OVAKO JE GOVORIO STIVEN HOKING: O Bogu, filozofiji, vanzemaljcima...

Najpoznatiji fizičar sveta, profesor Stiven Hoking, preminuo je danas, u 77. godini. Ovom prilikom podsećamo se nekih od njegovih ličnih stavova koji su privukli najviše pažnje u svetu

Stiven Hoking je tvrdio da je ateista, i smatrao da je nauka ponudila "znatno ubedljivije objašnjenje" u vezi sa poreklom univerzuma, kao i da čuda religije "nisu kompatibilna" sa naučnim činjenicama. 

"Pre nego što smo razumeli nauku, bilo je prirodno da verujemo da je Bog stvorio univerzum, ali sada nam nauka daje znatno ubedljivije objašnjenje", izjavio je proslavljeni fizičar 2014. godine u videu koji su objavile španske novine El Mundo. 

PREMINUO STIVEN HOKING: Najpoznatiji fizičar na svetu umro u 77. godini

"Ono što mislim kada sam rekao da 'bismo znali um Boga' jeste to da bismo znali sve što Bog zna da on postoji, ali on ne postoji. Ja sam ateista", dodao je Hoking. 

Hokingov komentar usledio je nakon pitanja novinara lista koje se bavilo njegovom religioznošću. 

"Um Boga" je referenca koju je Hoking koristio da pojasni pasus iz njegove knjige "Kratka istorija vremena", u kojoj je napisao da bi naučnici "poznavali um Boga" da je otkriven set naučnih principa kolokvijalno poznat kao "teorija svega". 

Međutim, ovo nije prvi put da je Hoking otvoreno govorio o svojim verskim ubeđenjima. 

On je 2011. godine za Gardijan izjavio da ne veruje u raj ili zagrobni život, nazivajući sve "bajkama za osobe koje se plaše mraka". 

Hoking je takođe 2007. godine izjavio za "BBC" da "nije religiozan u klasičnom smislu" i da veruje da univerzumom upravljaju zakoni nauke. Ovi zakoni su možda doneti od strane Boga, ali on ne interveniše kako bi ih prekršio.

Nauka protiv filozofije

Na Guglovoj konferenciji "Cajtgajst" 2011. godine, Hoking je rekao da je "filozofija mrtva". 

Verovao je da filozofija nije uspela da održi korak sa razvojem moderne nauke, i da su naučnici postali "nosioci baklje otkrića u našoj potrazi za znanjem". 

Rekao je da je na sva filozofska pitanja moguće odgovoriti naukom, naročito kada je reč o "najnovijim naučnim teorijama koje su nam pružile potpuno drugačiju sliku o univerzumu i našem mestu u njemu".

O veštačkoj inteligenciji

Fizičar je za magazin Vajerd izjavio da će veštačka inteligencija u jednom trenutku postati tako napredna da će u suštini biti "novi oblik života, koji će biti efikasniji od ljudi". 

"Strahujem da će veštačka inteligencija u potpunosti zameniti ljude. Kao što ljudi mogu da naprave kompjuterske viruse, neko će napraviti veštačku inteligenciju koja može da se replikuje", rekao je Hoking. 

"Količina novca koji kompanije ulažu u veštačku inteligenciju vrlo lako bi mogla da dovede do toga da na ulici uskoro vidimo pametne robote", dodao je. 

Hoking je takođe smatrao da bi mašine u jednom trenutku mogle da nas nadmudre. 

"Dok je kratkoročni uticaj veštačke inteligencije ograničen osobom koja je kontrolište, dugoročne posledice zavise od toga da li ćemo moći uopšte da ih kontrolišemo", objasnio je.

"Ako vanzemaljci pozovu, ne odgovarajte"

Astrofizičar je smatrao da bi inteligentni vanzemaljci mogli biti neprijateljski nastrojeni prema ljudima i čak težiti kolonizaciji planeta bogatih resursima, kao što je to slučaj sa Zemljom. 

On je u dokumentarcu "Stephen Hawking's Favorite Places" iz prošle godine komentarisao Gliese 832c egzoplanetu na kojoj možda ima života. 

"Jednom ćemo dobiti signal sa planete poput ove, ali bi trebalo dobro da razmislimo da li ćemo odgovoriti na njega. Susret sa nekom naprednom civilizacijom mogao bi biti kao susret Kolumba i starosedelaca Amerike. To se nije dobro završilo", rekao je tada Hoking. 

Treba imati u vidu da je Zemlja prilično bučna planeta, koja emituje radio i TV signale u svemir već decenijama. 

Pojedini astronomi veruju da bi nas vanzemaljska civilizacija dovoljno napredna da brzo putuje svemirom do sada već opazila.

"Ljudi moraju da napuste Zemlju i pronađu novi dom"

Kompanija koja stoji iza softvera koji je Hokingu pomagao da govori jeste Intel, a svi oni koji su bili zainteresovani da saznaju kako funkcioniše i koriste taj softver, dobili su priliku da to učine 2015. godine. Intel je tada odlučio da objavi pomenuti softver pod slobodnom licencom, što znači da se praktično radi o softveru otvorenog koda, koji developeri od tada mogu da proučavaju i koriste, piše Benchmark. 

Intel je ovaj softver ACAT (Assistive Context-Aware Toolkit) opisao kao "platformu otvorenog koda, razvijenu od strane Intel Labsa, kako bi omogućila da ljudi sa bolestima motornih neurona (ALS) i drugim poremećajima imaju pun pristup mogućnostima i aplikacijama svojih računara, preko veoma svedenih interfejsa, prilagođenih njihovom stanju". 

