Marija Adela u tom trenutku nije bila u Rusiji, već da je u Moskvu doputovala tek mesec dana kasnije. Jedan njegov prijatelj, koji je razgovarao sa istraživačima pod uslovom anonimnosti, rekao je da nije ni znao da se muškarac oženio.

Nakon njegove smrti, Marija Adela nastavila je život u Italiji. U Napulju je 2013. godine registrovala kompaniju "Serein", čija je delatnost bila proizvodnja i prodaja nakita i luksuznih predmeta. Ubrzo je otvorila butik, a kasnije i galeriju i koncept prodavnicu u kojoj su organizovani događaji i okupljanja.

 

 

Svoj nakit predstavljala je kao luksuzne proizvode, namenjene "elegantnoj ženi koja nikada ne preteruje". Međutim, istraživači su upoređivanjem fotografija proizvoda sa ponudom na internet-stranicama veleprodavaca utvrdili da je deo nakita, koji je reklamirala kao sopstveni dizajn i proizvodnju u Napulju, zapravo odgovarao jeftinim komadima iz Kine.

To nije sprečilo njen društveni uspon. Naprotiv, butik je postao mesto okupljanja lokalnih uglednika, preduzetnika, novinara, diplomata i ljudi povezanih sa NATO strukturama.

Klub koji joj je otvorio vrata u NATO

Jedan od najvažnijih koraka u njenom društvenom usponu bilo je članstvo u organizaciji "Lions Club Napoli Monte Nuovo", čiji su članovi bili i ljudi povezani sa NATO bazom u Napulju. Marija Adela postala je sekretarica kluba, a poznanstva koja je tamo stekla omogućila su joj da se približi oficirima i zaposlenima iz više zemalja Alijanse.

Prema svedočenjima ljudi koji su razgovarali sa istraživačima, bila je izuzetno aktivna u organizaciji događaja i trudila se da klub privuče uglednije članove. U jednom trenutku, kada je organizaciji pretilo gašenje zbog opadanja broja članova, čak je ponudila da plati članarinu za sve.

U njenom društvu nalazili su se pripadnici američke, italijanske, belgijske i nemačke vojske, kao i zaposleni u NATO strukturama. Prisustvovala je svečanim balovima, humanitarnim večerama i drugim događajima koje su organizovali NATO i američka vojska. Neki od tih događaja bili su veoma skupi, a okupljali su ljude iz vojnih, diplomatskih i poslovnih krugova.

Jedan zaposleni u američkoj mornarici, sa kojim je bila u kontaktu, navodno joj se dopadao, a ona je u prepisci sa prijateljicom napisala da je on "malo zaljubljen" u nju. Ipak, nije se oslanjala samo na poznanstva romantične prirode: razmenjivala je posete sa pojedinim ljudima iz NATO okruženja i pozivala ih u svoju prodavnicu.

 

 

Nisu, međutim, svi bili uvereni u njenu priču. Pukovnica Šejla Brajant, tadašnja generalna inspektorka američkih pomorskih snaga u Evropi i Africi, posumnjala je u njenu biografiju. Nije joj bilo jasno kako je moguće da je neko kao dete ostavljen u Sovjetskom Savezu, a posebno joj je bilo neobično to što je Marija Adela vodila skup život, često menjala stanove u luksuznim delovima grada i održavala posao bez jasno vidljivih izvora prihoda.

Brajant je kasnije izjavila da je drugima savetovala da Mariji Adeli ograniče pristup poverljivim vojnim informacijama i da se takvi podaci dele isključivo sa osobama kojima su neophodni za obavljanje posla. Naglasila je da sa njom nije razgovarala o vojnim i političkim pitanjima i da je njihov odnos ostao na nivou društvenih kontakata.

Važno je, međutim, da istraživači nisu pronašli dokaz da je Marija Adela ikada ušla u samu NATO bazu niti da je došla do poverljivih vojnih dokumenata. Njena bliskost sa pripadnicima Alijanse i prisustvo na događajima jesu dokumentovani kroz svedočenja i objavljene fotografije, ali konkretni rezultati njene navodne obaveštajne misije nisu utvrđeni.

Jedan let za Moskvu i nestanak bez objašnjenja

U septembru 2018. godine Marija Adela iznenada je napustila Napulj. Prema podacima o putovanjima do kojih su došli istraživači, 15. septembra kupila je kartu u jednom pravcu za Moskvu. Od tada nije poznato da je ponovo napustila Rusiju.

Neposredno pre nestanka, na društvenim mrežama objavila je da joj je dijagnostikovan rak i da joj kosa ponovo raste nakon hemoterapije. Istraživači smatraju da je ta objava mogla da posluži kao objašnjenje za iznenadni prekid kontakata sa prijateljima i poznanicima u Italiji.

Njen odlazak dogodio se u posebno zanimljivom trenutku: dan ranije, 14. septembra 2018, objavljeno je istraživanje o ruskim vojnim obaveštajcima i pasošima koje su koristili, uključujući dokumenta sa serijskim brojevima bliskim onom koji je koristila Marija Adela. Ipak, istraživači nisu mogli sa sigurnošću da utvrde da li je njen odlazak bio direktno povezan sa tim otkrićem ili je povlačenje iz Italije bilo unapred planirano.

 

 

Trag koji je otkrio Olgu

Identitet žene koja se predstavljala kao Marija Adela razotkriven je tek nakon detaljnog ukrštanja podataka. Istraživači su u ruskim bazama pronašli podatke o Olgi Kolobovoj, rođenoj 1982. godine, a zatim upoređivali njene fotografije sa fotografijama žene iz Napulja. Softver za prepoznavanje lica u početku nije dao dovoljno ubedljive rezultate, ali su novinari nastavili proveru.

Presudan trag pronađen je na aplikaciji WhatsApp: fotografija koju je Marija Adela koristila kao profilnu sliku na Fejsbuku pojavila se i na nalogu Olge Kolobove. Dodatnu potvrdu predstavljali su podaci iz ruskih baza, njeni telefonski kontakti i putovanja.

Istraživači su došli i do podataka o telefonskim pozivima koji su ukazivali na vezu sa visokim oficirom Pete uprave GRU, odeljenja koje se, prema njihovim saznanjima, bavi programom slanja obaveštajaca u inostranstvo pod lažnim identitetima. Posebno je zabeležen poziv sa broja povezanog sa Kolobovom upućen 23. februara 2022. godine, na Dan branilaca otadžbine u Rusiji, broju koji je pripadao komandiru iz te strukture.

Prema nalazima istrage, reč je o takozvanoj "ilegalnoj" operativki – obaveštajcu koji godinama živi u stranoj zemlji pod potpuno izmišljenim identitetom, bez vidljivih veza sa državom koju zapravo predstavlja.

Olga Kolobova se, prema kasnijim podacima koje su objavili istraživači, pojavila u krugovima organizacije "Prijatelji Putina" i počela da širi proruske i ratne poruke. Njen boravak u Napulju ostavlja, međutim, niz otvorenih pitanja: nije poznato kakve je informacije uspela da prikupi, da li je ikada došla do podataka od stvarnog obaveštajnog značaja niti da li je njena misija završena po planu ili je prekinuta nakon što je njen identitet došao pod sumnju.

BONUS VIDEO