Tragali za nestalim pilotom, jurili pogrešne mete: Mosad otimao i mučio iranske generale, jednog ubili i bacili u Crno more

Mosad je decenijama tragao za nestalim izraelskim navigatorom Ronom Aradom, a u potrazi zasnovanoj na pogrešnoj pretpostavci da ga Iran drži u zatočeništvu, izraelski agenti navodno su kidnapovali, mučili, pa čak i ubili iranske generale, otkriva istraga "Njujork tajmsa".

Prema navodima lista, u jednoj od operacija agenti Mosada oteli su iranskog generala u Istanbulu. Nakon što ispitivanje nije donelo informacije o Aradovoj sudbini, general je navodno ubijen, a njegovo telo odbačeno. Istraga se zasniva na svedočenjima desetina iranskih, izraelskih i američkih zvaničnika.

Ron Arad nestao je 1986. godine, nakon što se katapultirao iz aviona tokom vojne operacije na jugu Libana. Izrael je verovao da su ga zarobili pripadnici šiitskog pokreta Amal, a zatim predali Iranu, koji ga je navodno prebacio iz Libana na svoju teritoriju. Tokom prve dve godine zatočeništva stizali su određeni znaci da je živ, uključujući fotografije i pisma. Poslednje pismo datirano je 5. maja 1988. godine.

Pogrešan trag koji je vodio do Irana

Prema istrazi, oficir Mosada Izrael Perlov počeo je 1992. godine da traga za lekarima koji su možda lečili Arada nakon njegovog zarobljavanja u Libanu. Uspostavio je kontakt sa iranskim lekarom koji je tvrdio da je lično lečio izraelskog navigatora i u Iranu i u Libanu. Međutim, rezultati poligrafskog testiranja nisu bili jasni, a lekar je nestao nakon što mu je Izrael ponudio kofer pun novca za informacije koje bi dovele do Aradovog spasavanja.

Upravo su tvrdnje tog lekara, prema pisanju "Njujork tajmsa", bile jedan od ključnih razloga zbog kojih je u Mosadu jačalo uverenje da je Iran preuzeo izraelskog vojnika.

Godine 1994. izraelski komandosi oteli su Mustafu Diraniја, visokog pripadnika šiitske milicije Amal, koja je prethodno držala Arada. Dirani je tokom ispitivanja tvrdio da je izraelskog navigatora odveo u Nabi Čit, u dolini Beka, i poverio ga na čuvanje jednoj porodici. Prema njegovoj verziji, čuvari su napustili kuću kako bi se borili protiv izraelskih vojnika u blizini, a kada su se vratili, Arada više nije bilo.

Dirani je tvrdio i da mu je jedan iranski zvaničnik rekao da je iranska Revolucionarna garda preuzela Arada i prebacila ga u Iran. Deo izraelskih zvaničnika smatrao je da je to dokaz umešanosti Teherana, dok su drugi upozoravali da tvrdnja nije potvrđena i da je dobijena tokom ispitivanja na kojem je Dirani, kako je sam tvrdio, bio mučen. Ipak, izraelske optužbe protiv Irana postajale su sve glasnije.

Izrael je potom pokušavao da preko međunarodnih saveznika dođe do informacija iz Teherana. "Pitanje Rona Arada pratilo nas je svuda. Na svakom međunarodnom susretu pitali su nas za Rona Arada", rekao je za "Njujork tajms" Mohamed Ali Abtahi, tadašnji potpredsednik Irana.

Godine 1999. papa Jovan Pavle Drugi predao je iranskom predsedniku Mohamedu Hatamiju pismo Aradove supruge, u kojem je tražila informacije o sudbini svog muža.

Komisija izraelske vojske zaključila je 2004. godine da je Arad preminuo tokom devedesetih, nakon što mu zbog teške bolesti nije pružena neophodna medicinska pomoć, i da je sahranjen u dolini Beka.

Kidnapovanje iranskog generala i sumnje u Mosad

Iste godine Izrael i Hezbolah približili su se dogovoru, uz posredovanje Nemačke, o razmeni zatvorenika. Izrael je trebalo da oslobodi Diranija i druge istaknute zatvorenike u zamenu za izraelskog biznismena Elhanana Tenenbauma, tela trojice izraelskih vojnika i informacije o Aradovoj sudbini.

Iran je tada zadužio generala Revolucionarne garde Abdulaha Saberija da u Libanu istraži šta se dogodilo sa nestalim izraelskim navigatorom. Istraga je zaključila da je Arad preminuo u Nabi Čitu i da je tamo sahranjen. Prema pisanju lista, bivši iranski predsednik Ali Akbar Hašemi Rafsandžani poslao je jednog od svojih sinova da izveštaj lično preda nemačkim posrednicima.

Izrael je, međutim, učešće Saberija u istrazi protumačio kao dokaz da je Revolucionarna garda bila umešana u Aradovo zatočeništvo. Izraelski izveštaj iz 2005. godine zaključio je da je Arada preuzela upravo ta moćna iranska vojna formacija.

Ipak, revizija dokaza koju je izraelska bezbednosna služba Šin Bet sprovela 2006. godine pokazala je da ni Iran ni Hezbolah najverovatnije nisu držali Arada i da je on verovatno ostao u Nabi Čitu. Vlada i Mosad uglavnom su zanemarili te zaključke.

Prema svedočenjima trojice bivših američkih zvaničnika, iste godine agenti Mosada oteli su u Istanbulu generala Alirezu Asgarija, pripadnika jedinice Kuds iranske Revolucionarne garde, koji je bio stacioniran u Libanu ubrzo nakon Aradovog nestanka. Navodno su ga nedeljama ispitivali na brodu, a zatim ubili i njegovo telo bacili u Crno more, pošto nisu pronašli dokaze da raspolaže informacijama o nestalom izraelskom vojniku. Izrael je negirao bilo kakvu umešanost u Asgarijev nestanak.

Tadašnji lider Hezbolaha Hasan Nasralah izjavio je 2006. godine da ta organizacija veruje da je Arad mrtav, ali da nije poznato gde je sahranjen. Dve godine kasnije, nemački posrednik Gerhard Konrad preneo je Izraelu da Hezbolah smatra da je Arad poginuo tokom pokušaja bekstva 1988. godine. Izrael ga je zvanično proglasio mrtvim 2008.

Zajednički izveštaj Mosada i vojne obaveštajne službe iz 2016. godine, zasnovan na novim informacijama prikupljenim tokom prethodne dve godine, zaključio je da je Arad najverovatnije bio mrtav još od 1988. godine.

Potraga se vratila u Liban, ali bez rezultata

Uprkos sve većem broju dokaza da Iran nije preuzeo Arada, Izrael je nastavio da istražuje taj pravac. Arapski mediji su 2021. godine objavili da su agenti Mosada oteli generala Saberija dok je džogirao u Damasku, ubacili ga u kombi i odvezli. Prema jednoj verziji, prebačen je u Izrael na intenzivno ispitivanje, a potom odveden u Johanesburg, u Južnoj Africi, gde je pušten uz broj telefona iranske ambasade.

Potraga se kasnije ponovo usmerila na Nabi Čit. Godine 2025. nestao je penzionisani libanski visoki bezbednosni službenik Ahmad Šukr, čiji je brat Hasan, prema navodima izvora bliskog porodici, bio pripadnik grupe koja je učestvovala u zarobljavanju Rona Arada.

Jedan libanski pravosudni zvaničnik rekao je da postoje informacije prema kojima su Ahmada Šukra namamila dvojica Šveđana koji su stigli u Liban dva dana pre njegovog nestanka, dok je jedan od njih napustio zemlju preko aerodroma u Bejrutu upravo na dan otmice.

Prema pisanju "Njujork tajmsa", vodeća izraelska teorija sada je da je Arad ubijen iz osvete zbog smrti Hasana Šukra 1988. godine.

U martu 2026. izraelska vojska poslala je komandose duboko na teritoriju Libana u neuspešnu operaciju pronalaženja Aradovih posmrtnih ostataka. Akciju su pratili snažni izraelski vazdušni udari na područje Nabi Čita, u kojima je, prema podacima lokalnih zvaničnika, poginula najmanje 41 osoba. Izraelska vojska nije imala gubitke.

- Operacija izvedena tokom protekle noći nije donela ono što smo tražili - izjavio je tada izraelski premijer Benjamin Netanjahu, dodajući da je obaveza Izraela da završi sve misije povezane sa zarobljenicima i nestalim osobama apsolutna.

Aradova udovica kasnije je saopštila da porodica ne želi da izraelski vojnici rizikuju živote kako bi pronašli njegove posmrtne ostatke.

BONUS VIDEO