Šok predlog iz Amerike: Ukrajina ulazi u NATO, a evo šta Putin dobija! Tramp sprema istorijski preokret

Sjedinjene Američke Države predložile su novi put za ulazak Ukrajine u NATO, što je cilj kojem Kijev teži već godinama, smatrajući članstvo u Alijansi ključnom garancijom bezbednosti i zaštite od Rusije, gotovo pet godina od početka rata.

Međutim, administracija američkog predsednika Donalda Trampa navodno je poručila da bi Ukrajina u zamenu za članstvo morala da se odrekne celog Donbasa, oblasti na istoku zemlje koju ruski predsednik Vladimir Putin zahteva kao jedan od uslova za okončanje rata.

Prema rečima ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, ovu ideju su mu preneli Trampovi izaslanici Stiv Vitkof i Džared Kušner tokom poslednje runde mirovnih pregovora između Ukrajine i Rusije, održane prošle nedelje u Abu Dabiju, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Nakon razgovora u Abu Dabiju, Kušner i Vitkof sastali su se u četvrtak u Moskvi sa Putinom, a potom su o razgovorima obavestili Zelenskog u Dablinu, pre sastanka evropskih lidera koji je u petak održan u irskoj prestonici.

Ukrajina je još u septembru 2022. godine podnela zahtev za članstvo u NATO-u, nastojeći da ojača svoju odbranu i obezbedi granice prema Rusiji.

Kremlj je, međutim, više puta upozoravao da bi ulazak Ukrajine u NATO izazvao "oštar odgovor" Moskve.

Da li bi najnoviji američki predlog mogao da bude prihvatljiv i za Ukrajinu i za Rusiju?

Šta se zna o američkom predlogu?

Zelenski je u subotu rekao novinarima da su Kušner i Vitkof izneli mogućnost da Ukrajina postane članica NATO-a ukoliko se odrekne kontrole nad Donbasom.

- Amerikanci su postavili pitanje: "Šta ako Ukrajina uđe u NATO? Da li bi se Ukrajina povukla iz Donbasa?" - rekao je ukrajinski predsednik.

Prema njegovim rečima, pitanje članstva u NATO-u ponovo je na pregovaračkom stolu, jer je postalo deo "izuzetno teških" razgovora između Ukrajine i Rusije, od kojih bi mogla da zavisi budućnost evropske bezbednosti.

Putin se protivi članstvu Ukrajine u NATO-u i zahteva da Alijansa povuče svoje trupe iz zemalja koje se graniče sa Rusijom.

- To je opasno jer, po mom mišljenju, upravo takve stvari dovode do ratova ili eskalacije sukoba - upozorio je Zelenski.

On je istakao da se evropska bezbednost zasniva na Evropskoj uniji i NATO-u.

- Prava bezbednost u Evropi znači EU i NATO. To je to. Ne postoji druga bezbednost u Evropi - poručio je ukrajinski predsednik.

Foto: Tanjug AP

Ian Leser, istaknuti saradnik Nemačkog Maršalovog fonda SAD, rekao je za Al Džaziru da bi američki predlog, ukoliko je tačno prenet, bio značajan jer otvoreno ukazuje na pristup koji se već duže vreme zastupa u pojedinim krugovima američke administracije - da Ukrajina mora da bude spremna na teritorijalne ustupke kako bi se postigao mirovni sporazum.

- Deo koji se odnosi na NATO deluje veoma upitno. Takva mogućnost bi svakako bila privlačna Ukrajini, ali je teško zamisliti da bi Moskva na nju pristala. I pojedine članice NATO-a mogle bi da budu skeptične - ocenio je Leser.

Kris Fiterston, politikolog sa Univerziteta u Jorku u Velikoj Britaniji, smatra da bi ovakav predlog predstavljao značajan zaokret u dosadašnjoj američkoj politici.

- SAD su bile veoma oprezne kada je reč o daljem uključivanju u sukob u Ukrajini. Administracija Džoa Bajdena pružala je vojnu pomoć Kijevu, ali se jasno protivila ideji direktnog vojnog angažovanja Zapada na terenu. Tramp je, s druge strane, pokazivao veliko razumevanje za ruske stavove i imao ozbiljne sukobe sa Zelenskim, zbog čega je ovaj predlog svakako iznenađenje - rekao je Fiterston.

On je za Al Džaziru ocenio da bi ponuda članstva u NATO-u u okviru mirovnog sporazuma predstavljala značajnu bezbednosnu garanciju za Ukrajinu ukoliko bi Rusija u budućnosti ponovo pokrenula sukob.

