Preokret u Briselu, tiče se Rusije! Kaja Kalas patosirana: Pet moćnih država joj unište planove, Putin je samo ovo čekao

Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas ostala je bez uloge glavnog pregovarača sa Rusijom, nakon što su evropski lideri odlučili da buduće mirovne razgovore o Ukrajini vode predstavnici pet najuticajnijih evropskih država i institucija Evropske unije.

Odluka doneta na samitu u Dablinu predstavlja ozbiljan politički udarac za Kalasovu, koja je javno insistirala da upravo ona ima mandat da predstavlja evropske interese u pregovorima sa Moskvom.

Umesto jednog pregovarača, evropski lideri odlučili su se za grupu E5, koju čine Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Italija i Poljska, uz učešće predstavnika Evropske komisije i Evropskog saveta.

Ruski list „Vzgljad“ u analizi objavljenoj 14. novembra ocenjuje da takav rasplet otkriva mnogo dublje podele unutar evropskog političkog vrha, ali i nepoverenje prema sposobnosti Kalasove da vodi pregovore koji bi mogli da odrede budući bezbednosni poredak Evrope.

Fon der Lajen podržala drugog kandidata, Merc nametnuo petorku

Uoči sastanka u Dablinu, među evropskim liderima pojavilo se nekoliko suprotstavljenih predloga o tome ko bi trebalo da predstavlja kontinent u razgovorima sa Moskvom.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen podržavala je učešće svog šefa kabineta Bjorna Zajberta, koji je već bio uključen u diplomatske kontakte povezane sa pregovorima o Ukrajini.

Prema pisanju italijanske „Republike“, Fon der Lajen je upravo Zajbertu dala prednost u odnosu na Kalasovu.

Međutim, Nemačka i Francuska nisu želele da evropskim institucijama prepuste potpunu kontrolu nad pregovaračkim procesom.

Nemački kancelar Fridrih Merc podržao je model zasnovan na neposrednom učešću velikih evropskih država. Polaznu osnovu činila je grupa E3, koju čine Nemačka, Francuska i Velika Britanija, a zatim su uključene Italija i Poljska.

Time je formirana grupa E5, koja će zajedno sa predstavnicima institucija EU učestvovati u budućim pregovorima.

Odluka je istovremeno omogućila Varšavi da neposredno učestvuje u razgovorima o bezbednosti istočne Evrope, dok je Italija dobila mesto za pregovaračkim stolom nakon insistiranja premijerke Đorđe Meloni.

Kalasova tražila funkciju, odgovor je stigao pred kamerama

Kaja Kalas je neposredno pre samita poručila da prema postojećim sporazumima Evropske unije upravo ona ima ovlašćenja da predstavlja blok u spoljnopolitičkim i bezbednosnim pitanjima.

Podsetila je da su evropski lideri još 2024. godine odlučili ko će tokom narednih pet godina predstavljati Evropsku uniju u pregovorima sa drugim državama, uključujući Rusiju.

- Ako lideri žele da promene taj dogovor, naravno da to mogu, jer je to njihova odluka, ali mislim da bi trebalo da se usredsredimo na suštinu - izjavila je Kalasova.

Međutim, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta je nakon sastanka saopštio da je postignut dogovor o drugačijem načinu predstavljanja Evrope.

- Lideri su se saglasili da naš evropski tim za pregovore o miru u Ukrajini čine institucije Evropske unije i grupa E5 iz koalicije voljnih - rekao je Košta.

On je naglasio da Evropski savet predstavlja Uniju u pitanjima zajedničke spoljne i bezbednosne politike na nivou šefova država i vlada, dok Evropska komisija ima sopstvena predstavnička ovlašćenja.

Fon der Lajen podržala je ovakav raspored nadležnosti, poručivši da države članice i institucije same odlučuju ko će ih predstavljati.

Kalasova tako nije dobila posebno ovlašćenje koje je tražila, iako ostaje na funkciji visoke predstavnice Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost.

Ruski analitičari tvrde da joj ne veruju ni u Briselu

Ruski „Vzgljad“ ocenjuje da protivljenje imenovanju Kalasove nije posledica samo njenog izrazito negativnog stava prema Moskvi.

Prema analitičarima koje je list konsultovao, najveće evropske države ne žele da prepuste razgovore o sopstvenoj bezbednosti osobi u čije diplomatske sposobnosti nemaju dovoljno poverenja.

Profesor međunarodnih odnosa na Državnom univerzitetu u Sankt Peterburgu Stanislav Tkačenko smatra da Kalasova pokušava da proširi ovlašćenja svoje funkcije i nastupa u ime svih 27 članica Evropske unije, iako države i dalje samostalno odlučuju o najvažnijim spoljnopolitičkim pitanjima.

On ocenjuje da postoje dva ključna razloga za njeno izostavljanje iz pregovaračkog vrha: odnos prema Rusiji i protivljenje velikih evropskih država da Briselu prepuste odlučivanje o njihovoj bezbednosti.

Sličnu ocenu izneo je Vladimir Bruter iz Međunarodnog instituta za humanitarno-politička istraživanja, koji smatra da Kalasova nije prihvatljiv kandidat za složene pregovore sa Moskvom.

Bruter tvrdi da su evropske države odabrale grupni format upravo zato što ne žele da čitav proces bude povezan sa jednom političkom ličnošću.

Prema njegovoj proceni, takvo rešenje omogućava najvećim evropskim državama da zadrže neposrednu kontrolu nad pregovorima, dok institucije Evropske unije imaju koordinacionu ulogu.

BONUS VIDEO