ŠOKANTNO! JEZIV PLAN VELIKE BRITANIJE! Hteli su da puste koronavirus da kosi, a ovo je bio cilj!

Veći deo sveta se protiv pandemije koronavirusa odlučio za borbu tako da svim sredstvima pokuša da suzbije širenje zaraze. Stroga izolacija sumnjivih slučajeva i potpuni karantin za one kod kojih se ustanovi prisutnost virusa postali su norma

Zatvaranje škola i fakulteta, preporuke da se radi od kuće, posebne kontrole na granicama i uveravanje građana da prilagode socijalne kontakte elementi su uobičajene taktike za borbu protiv epidemije. Kina je tako uspela da obuzda širenje korone znatno pre nego što se bilo ko izvan te zemlje nadao, dok su propust da se na vreme sprovedu slične mere mnogi proglasili glavnim razlogom za eksploziju koronavirusa u Italiji.

VAKCINA SVE BLIŽE! Naučnici otkrili kako se imuni sistem bori protiv COVID-19?

ZNALI SU DA JE KONOBAR NULTI PACIJENT, ALI PREČA IM JE BILA ZARADA! Odavde je krenuo KORONAVIRUS U AUSTIRIJI!

Ipak, jedna se zemlja odlučila na znatno drugačiji pristup borbi protiv korone.

Velika Britanija je od početka krize odbacivala mogućnost donošenja restriktivnih mera za sprečavanje širenja zaraze. Premijer Boris Džonson suočio se s kritikama onih kojim se činilo da mu je više stalo do čuvanja britanske ekonomije, nego do čuvanja zdravlja građana. Optuživali su ga da je tvrdoglav i da ne sluša preporuke Svetske zdravstvene organizacije, prebacivali su mu to što je odbio da zatvori škole, i upozoravali da će njegova taktika dovesti do velikog broja smrti među starijim građanima i drugim pripadnicima ranjivih društvenih grupa.

Uprkos kritikama, Džonson nije popuštao sve do juče, kada je stigao izveštaj  tima vladinih savetnika koji su došli do zaključka da zdravstveni sistem ne može izdržati pritisak do kojega će doći ako se ne učini sve što je moguće da se suzbije porast broja zaraženih. Premijer je sinoć konačno objavio da će Britanija snažno pooštriti odgovor na epidemiju koronavirusa.

Evo kako je do te odluke došlo.

1. ŠTA JE BRITANSKA VLADA PLANIRALA?

Cilj je postići "imunitet stada", objasnio je glavni naučnik i savetnik britanske vlade, ser Patrik Volans govoreći o nacionalnoj taktici suočavanja sa koronavirusom. On je objasnio kako je vlada došla do zaključka kako bi se virus drakonskim merama mogao suzbiti na neko vreme, ali epidemija bi se nastavila nakon ukidanja tih mera. Kako bi se izbeglo novo razbuktavanje zaraze, Velika Britanija neće pokušati potpuno suzbije širenje koronavirusa, nego će ga pustiti da se širi, štiteći samo ugroženi deo populacije, objasnio je on.

Dakle, ljudi bi se i dalje razbolijevali. Ali, budući da virus uzrokuje blaže simptome kod mlađih ljudi, većina bi se oporavila i nakon toga bila imuna na virus.

Foto: Tanjug

Tako bi nastao imunitet stada zahvaljujući kojem bi se širenje virusa zaustavilo.

On je rekao da bi "verovatno oko 60 odsto" ljudi trebalo biti zaraženo da bi se postigao imunitet stada. Valansov nastup je odmah izazvao kritike. Postizanje imuniteta stada poznata je i priznata tehnika borbe protiv epidemija, ali uobičajeno je da se postiže vakcinacijom, a ne puštanjem zaraze da divlja u populaciji, upozoravali su kritičari.

Napadi su vladu ubrzo naterali da objavi kako postizanje imuniteta stada, ipak, nije plan za borbu protiv koronavirusa. Umesto toga, najavljeno je da će se nastojati provesti takozvano "ublažavanje delovanja virusa".

2. ŠTA PODRAZUMEVA UBLAŽAVANJE?

Cilj ublažavanja nije zaustaviti širenje bolesti. Štaviše, prihvaćeno je da će se mnogi građani razboleti. Ublažavanje je zamišljeno kao metoda kojom će se usporiti stopa zaraze u čitavoj populaciji. Cilj je povećati razdoblje tokom kojeg će se veliki deo populacije zaraziti, kako bi se hitne službe mogle nositi s najtežim slučajevima. To bi, u teoriji, moglo omogućiti dovoljno vremena za razvoj delotvornih tretmana i, na duži rok, vakcine.

