Ode sve u propast! Putinov plan dospeo u redakciju Njujork tajmsa: Nećete verovati šta je tražio od Zapada i Amerikanaca

Rusija je tokom pregovora sa Sjedinjenim Američkim Državama u Abu Dabiju zatražila da NATO povuče svoje snage i vojnu infrastrukturu na položaje iz 1997. godine, odustane od daljeg proširenja i obustavi vojne aktivnosti u Ukrajini, istočnoj Evropi, na Južnom Kavkazu i u centralnoj Aziji.

Kako otkriva Njujork tajms, Moskva je američkim pregovaračima dostavila dokument koji praktično ponavlja zahteve Vladimira Putina iz decembra 2021. godine, neposredno pre početka rata u Ukrajini.

Prema pisanju američkog lista, ruska delegacija je tokom zatvorenih pregovora 10. i 11. novembra u Abu Dabiju predstavila dokument sa predlozima za potpuno preuređenje evropskog bezbednosnog sistema.

Njujork tajms je dobio primerak dokumenta od jednog učesnika pregovora, dok je drugi izvor, upoznat sa razgovorima, potvrdio njegovu autentičnost.

Dokument je datiran 10. novembra i nema zvanično zaglavlje niti potpis, što znači da predstavlja nezvanično iznetu pregovaračku poziciju Moskve, a ne formalno zaključen sporazum.

NATO mora da se vrati u 1997. godinu

Najvažniji ruski zahtev odnosi se na povlačenje savezničkih snaga iz država koje su postale članice NATO nakon 1997. godine.

To bi, između ostalog, značilo uklanjanje savezničkih vojnih snaga i infrastrukture iz Poljske, Estonije, Letonije i Litvanije, odnosno sa istočnog krila Alijanse.

Moskva zahteva i da NATO odustane od daljeg proširenja, čime bi bilo onemogućeno pristupanje Ukrajine, ali i drugih država koje bi u budućnosti želele da postanu članice.

Predlog, prema pisanju Njujork tajmsa, podrazumeva zabranu vojnih aktivnosti NATO u Ukrajini, istočnoj Evropi, na Južnom Kavkazu i u centralnoj Aziji.

Povratak na stanje iz 1997. godine ne bi značio automatski izlazak Poljske i baltičkih država iz NATO, već povlačenje savezničkih snaga i vojne infrastrukture koje su tamo raspoređene nakon tog perioda.

Rusija je praktično iste zahteve uputila Vašingtonu i NATO u decembru 2021. godine, kada je predložila dva sporazuma o bezbednosnim garancijama.

Zapadne države tada su odbile da prihvate ruske uslove.

Moskva traži potpuni prekid isporuka oružja Ukrajini

Ruski predlog obuhvata i obustavljanje zapadne vojne pomoći Ukrajini.

Prema dokumentu u koji je Njujork tajms imao uvid, Moskva zahteva prekid isporuka svih vrsta zapadnog naoružanja, vojne opreme i proizvoda namenjenih ukrajinskim oružanim snagama.

Rusija je spremna da prihvati buduće članstvo Ukrajine u Evropskoj uniji, ali samo pod uslovom da Kijev ne učestvuje u zajedničkoj odbrambenoj politici Unije.

Takvo rešenje praktično bi isključilo Ukrajinu iz evropskih mehanizama zajedničke odbrane, čak i ukoliko bi postala punopravna članica EU.

Novi zahtev za Britaniju i Francusku: Bez nuklearne zaštite Evrope

U odnosu na predloge iz 2021. godine, Moskva je sada proširila zahteve i na nuklearno odvraćanje.

Rusija traži ukidanje aranžmana NATO koji omogućavaju da se američko nuklearno oružje koristi u okviru zajedničke odbrane evropskih saveznika.

Pored toga, Francuska i Velika Britanija morale bi da odustanu od mogućnosti da svojim nuklearnim arsenalima pružaju bezbednosne garancije drugim evropskim državama.

Ovaj zahtev posebno je značajan u trenutku kada evropske zemlje razmatraju jačanje sopstvenog nuklearnog odvraćanja i smanjenje zavisnosti od američke zaštite.

Francuska i Velika Britanija jedine su evropske članice NATO koje raspolažu sopstvenim nuklearnim oružjem, dok Poljska već razmatra mogućnost uključivanja u šire evropske aranžmane nuklearnog odvraćanja.

Rusija želi dogovor po uzoru na Hladni rat

Njujork tajms navodi da su ruski pregovarači tokom razgovora u Abu Dabiju iznosili i argumente u prilog bezbednosnom poretku kakav je postojao tokom Hladnog rata.

Prema rečima učesnika pregovora, ruska delegacija predstavljala je tadašnju podelu Evrope na američku i sovjetsku sferu uticaja kao sistem koji je omogućavao predvidljivije odnose između dve velike sile.

Moskva smatra da su razgraničavanje sfera uticaja i postojeći kanali komunikacije između Vašingtona i Sovjetskog Saveza smanjivali opasnost od direktnog vojnog sukoba.

Time ruska strana pokušava da pitanje završetka rata u Ukrajini poveže sa znatno širim dogovorom o budućem rasporedu vojne moći na evropskom kontinentu.

Putin u Moskvi ponovio zahteve Vitkofu i Kušneru

Ruski predsednik Vladimir Putin ponovio je svoje zahteve 12. novembra, tokom sastanka u Moskvi sa specijalnim izaslanicima američkog predsednika Donalda Trampa, Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom.

Putinov savetnik Jurij Ušakov nakon razgovora potvrdio je da rusko rukovodstvo i dalje insistira na osnovnim načelima predloga iz decembra 2021. godine.

Prema njegovim rečima, ti predlozi i dalje predstavljaju rusku viziju temelja nedeljivog evropskog bezbednosnog sistema.

Ipak, izvori Njujork tajmsa tvrde da su ruski predstavnici tokom pregovora nagovestili da Putin može pokazati određenu fleksibilnost i da dokument predstavlja početnu pregovaračku poziciju.

Američki pregovarači, međutim, nisu prihvatili zahtev da se Evropa vrati na stanje iz 1997. godine.

Vitkof i Kušner poručili su ruskoj delegaciji da su se međunarodne okolnosti značajno promenile od decembra 2021. i da bi razgovori trebalo da budu okrenuti budućnosti.

Prema navodima jednog američkog zvaničnika, Vašington je spreman da razmotri nove ruske predloge, ali pod uslovom da uključuju konkretne korake Moskve ka smanjenju napetosti.

Poljska odbila ruske uslove: Nema dogovora preko naših glava

Na objavljene ruske zahteve reagovao je i poljski premijer Donald Tusk, koji je tokom evropskog samita u Dablinu poručio da Varšava neće prihvatiti dogovor kojim bi Moskva i Vašington odlučivali o bezbednosti Poljske bez njenog učešća.

- Ni pod kojim uslovima nećemo dozvoliti da bilo ko uspostavlja nova bezbednosna pravila u ovom delu sveta preko naših glava, poljskih ili evropskih - izjavio je Tusk.

Prema njegovim rečima, ruski predlozi neprihvatljivi su ne samo za Ukrajinu već i za evropske države, posebno Poljsku.

Tusk je naglasio da Evropa neće prihvatiti novu bezbednosnu arhitekturu samo zato što to želi ruski predsednik ili neko u Sjedinjenim Američkim Državama.

Sličan stav izneo je i litvanski predsednik Gitanas Nauseda, koji smatra da povlačenje snaga NATO sa istočnog krila ne može biti predmet ustupaka Moskvi.

BONUS VIDEO