MERKELOVA I MAKRON JEDNIM POTEZOM OŽIVLJAVAJU EU Postignut dogovor koji će uticati i na unuke ove generacije, ALI U SVEMU POSTOJI JEDAN VELIKI PROBLEM

Nemačka i Francuska postigle su o dogovor o korona-fondu za obnovu, koji predviđa da Evropska komisija (EK) preuzme dug od 500 milijardi evra, kako bi direktno pomogla zemljama koje su najteže pogođene korona krizom.

Dogovor Nemačke i Francuske bi mogao da utiče na mišljenje 27 članica EU, među kojima je prethodnih sedmica bilo velikih rasprava, ukazuje DW.

Nakon nekoliko teških video konferencija, na kojima su se mišljenja vlada EU dramatično razilazila, Merkelova i Makron pokušavaju da pokrenu nemačko-francuski motor.

"To je strateška promena", objasnio je Makron zajednički predlog da milijarde iz evropskog budžeta budu isplaćene članicama EU koje su najteže pogođene posledicama korona krize.

To bi trebalo da udovolji zahtevu Italije i drugih zemalja južne Evrope da se njihov državni dug ne opterećuje dodatno.

Novac bi trebalo da dobiju "najteže pogođeni sektori i regioni", naglašava Makron.

Merkel je priznala da o primeni ovog plana još moraju da odluče nacionalni parlamenti. Prema nedavnoj presudi nemačkog Saveznog ustavnog suda, trebalo bi biti pravno oprezan.

Tako će i Bundestag glasati o odobravanju novog evropskog budžeta, a to će uticati i na dodatni finansijski obim korona fonda za obnovu.

Korona-kredit EU trebalo bi da traje do 20 godina, a nemačka kancelarka spominje "veoma dug period".

Dugove će dakle otplaćivati deca i unuci, zaključuje DW.

Foto: AP/Photo

Tokom prve faze u planu su povećani doprinosi zemalja EU od oko 50 milijardi evra. Na osnovu toga bi predsednica EK Ursula fon der Lajen na finansijskim tržištima trebalo da poveća dugove do 500 milijardi evra.

Još je, međutim, nejasno kako pravnici u Briselu misle da reše taj veliki pravni problem, pošto evropski ugovori zabranjuju evropskim institucijama da prave dugove.

Prva reakcija iz Evropskog parlamenta (EP) bila je skeptična kada je reč o obimu nemačko-francuske inicijative.

EP je zahtevao četvorostruko više novca.

"Pored fonda za obnovu potreban nam je strukturalno ojačan budžet EU. Isključivo se oslanjati na rešenje od dve do tri godine (što se odnosi na trajanje fonda), neće biti dovoljno", objašnjava stručnjak za budžetska pitanja stranke Zelenih Rasmus Andresen.

Poslanički klub Alternative za Nemačku (AfD) u EP ukazuje na član 311 Ugovora, kojim se zabranjuje zaduživanje. "Merkelova i Makron zaobilaze, iskrivljuju i krše evropsko pravo", ocenjuje poslanički klub AfD.

S druge strane, EK pozdravlja plan Pariza i Berlina, ocenjujući da je to pravi put. Na toj osnovi Komisija će sledeće sedmice konačno moći da predstavi svoj plan za budžet EU, uključujući korona-fondove.

Sada je barem jasno da su na strani EK dve velike zemlje članice, zaključuje DW.