KATASTROFA KOJA JE MOGLA BITI IZBEGNUTA! Samo da su Ameri otkazali ovaj događaj 100 MILIONA LJUDI BILO BI SPASENO

Tokom Prvog svetskog rata borba se nije vodila samo na frontovima već i u njihovoj pozadini, tiha borba koja je odnela više žrtava od rata bila je pandemija koju istorija ne pamti

Jednu državu patriotizam je skupo koštao, ali je poslužila za nauk da su socijalna distanca i otkazivanje masovnih događaja glavna mera odbrane od širenja zaraze.

Španski grip ili španska groznica svet je pogodila 1918. godine i to u tri pandemijska talasa. Obolela je jedna trećina ukupnog svetskog stanovništva, odnosno 500 miliona ljudi a umrlo je oko 50 miliona, što je čini najsmrtonosnijom pandemijom u istoriji. Prva je koja je uzrokovana virusom gripa A H1N1, iako se u početku dugo smatralo da epidemiju izaziva određeni bacil.

Nazvana je španskom zahvaljujući medijima, tako što su novinari javili agenciji da se širi virus, epidemijskog karaktera u Madridu, te je agencija prenela kao "španski grip", a kako Španija nije bila učesnik rata, u štampi se otvoreno pisalo o epidemiji, za razliku od zemalja zahvaćenih ratom.

Oboleli od ove vrste gripa užasno je patio, simptomi su na početku malaksalost, povišena temperatura, gušobolja, glavobolja i slično. Kod ovog gripa ubrzo su nastupali teški simptomi – komplikacije sa plućima često su praćene ozbiljnom bronhopneumonijom. Na koži pacijenata mogle su se uočiti tamne fleke, a ubrzo bi i poplaveli zbog nedostatka kiseonika, budući da su im se pluća punila penušavom, krvavom tečnošću. Mnogi su razvijali i sepsu. Smrt je nastupala za samo nekoliko dana ili za samo nekoliko sati u nekim zabeleženim slučajevima, a specifičnost u odnosu na posledice drugih virusa je što su ozbiljnije komplikacije imali mladi i zdravi ljudi.

 

Dobra vest je što ne postoji opasnost da se ponovi pandemija španske groznice ovih razmera, jer smo razvili imunitet na taj soj virusa.

U septembru 1918. godine u Filadelfiji je održana parada kako bi se promovisalo izdavanje državnih obveznica za finansiranje učešća američke vojske u Velikom ratu. Trebala je da bude otkazana s obzirom da su već bili zabeleženi neki slučajevi obolelih na američkom kontinentu, ali nije.

Filadelfija je pokušala da iskaže svoju naklonost okupljajući 200.000 ljudi na ulicama 28. septembra, međutim završila je na vrhu statistike širenja virusa. Do 1. oktobra prijavljeno je 635 novih slučajeva zaraze. Bila je jedan od najteže pogođenih gradova , više od 12.000 ljudi umrlo je za šest nedelja, a za šest meseci brojala je 16.000 mrtvih i pola miliona zaraženih.

Naravno, parada nije bila jedini uzrok širenja virusa, već i visoka populacija i loši radni i životni uslovi, međutim nije smela da dozvoli ovoliko širenje virusa ili je bar mogla da ga uspori, pa je tako Filadelfija kasno shvatila da bi veći patriotizam bio spasiti ljudske živote nego održati paradu.

SVE O KORONAVIRUSU ČITAJTE OVDE

BONUS VIDEO: