JEZIVA STRANA ŠVEDSKE STRATEGIJE! Gledala sam ih kako se guše i umiru i NISAM SMELA DA IM POMOGNEM!

Švedski privatni konsultant za intenzivnu negu Mikael Fjalid veruje da bi puno života bilo spašeno da je više pacijenata imalo pristup bolničkom lečenju, ili da su zaposleni domova dobili mogućnost da im sami daju terapiju kiseonikom

Rezua Sedžija, oca Lili Perspolisi, takođe lekar nije pregledao. Rezu je umro u domu za stare na severu Stokholma, a nije jedini koji je u tom domu umro bez preleda. Medicinska sestra rekla je Lili da joj je otac dobio morfijum nekoliko sati pre nego što je umro, ali nije dobio kiseonik, niti je iko kontaktirao lekara.

- Nikoga nije bilo pored njega, umro je sam. To nije fer - kaže Lili, a piše BBC.

U Švedskoj je od koronavirusa umrlo 3698 ljudi, od čega su većina bili stariji od 70 godina, i to uprkos tome što je Švedska stalno slala poruku da su stariji prioritet za zaštitu. Švedska je sa svojih 10 miliona stanovnika tokom epidemije uglavnom održavala normalan tok života, za razliku od ostatka Evrope.

- Nismo uspeli da zaštitimo najranjiviju grupu, one najstarije, uprkos našim najboljim namerama - rekao je i premijer ove zemlje.

Švedska je 31. marta zabranila posete domovima za stare, međutim, zaštitna odeća u domove je stigla prekasno, a neki zaposleni su odlazili na posao u domove uprkos tome što su imali simptome.

Sada sve veći broj zaposlenih javno kritikuje ministra zdravlja i ceo sistem zbog protokola kojim je domovima za stare zabranjeno da šalju štićenike u bolnice, a zabranjeno im je i da štićenicima daju kiseonik bez odobrenja lekara - bilo kao terapiju ili kao deo palijativne nege.

- Rekli su nam da nikoga ne šaljemo u bolnicu, čak i ako osoba ima recimo 65 godina i može da živi još dugo - rekla je medicinska sestra Latifa Lovenberg iz Stokholma, koja je radila u nekoliko domova za stare. Gledala je starije ljude kako umiru gušeći se, a nije mogla da im pomogne.

Levenberg sada radi u bolnici u Stokholmu, na odeljenju za Kovid-19. I dalje je većina pacijenata mlađe, starijih nema.

- Imamo puno mladih ljudi, rođenih 70-ih, 80-ih ili čak 90-ih godina - kaže doktorka iz Stokholma koja je želela da ostane anonimna.

Švedski privatni konsultant za intenzivnu negu Mikael Fjalid veruje da bi puno života bilo spašeno da je više pacijenata imalo pristup bolničkom lečenju, ili da su zaposleni domova dobili mogućnost da im sami daju terapiju kiseonikom.

- Ako vam je potrebna pomoć, trebalo bi da je dobijete. Kao i svaka druga grupa u populaciji. Ako imamo više od 20% osoba koji prežive bez ikakve pomoći, za pretpostaviti je da bi možda jednak broj ljudi preživeo i s kiseonikom - dodaje.

Iz regiona Jevleborg poručuju da se potrebe pojedinih pacijenata stavljaju na prvo mesto i da medicinske sestre mogu pozvati lekara koji će proceniti postoji li potreba za bolničkom negom.

To je suprotno ideji da bi sami zaposleni domova za starije mogli pacijentima dati kiseonik, jer to zahteva specijalističku obuku.

Kristofer Bernskold, portparol gerijatrijske nege za područje Stokholma kaže da ima dovoljno resursa za negu svih pacijenata na akutnoj, ali i palijativnoj nezi. Ukazuje i na novu, još nekorišćenu vojnu bolnicu u južnom Stokholmu te ističe da nije istina da se stariji pacijenti ne smeštaju u bolnice zbog nedostatka kreveta. Ipak, kaže da postoji etička dilema oko toga treba li pacijentu dati kiseonik ili ga prebaciti u bolnicu.

Kritičari pak kažu da su vlasti oprezne oko hospitalizacije starijih osoba jer se boje nedostatka resursa koji bi mogli biti potrebni u budućnosti.

I u nekim drugim evropskim zemljama traži se od zdravstvenih radnika da razmotre slabost pacijenata prilikom odluke o tome hoće li ih poslati u bolnice ili ne. Na primer, u Velikoj Britaniji kažu da je sva potrebna nega dostupna svim pacijentima obolelima od Kovida-19, bez obzira na njihove godine.

Iz Nemačke poručuju da je svaku osobu u domovima za starije, za koju se sumnja da ima koronavirus, pregledao lekar, a nije bilo nijednog pacijenta koji nije dobio svu potrebnu negu. Mnogi su i u samim domovima dobili kiseonik.

Dansko udruženje medicinskih sestara poručuje da su svi pacijenti kojima je bio potreban kiseonik odmah poslati u bolnice. Ta odluka bi mogla da se promeni u slučaju nedostatka respiratora, ali starost pacijenata ne bi uticala na buduće smernice, ističu.

Na nedavnoj konferenciji za novinare švedski premijer Stefan Leven rekao je da je država dala dodatna sredstva regionalnim vlastima za pokrivanje troškova povezanih s Kovidom-19.

Leven je dodao i da sada nije pravo vreme za razmišljanje o eventualnim neuspesima, no nacionalno tužilaštvo će istražiti kako se sve odvija na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou čim se završi akutni deo ove krize.