- Imajući u vidu Trampove česte kritike na račun NATO-a, ovo bi se moglo protumačiti i kao ponovno potvrđivanje američke posvećenosti Alijansi. Ipak, ostaje pitanje da li bi Tramp mogao da obezbedi podršku ostalih članica NATO-a za takav predlog - dodao je on.

Šta američki predlog znači za Ukrajinu?

Ukrajina je podnela zahtev za članstvo u NATO-u u septembru 2022. godine, svega nekoliko meseci nakon početka ruske sveobuhvatne invazije.

Od tada Zelenski, njegovi saradnici i ukrajinski predstavnici širom sveta nastoje da ubede članice Alijanse da ubrzaju prijem njihove zemlje.

Međutim, među članicama NATO-a i dalje ne postoji saglasnost o tome da li Ukrajini treba ponuditi članstvo dok rat traje, uprkos širokoj podršci Kijevu.

Zemlje koje se graniče sa Rusijom, poput Litvanije i Poljske, među najglasnijim su zagovornicima ukrajinskih ambicija za ulazak u Alijansu. I nekoliko drugih članica podržalo je ubrzavanje tog procesa, dok pojedine države istovremeno izražavaju zabrinutost zbog korupcije u Ukrajini i smatraju da bi okončanje rata trebalo da bude uslov za njeno članstvo.

Dolaskom Trampa na vlast, međutim, SAD su znatno manje naklonjene ukrajinskim zahtevima za prijem u NATO. Američki predsednik je javno poručivao Kijevu da odustane od nade da će postati članica Alijanse.

Foto: Reuters

Ipak, novi predlog Vitkofa i Kušnera ponovo je otvorio mogućnost ukrajinskog članstva, ali uz kompromis na koji nijedna vlast u Kijevu ne bi lako pristala.

Zelenski je u subotu rekao novinarima da nijedna članica NATO-a ranije nije pokretala mogućnost da Ukrajina uđe u Alijansu u zamenu za odricanje od teritorije. Ponovio je i da Kijev neće predati nijedan deo svoje teritorije.

Ipak, naveo je da bi, ukoliko bi mirovni sporazum uključivao bezbednosne garancije, pravo Ukrajine da zadrži snažnu i dobro finansiranu vojsku, kao i sredstva za obnovu zemlje, bio spreman da raspiše nacionalni referendum o mogućem ustupanju teritorije u zamenu za članstvo u NATO-u.

Fiterston je ocenio da Ukrajina već dugo vodi rat i dosledno poručuje da neće pristati na predaju svoje teritorije u okviru mirovnog sporazuma.

- Predlog Trampove administracije očigledno je pokušaj da se ispita koliko je čvrst taj ukrajinski stav i pronađe izlaz iz trenutnog zastoja u pregovorima - rekao je on.

Prema njegovim rečima, članstvo u NATO-u pružilo bi Ukrajini nivo bezbednosti koji bi Kijev verovatno prihvatio, ali bi cena bila ogromna žrtva u pogledu teritorije i suvereniteta.

- Posle godina tokom kojih je Tramp dovodio u pitanje posvećenost NATO-u, Ukrajini bi bila potrebna veoma čvrsta potvrda da će Alijansa garantovati njenu odbranu ukoliko bi uopšte razmatrala ovakav predlog - dodao je Fiterston.

Šta američki predlog znači za Rusiju?

Kremlj se još nije oglasio povodom najnovijeg američkog predloga.

Moskva je, međutim, dosledno ponavljala da je članstvo Ukrajine u NATO-u neprihvatljivo i da predstavlja direktnu pretnju nacionalnoj bezbednosti Rusije. Putin je upravo ukrajinske težnje za ulazak u Alijansu navodio kao jedan od razloga za pokretanje rata 2022. godine.

Uprkos sastancima Kušnera i Vitkofa sa Putinom, Kremlj za sada ne pokazuje spremnost da promeni taj stav. Moskva tokom čitavog rata zahteva da Ukrajina odustane od članstva u NATO-u i prihvati neutralni i demilitarizovani status.

Rusija se takođe odlučno protivi raspoređivanju zapadnih vojnika ili mirovnih snaga na ukrajinskoj teritoriji.

Osim odustajanja od NATO-a, Moskva zahteva da Ukrajina preda suverenitet nad Donbasom, kao i nad delovima Zaporoške i Hersonske oblasti koje ruske snage već kontrolišu.