ACAT je trenutno dostupan samo za Windows uređaje, a zahteva i web kameru jer se oslanja na vizuelne parametre kako bi razumeo komande.

Hoking je prošle godine upozorio javnost da ljudi moraju da pronađu novi dom u svemiru u narednih 200 do 500 godina, ako prežive do tada. 

On je takođe spomenuo i američkog predsednika Donalda Trampa i njegovu odluku da se SAD povuče iz sporazuma o klimi. 

"Ne negiram važnost suzbijanja klimatskih promena i globalnog zagrevanja, za razliku od Trampa, koji je doneo najlošiju odluku koju je svet ikada video", rekao je. 

Hoking je pozvao vodeće nacije da pošalju astronaute na Mesec do 2020. godine kako bi istraživanja svemira ponovo bila pokrenuta. Takođe, naveo je da bi u narednih 30 godina trebalo izgraditi lunarnu bazu do 2025. omogućiti ljudima da lete na mesec. 

"Širenje u svemiru će u potpunosti promeniti budućnost čovečanstva. Nadam se da će jedinstven cilj ujediniti konkurentske nacije, kako bismo se zajedno suočili sa izazovima koji su pred nama. Nov i ambiciozan program bi zainteresovao mlade ljude za oblasti poput astrofizike i kosmologije", objasnio je. 

On je dodao da je Zemlja ugrožena u toliko sfera da mu je teško da ostane pozitivan. 

"Pretnje su jako velike i veoma brojne, a naši fizički resursi su isušeni alarmantnom brzinom", rekao je.

"Čovečanstvo bi sebi moglo da dâ smrtonosan autogol"

Hoking je 2016. godine izjavio za Bi-Bi-Si da čovečanstvu preti niz opasnosti koje je samo stvorilo. 

Nuklearni rat, globalno zagrevanje i genetički stvoreni virusi samo su neki od scenarija koje je tada izdvojio. 

Naučnik je izjavio da će dalji napredak nauke i tehnologije stvoriti "nove načine na koje bi stvari mogle da pođu po zlu". 

"Nećemo prestati da napredujemo, niti obrnuti proces napretka unazad, tako da moramo da prepoznamo opasnosti i kontrolišemo ih. Optimista sam, verujem da možemo to da postignemo", rekao je.

Da ste pitali Hokinga, rekao bi vam da 2617. neće biti nimalo dobra godina

Hoking se u novembru 2017. putem video-poziva uključio na Tencet WE samit u Pekingu, gde je još jednom upozorio da će nam se preveliko korišćenje energije obiti o glavu u bližoj budućnosti. Kako je rekao, čovek će biti kriv za kraj života na Zemlji, koji će se desiti tako što će planeta postati jedna velika "užarena lopta". 

Hoking je rekao da, da bismo se spasli, čovek mora da "ode tamo gde niko nikada nije bio", aludirajući na milionska istraživanja i inženjerski program Brejktru staršot najavljen u 2016. godini, u koji je uključen i vlasnik Fejsbuka Mark Zakerberg. 

"Ideja koja stoji iza ove inovacije jeste da se nanokraftovi, robotske sonde teške samo nekoliko grama, voze na svetlosnim zracima. Takav sistem bi mogao stići do Marsa za manje od sata, do Plutona za nekoliko dana, a prolazeći Vojadžer za manje od nedelju dana i stići do zvezde Alfa Kentauri za nešto više od 20 godina", rekao je Hoking govoreći o međuzvezdanom programu putovanja i istraživanju planeta koje orbitiraju oko nepoznatih zvezda.

O dobrovoljnoj eutanaziji

Hokingu, koji je od svoje 18. godine bolovao od Lu Gerigove bolesti (Amiotrofična lateralna skleroza - ALS), rečeno je u 21. da ima još dve do tri godine života. 

U intervjuu koji je dao 2006. godine, rekao je da, iako ljudi treba da imaju pravo da okončaju svoj život ako to žele, on misli da bi to bila velika greška i dodao: "Ma koliko život loše izgledao, uvek postoji nešto što možete da radite i u tome budete uspešni. Sve dok ima života ima i nade". 

Međutim u intervjuu koji je 2013. dao za BBC, teoretski fizičar je pružio svoju punu podršku onima koji misle da više ne mogu da žive. 

Public

"Mislim da oni koji su terminalno bolesti i koji su u velikim bolovima treba da imaju pravo da izaberu da li će da završe svoj život i oni koji im pomognu u toj nameri treba da budu izuzeti od gonjenja", rekao je Hoking i dodao: "Ne puštamo životinje da pate, zašto bismo onda ljude?" 

Ipak, fizičar je smatrao da treba da postoje zakoni koji će se pobrinuti da se nečiji život ne okonča protiv njegove volje. 

Ne tako davne, 1985. godine, Stiven Hoking je dobio tešku upalu pluća, pa je u jednom trenutku stavljen na aparate uz pomoć kojih je disao. Njegova supruga, Džejn Hoking, tada je dobila mogućnost da ga isključi sa aparata i okonča mu život. 

"Treba da postoje jasna ograničenja između osobe koja želi da okonča svoj život i situacije kada je neko pritiska na to ili čini to bez njenog znanja ili pristanka" rekao je Hoking.