RAND uradio jezivu analizu za Pentagon: Priželjkuju Putinovu smrt, a potom i rat Rusije i NATO!

RAND, jedan od najpoznatijih američkih istraživačkih centara koji se bavi bezbednosnom i vojnom strategijom, izradio je hipotetički scenario prema kojem bi smrt ruskog predsednika Vladimira Putina mogla da pokrene niz događaja koji bi Evropu doveli na ivicu novog velikog rata.

Prema ovoj simulaciji, promena rukovodstva u Moskvi dovela bi do zamrzavanja sukoba u Ukrajini, ali i do intenziviranja hibridnih napada na članice NATO-a. Scenario predviđa da bi Rusija do 2030. godine pokrenula vojni upad u Estoniju, što bi izazvalo širi oružani sukob sa Alijansom.

Hipotetička smrt ruskog predsednika Vladimira Putina početkom 2027. godine mogla bi da pokrene niz događaja koji bi do 2030. doveli do ruskog napada na Estoniju, članicu NATO-a, i otvorenog rata Rusije sa Alijansom. Takav scenario razradila je američka istraživačka organizacija RAND Corporation.

Ovaj istraživački centar sa sedištem u SAD, koji sprovodi analize za američku vladu i Pentagon, zamišlja Rusiju na čijem se čelu nalazi bivši obaveštajac, koji se, suočen sa teškoćama da učvrsti vlast u zemlji, okreće vojnom sukobu sa Zapadom.

RAND naglašava da scenario nije predviđanje budućih događaja, već upozorenje na to kako bi Rusija mogla da iskoristi političku nestabilnost, podele unutar NATO-a i smanjeno vojno prisustvo SAD u Evropi kako bi testirala odlučnost Alijanse.

Putinova smrt pokreće borbu za vlast u Kremlju

U januaru 2027. godine, 74-godišnji Vladimir Putin umire prirodnom smrću, ostavljajući za sobom vakuum moći u Moskvi. U borbi za prevlast između suprotstavljenih političkih i bezbednosnih centara moći pobedu odnose ruske bezbednosne službe, a Kremlj u martu za Putinovog naslednika imenuje bivšeg generala Federalne službe bezbednosti (FSB).

Novi ruski lider odmah kreće u učvršćivanje vlasti i u aprilu 2027. pristaje na prekid vatre u Ukrajini, u zamenu za delimično ublažavanje sankcija. Sporazum posreduju Sjedinjene Američke Države, a podršku mu pružaju Velika Britanija i vodeće evropske sile.

Međutim, primirje ne donosi mir. Već u julu pregovori o konačnom mirovnom sporazumu zapadaju u ćorsokak, pošto Moskva odbija da odustane od svojih ratnih ciljeva. Rusija zadržava pretenzije na okupirane ukrajinske teritorije i nastavlja da drži svoje trupe na tim područjima, čime se sukob pretvara u zamrznuti rat.

Pošto su velike borbe u Ukrajini obustavljene, Moskva se okreće obnovi i jačanju svojih oružanih snaga.

Do januara 2028. novi predsednik uspeva da zameni neke od Putinovih najbližih saradnika ljudima od poverenja, ali se istovremeno suočava sa sve ozbiljnijim ekonomskim problemima i nezadovoljstvom građana zbog ljudskih gubitaka u ratu. Pošto ne uspeva da uspostavi čvrstu kontrolu nad državom kakvu je imao Putin, na njega sve snažnije pritiskaju vojni tvrdolinijaši, koji zahtevaju agresivniji pristup prema NATO-u.

BONUS VIDEO