Dok američki predlog od Ukrajine traži da se odrekne dela teritorije u zamenu za mesto u NATO-u, Rusiji bi, sa druge strane, ponudio svojevrstan ustupak - da odustane od protivljenja ukrajinskom članstvu u Alijansi, a zauzvrat dobije Donbas.

Foto: Reuters

Zašto je Donbas toliko važan?

Oblast Donbasa na istoku Ukrajine istorijski je predstavljala industrijsko srce zemlje i jedan od njenih najvažnijih privrednih centara.

Većina stanovnika Donbasa izjašnjava se kao etnički Ukrajinci, dok se manjina izjašnjava kao etnički Rusi. Ruski jezik je takođe veoma zastupljen u ovoj oblasti, što je posledica doseljavanja stanovništva iz Rusije tokom 19. veka, ali i u vreme Sovjetskog Saveza.

Rusija optužuje Ukrajinu za diskriminaciju stanovnika Donbasa koji govore ruski jezik i etničkih Rusa, koristeći te tvrdnje kao jedno od opravdanja za zahtev da Kijev preda tu oblast Moskvi.

Donbas obuhvata Donjecku i Lugansku oblast. Od početka ruske invazije 2022. godine, Rusija je zauzela gotovo celu Lugansku oblast i najveći deo Donjecke oblasti. Ukupno kontroliše oko 88 odsto teritorije Donbasa, ali i dalje zahteva da se ukrajinske snage povuku iz preostalih delova regiona koje drže pod kontrolom.

Hari Nedelku, partner i viši direktor za geopolitiku u organizaciji "Rasmusen global", koji je ranije radio u timu za planiranje politike generalnog sekretara NATO-a, rekao je za Al Džaziru da američki predlog predstavlja test kojim bi trebalo utvrditi koliko je Moskvi zaista važna teritorija Donbasa.

Ipak, prema njegovim rečima, nedavni pregovori u Abu Dabiju pokazali su da Rusija od Ukrajine traži mnogo više od teritorijalnih ustupaka.

- Oni (Rusi) žele da razgovaraju o onome što nazivaju novom evropskom bezbednosnom arhitekturom. To je samo drugo ime za zahtev da Rusija dobije pravo veta kada je reč o NATO-u - rekao je Nedelku.

On je ukazao i na to da Amerikanci nisu izričito predložili da Kijev preda Donbas Rusiji u zamenu za članstvo u NATO-u.

- Ali sve ukazuje na to da Rusija nikada neće prihvatiti takvu mogućnost - rekao je on, misleći na ulazak Ukrajine u Alijansu.

Nedelku smatra da Moskva zapravo nema nameru da ozbiljno sedne za pregovarački sto, već da stalnim otvaranjem novih pitanja, uključujući buduće uređenje evropske bezbednosti, proširuje dnevni red i stvara utisak da pregovara.

- Na taj način pokušava da umiri američko rukovodstvo, dok istovremeno nanosi što veću štetu Ukrajini - dodao je on.

Šta kažu SAD?

Vašington nije zvanično potvrdio da je predložio Kijevu da se odrekne teritorije u zamenu za članstvo u NATO-u.

Kušner je u subotu, nekoliko sati nakon Zelenskijevih izjava, objavio opširnu poruku na društvenoj mreži Iks, u kojoj je naveo da su mediji preneli neke od maksimalističkih zahteva koje su iznele obe strane, uz oštru političku retoriku.

On je naglasio da su razgovori Rusije, Ukrajine i SAD vođeni iza zatvorenih vrata i da im je cilj okončanje rata.

- Tokom tih razgovora pojavilo se nekoliko novih ideja koje se sada razmatraju. Neke bi mogle direktno da dovedu do proboja u pregovorima, dok bi druge mogle da prerastu u nove predloge koji bi pomogli da se premoste preostale razlike - napisao je Kušner.

Dodao je da obe strane razumeju da će za okončanje rata biti neophodni praktični kompromisi.

- Ozbiljan i konstruktivan rad se nastavlja među svima nama koji smo posvećeni pronalaženju rešenja - naveo je on.

Kušner je još u četvrtak rekao novinarima da je Putin pristao da Evropa bude uključena u mirovne pregovore.

- Ne možemo da postignemo sporazum bez Evropljana za pregovaračkim stolom - poručio je Trampov izaslanik.

BONUS VIDEO