NATO U PANICI ZBOG KINE! Alijansa prvo potcenjivala Kineze, a sad su PRETNJA! OVO SU RAZLOZI ZA STRAH...

U tekstu završne deklaracije samita NATO u Londonu, koji je okončan 4. decembra, Kina se po prvi put pominje kao moguća pretnja Alijansi

U dokumentu stoji, kako piše Dojče vele, da je Kina pretnja zbog njenog rastućeg uticaja u međunarodnoj politici.

 

- To za nas znači izazov, ali je istovremeno i šansa da delujemo kao saveznici- stoji u ovom dokumentu.

Iako ta rečenica dekleracije, prema rečima američkog ministra odbrane Marka Espera, ne znači da je Kina "već neprijatelj", on je, ipak, upozorio:

- Moramo da budemo spremni u slučaju da se stvari ne budu odvijale onako kako bismo mi to želeli.

I generalni sekretar NATO, Jens Stoltenberg upozorio je da mora da se ima u vidu da se Kina bliži.

Dojče vele, uzimajući u obzir ove pretnje, navodi osam razloga zbog kojih Alijansa brine. 

NAORUŽANJE: 

Kina izdvaja veoma mnogo novca za naoružanje i svoju armiju - modernizuje oružane sisteme i mornaricu.

NATO se zalaže da zadrži nadmoć u strateškom i interkontinentalnom nuklearnom oružju.

A, nakon SAD, Kina sa 160 milijardi dolara ima drugi najveći budžet za odbranu zemlje. 

SARADNJA:

Kina kupuje oružje od Rusije, koju NATO smatra protivnikom.

Kao protivuslugu, kineske firme Rusima prodaju hitno potrebne mašine i infrastrukturu za gasnu i naftnu industriju.

Njih Rusija od 2014, kada su joj zapadne zemlje uvele sankcije zbog aneksije Krima, ne može više da kupuje na Zapadu.

KOMUNIKACIJA:

SAD se zalažu da se kineski koncern Huavej isključi iz izgradnje telekomunikacione infrastrukture, jer strahuju od špijunaže i mogućih sabotaža.

Ali, evropske države članice NATO ne žele da isključe Huavej u izgradnji 5G mreže, već zahtevaju da se pridržava opštih standarda bezbednosti.

Zadatak NATO je da konkretno proceni potencijalne rizike kineske telekomunikacione infrastrukture i pronađe put za komunikaciju u slučaju sajber napada. 

INFRASTRUKTURA:

Kina je u svojoj novoj Incijativi Puta svile okupila 16 zemalja istočne i jugoistočne Evrope, daje jeftine kredite i gradi infrastrukturu u zemljama koje su članice NATO i Evropske unije.

Najviše je uloženo u pet balkanskih zemalja koje nisu članice NATO u iznosu od preko devet milijardi evra.

Johanes Han, koji je donedavno bio evropski komesar za proširenje, početkom godine izjavio je da Zapad potcenjuje uticaj Kine.

AFRIKA:

Kina je aktivna i u afričkim zemljama sa bogatim resursima, prevashodno kroz pružanje jefitinih kredita i izgradnje infrastrukture poput puteva, železnica i elektrana...

Ove investicije najčešće vode u prezaduženost i ogromnu zavinsost o Pekingu.

ARKTIK:

Kinesko rukovodstvo je 2018. godine objavilo tzv. "Belu knjigu o knjigu o arktičkoj politici".

Iako se ne graniči sa arktičkim područjem, Kina demonstrira svoja prava na deo te oblasti.

Naime, kineske firme bi, uz ogormne investicije, trebalo da učestvuju u razvoju i eksploataciji Arktika.

PERSIJSKI ZALIV:

Uticaj Kine na Bliskom i Srednjem istoku raste uz ogromne investicije, pre svega u Iranu, koji bi trebalo da bude čvorište Novog Puta svile.

Analitičari NATO strahuju da što je veće neprijateljstvo između Irana i SAD, i što su slabije obaveze propalog sporazuma o atomskom programu Irana, to Kina više koristi te praznine.

JUŽNOKINESKO MORE: 

Kina tvrdi da polaže prava na ostrva u Južnokineskom moru, koja prema SAD pripadaju drugim državama jugoistočne Azije, sa kojima je Amerika u savezu.

Vojne provokacije Kine u tom regionu bi u jednom trenutku mogle i da dovedu do sukoba.

Sam NATO ne bi bio uključen u sukob, ali najveća članica Alijanse - SAD bi, svakako, bila.

PORODIČNA DRAMA NA SAMITU NATO! Makron pokrenuo zemljotres, šta će ostati od najmoćnijeg vojnog saveza u istoriji?! (VIDEO)

Zaključak Tomasa Valaseka, iz trusta mozgova "Carnegie Europe", kako piše Dojče vele, jeste da bi Kina na duže staze mogla da bude mnogo veći problem nego Rusija, ali se samo sporije razvija.