Mere uključuju povećanje svesti o higijeni, uputstva o socijalnom distanciranju, rad kod kuće gde je to moguće, samoizolaciju ako osoba pokazuje simptome i ako se potvrdi pozitivna dijagnoza, te ciljano testiranje kontakata. Ni takav pristup nije ostao pošteđen kritika, a juče je objavljen izveštaj koji pokazuje da bi cena u ljudskim životima i uz ublažavanje bila previsoka.

3. IZVEŠTAJ KOJI JE DOVEO DO PROMENE KURSA

Grupa naučnika koji savetuju britansku vladu, okupljeni u grupu nazvanu "Imperial College COVID-19 Response Team", juče uveče objavila je rezultate analize većeg broja mera namenjenih zaštiti javnog zdravlja. Iz njihove analize jasno proizlazi da bi taktika za koju se Britanije odlučila mogla izazvati katastrofu. Kako stoji u izveštaju, ublažavanje će "verovatno dovesti do stotine hiljada umrlih, dok će zdravstveni sistem, a najviše jedinice intenzivne nege, biti višestruko preplavljene“.

Ublažavanje širenja bolesti kako ga je zamislila britanska vlada naprosto ne funkcioniše, zaključili su naučnici, koji su to shvatili provevši simulacije u kojima su koristili modele britanskog i američkog zdravstvenog sistema.

"Naš je najvažniji zaključak kako je malo verovatno da će ublažavanje biti izvedivo bez višestrukog prekoračenja kapaciteta zdravstvenih sistema Velike Britanije i SAD", stoji u izveštaju.

Usporedivši potencijalni raspon zaraze virusom sa izbijanjem španskog gripa 1918., tim je zaključio je da bi bez ikakvih mera suzbijanja koronavirus mogao odneti pola miliona života u Velikoj Britaniji, te 2,2 miliona u Sjedinjenim Državama.

Čak i pređašnji plan vlade za kontrolu pandemije, ublažavanje koje je uključivao izolaciju onih za koje se sumnja da su zaraženi, no ne i ostatka društva, rezultirao bi smrću 250.000 ljudi i preplavljivanjem zdravstvenog sistema, pokazalo je istraživanje. U izveštaju se zaključuje kako je "suzbijanje širenja virusa jedina održiva strategija u ovom trenutku". Naučnici su do tih zaključaka došli koristeći nove podatke prikupljene iz Italije, države koja je proteklih nedelja najteže pogođena pandemijom.

Foto: AP/Photo

4. KORISTILI SU SE PODACIMA O DRUGOJ BOLESTI

Nakon novih saznanja do kojih su naučnici došli zahvaljujući analizi situacije u Italiji, postavlja se pitanje kakvim se podacima koristila britanska vlada kada se odlučila za taktiku "ublažavanja" posljedica koronavirusa. Odgovor je danas na Tviteru ponudio Tom Hankok, novinar Fajnenšl Tajmsa. On je objavio da su niske procene o broju pacijenata koji bi bili na intenzivnoj nezi donesene na temelju iskustava s običnom virusnom upalom pluća.

Dakle, sve do prošle nedelje Britanija je svoju taktiku borbe s koronavirusom temeljila na podacima vezanim za sasvim drugu bolest.

5. DŽONSON JE SINOĆ POPUSTIO

Uskoro nakon objave rezultata istraživanja stiglo i saopštenja iz kabineta britanskog premijera. Boris Džonson je delimično popustio, pozvavši građane da počnu da izbegavaju sve socijalne kontakte koji nisu neophodni, te da ponašanje prilagode ozbiljnosti situacije, objavila je Hina.

- Sada je vreme da svi prekinu nepotrebne kontakte s drugima i sva nepotrebna putovanja - rekao je Džonson na konferenciji za medije u Dauning Stritu.

Građanima starijima od 70 ili onima s hroničnim bolestima savetovao je da se izoluju.

- Trebalo bi da izbegavate pabove, klubove, pozorišta i druga takva mesta - poručio je Džonson Britancima.

Premijer je kazao i kako se ne razmišlja o zatvaranju pabova, klubova i pozorišta, ali je naglasio kako se nada da će oni postupati odgovorno.

- Čini se da se sada približavamo brzom rastu. Bez drastične akcije broj zaraženih mogao bi se udvostručiti svakih 5 ili 6 dana - kazao je Džonson, dodavši da bi ljudi trebalo da počnu da rade od kuće gde je to moguće.

SVE O KORONAVIRUSU ČITAJTE OVDE