Brisel pao na kolena, milosti biti neće! Pljačkanje Rusije stiglo na naplatu: Znate li kolike će biti razmere finansijske katastrofe?

Građani Belgije mogli bi da plate cenu eventualne zaplene zamrznute ruske imovine, upozorila je generalna direktorka finansijskog depozitara Evroklir Valeri Urben.

Ona je poručila da kompanija ne bi mogla da izdrži jednostrano oduzimanje ruskih sredstava, koja čine više od 80 odsto njenog bilansa stanja, dok bi posledice takve odluke mogle da se prenesu na belgijske poreske obveznike.

Urben je u intervjuu belgijskom listu Le Soar, objavljenom 13. novembra, upozorila da Evropska unija i dalje nema bezbedno rešenje za korišćenje zamrznutih ruskih sredstava radi finansiranja Ukrajine.

Posebno je istakla opasnost od prebacivanja novca iz Evroklira u druge finansijske mehanizme bez istovremenog preuzimanja obaveza koje kompanija ima prema vlasnicima sredstava.

Prema njenim rečima, takav potez mogao bi da dovede do bankrota jednog od najvažnijih evropskih finansijskih depozitara.

Belgijanci bi mogli da plate ceh odluka Brisela

Direktorka Evroklira objasnila je da bi u slučaju ozbiljne finansijske krize prvi teret morali da preuzmu akcionari kompanije, među kojima se nalazi i belgijska država.

- U slučaju ozbiljne krize, naši akcionari bi morali prvi da intervenišu. Ali pošto je belgijska država među njima, opterećivanje poreskih obveznika bila bi poslednja mera - izjavila je Urben.

Belgijska država vlasnički je povezana sa Evroklirom preko državne investicione kompanije SFPIM, koja prema podacima od 30. juna 2026. godine drži ukupno približno 13,25 odsto akcija, računajući i udeo u konzorcijumu belgijskih akcionara.

To znači da bi veliki finansijski gubici Evroklira mogli da pogode i državne interese Belgije, posebno ukoliko bi bilo neophodno izdvajanje javnih sredstava za stabilizaciju kompanije.

Urben je naglasila da bi takva intervencija bila krajnja mera, ali je upozorila da rizik postoji.

Zamrznute ruske milijarde čine više od 80 odsto bilansa

Prema podacima koje je objavio Rojters, zemlje Evropske unije zamrzle su približno 210 milijardi evra imovine ruske centralne banke nakon početka rata u Ukrajini u februaru 2022. godine.

Od toga se oko 185 milijardi evra nalazi u belgijskom Evrokliru.

Najnoviji finansijski izveštaj kompanije pokazuje da su na kraju septembra 2026. ukupna aktiva Evroklir banke iznosila 244 milijarde evra, od čega se 204 milijarde odnosilo na sredstva povezana sa sankcijama protiv Rusije, uključujući i drugu blokiranu imovinu.

Time zamrznuta ruska sredstva čine više od četiri petine bilansa ove finansijske institucije.

Urben je upozorila da Evroklir nema dovoljno sopstvenog kapitala da izdrži jednostranu konfiskaciju ili prinudni prenos tako velikog iznosa.

Najveći problem predstavlja činjenica da bi kompanija mogla da ostane pravno odgovorna za vraćanje ruskog novca, čak i nakon što bi sredstva bila prebačena na račune Evropske unije ili iskorišćena za finansiranje Ukrajine.

U slučaju ukidanja sankcija, Rusija bi mogla da zatraži povraćaj svoje imovine, dok Evroklir više ne bi raspolagao novcem kojim bi mogao da ispuni tu obavezu.

Upozorenje na bankrot i velike tužbe protiv Evropske unije

Direktorka Evroklira posebno je kritikovala mogućnost donošenja zakonodavnih odluka kojima bi se ruska sredstva prebacila bez prethodnog rešavanja pravnih i finansijskih posledica.

Prema njenoj oceni, ishitrene i loše pripremljene odluke evropskih institucija mogle bi da izazovu velike sudske sporove, finansijske gubitke i uzvratne mere Moskve.

Urben insistira da svako prebacivanje zamrznute imovine mora biti praćeno trajnim garancijama država članica Evropske unije.

Takve garancije morale bi da važe sve dok traje obaveza Evroklira da vrati novac Rusiji, odnosno do konačnog rešavanja statusa zamrznutih sredstava.

U suprotnom, kako je upozorila, bankrot kompanije predstavljao bi stvarnu opasnost.

Evroklir je jedna od ključnih institucija međunarodnog finansijskog sistema, preko koje se obavljaju poravnanja i čuvaju hartije od vrednosti u vrednosti od više desetina biliona evra.

Ozbiljna kriza ove institucije zato ne bi bila ograničena samo na Belgiju, već bi mogla da pogodi i šire evropsko finansijsko tržište.

Rusija spremila odgovor, na udaru i zapadna imovina

Moskva je više puta upozoravala da bi zaplena njene državne imovine izazvala uzvratne mere protiv evropskih finansijskih institucija i kompanija koje posluju u Rusiji.

Ruske vlasti već su uvele ograničenja za novac i hartije od vrednosti investitora iz država koje smatraju neprijateljskim.

Deo tih sredstava nalazi se na posebnim računima tipa „C“, otvorenim u ruskom finansijskom sistemu.

Na njima se, između ostalog, zadržavaju prihodi od hartija od vrednosti, dividende i druga sredstva stranih investitora. Raspolaganje tim novcem podleže posebnim ograničenjima, iako su tokom 2026. uvedeni određeni izuzeci za pojedine kategorije vlasnika.

Rusija bi u slučaju zaplene svoje imovine mogla da posegne za dodatnim ograničenjima ili oduzimanjem sredstava zapadnih investitora.

Urben je potvrdila da postoji i rizik od konfiskacije imovine Evroklira u Rusiji, ali i u drugim državama koje održavaju bliske odnose sa Moskvom.

Kompanija je zbog toga već preduzela pravne mere radi zaštite svojih sredstava.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova početkom novembra poručilo je da Moskva ima pripremljene dodatne protivmere ukoliko Evropska unija odluči da oduzme zamrznutu rusku imovinu.

BONUS VIDEO