Iran pokreće nezamisliv napad na Ameriku! CIA i Mosad u stanju apsolutnog šoka: Tramp u opasnosti, ministar hitno premešten u vojnu bazu

Iran navodno priprema napad dronovima čija bi meta bili predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp i nekoliko visokih članova njegove administracije.

Vest je objavio izraelski list "Izrael hajom", pozivajući se na obaveštajne podatke za koje se tvrdi da su proverili Mosad i CIA. Prema tim navodima, više visokih američkih zvaničnika premešteno je na bezbedne lokacije, dok je Tramp smanjio broj javnih pojavljivanja. Američki predsednik je, prema istim informacijama, otkazao i svoj redovni nedeljni odlazak na golf.

Ministar finansija premešten u vojnu bazu

Američki ministar finansija Skot Besent premešten je u vojnu bazu nakon što je dobio pretnje iz Irana, objavio je "Njujork tajms", pozivajući se na tri osobe upoznate sa slučajem. Američki zvaničnici smatraju da su planovi Irana za napade na sadašnje i bivše američke funkcionere odmakli, a kao jedan od razloga za ozbiljnu zabrinutost navode obaveštajne podatke o pretnjama upućenim Besentu.

Foto: Tanjug

On od avgusta predvodi kampanju finansijskog pritiska na Iran, koja obuhvata sankcije i trgovinska ograničenja. Prema izvorima lista, zbog te uloge postao je jedna od potencijalnih meta Teherana. Za sada nije poznato koliko su pretnje konkretne i koliko je neposredna opasnost. Američki zvaničnici ocenjuju da su iranske mogućnosti za izvođenje velikih napada na teritoriji SAD ili u inostranstvu ograničene, ali ciljane pretnje smatraju ozbiljnim.

Portparol Ministarstva finansija poručio je da Besent neće odustati od pritiska na iranski režim. "Neće ga odvratiti pretnje iranskog režima", navedeno je u saopštenju, uz potvrdu da ministar ostaje posvećen kampanji protiv iranske ekonomije.

Foto: Tanjug

Više zvaničnika već je premešteno na bezbedne lokacije

Besent je najmanje šesti član administracije koji je tokom prošle godine premešten na drugu lokaciju zbog bezbednosnih razloga. Među njima su i Stiven Miler, koji sada obavlja funkciju šefa kabineta Bele kuće, i Pem Bondi, tadašnja ministarka pravde. Administracija nije objavila koliko je zvaničnika obuhvaćeno bezbednosnim merama, niti su sve pretnje povezane sa Iranom.

Foto: Tanjug/AP

Pretnje Bondi, prema navodima izvora, delimično su povezane sa pojačanom zabrinutošću za bezbednost nakon što su američke snage u Karakasu zarobile bivšeg predsednika Venecuele Nikolasa Madura i prebacile ga u Njujork, gde se suočava sa federalnim krivičnim optužbama.

Prošlog meseca Vašington je podigao nivo pripravnosti među svojim osobljem širom Bliskog istoka i smanjio broj zaposlenih u ambasadama i konzulatima. Ove mere usledile su nakon obaveštajnih podataka prema kojima je Iran uveliko radio na pripremi napada na Amerikance. Američka vojska je, takođe, hitno premestila bombardere iz jedne britanske baze nakon sumnje da je protiv nje pripreman teroristički napad.

Foto: EPA

Pritisak na iransku ekonomiju i Revolucionarnu gardu

Besentova kampanja prvenstveno je usmerena na finansijsko slabljenje Korpusa islamske revolucionarne garde, najmoćnije vojne strukture u Iranu, koja ima i značajan uticaj na tamošnju ekonomiju.

Administracija se nada da će ekonomski pritisak oslabiti Teheran i smanjiti potrebu za povratkom velikim vojnim operacijama u ratu koji je Tramp pokrenuo 28. februara. Američki predsednik obećao je da će taj sukob okončati, ali je rat izrazito nepopularan.

Besent i drugi predstavnici administracije tvrde da kampanja daje rezultate: iranska ekonomija se smanjuje, valuta gubi vrednost, a životni standard stanovništva naglo opada.

Međutim, američke obaveštajne procene ukazuju da bi tvrdolinijaši u Iranu mogli da se održe na vlasti gotovo po svaku cenu. Dva zvaničnika upoznata sa tim procenama navode da ekonomski pritisak sam po sebi možda neće dovesti do promene režima.

Tramp je na meti Irana još od 2020. godine

Tramp je postao meta iranskih pretnji u januaru 2020. godine, nakon što je naredio napad u kojem je ubijen general Kasem Sulejmani, komandant elitnih snaga Kuds. Američki tužioci su 2024. godine optužili Farhada Šakerija, za kojeg su tvrdili da je operativac Revolucionarne garde, da je učestvovao u planiranju atentata na Trampa tokom njegove predsedničke kampanje.

Pretnje iz Irana bile su upućene i pojedinim američkim zvaničnicima za nacionalnu bezbednost povezanim sa operacijom u kojoj je Sulejmani ubijen. Administracija Džozefa Bajdena zadržala je deo njihovog obezbeđenja, ali je Tramp nakon povratka na vlast gotovo odmah povukao zaštitu, uključujući i onu namenjenu bivšim savetnicima koji su sebe smatrali njegovim saveznicima.

BONUS VIDEO