REVOLUCIONARNO OTKRIĆE! Naučnici objasnili kako ljudi koji nisu imali virus MOGU DA RAZVIJU IMUNITET!

Reaktivnost T-ćelija ukazuje da je imuni sistem možda imao neko ranije iskustvo u borbi sa sličnom infekcijom i da može da koristi tu memoriju da pomogne u borbi protiv nove infekcije

Imuni sistem nekih ljudi koji nisu imali korona virus ipak bi mogao da ima neku vrstu prepoznavanja patogena - što bi dalje moglo da pomogne smanjenju težine bolesti ako ta osoba dobije Kovid-19, pokazalo je novo istraživanje.

Studija, objavljena u naučnom časopisu "Nature", otkrila je da među 68 zdravih ispitanika u Nemačkoj, koji nisu nikada preležali korona virus, 35 odsto njih ima T ćelije u krvi koje su bile reaktivne na virus.

U ŠKOLAMA POSEBNA PRAVILA, uvodi se opcija SUSPENZIJE ĐAKA! Disciplina MNOGO STROŽA NEGO RANIJE
DOBRO PAZITE, NI KOD KUĆE NISTE "BEZBEDNI"! Za neke KAZNE koje prete Beograđanima niste ni čuli!

Podsetimo, T-ćelije su deo imuniteta i pomažu nam u zaštiti tela od infekcije. Reaktivnost T-ćelija ukazuje da je imuni sistem možda imao neko ranije iskustvo u borbi sa sličnom infekcijom i da može da koristi tu memoriju da pomogne u borbi protiv nove infekcije.

Kako je imunitet ovih ispitanika mogao da ima reaktivne T-ćelije ako nikada nisu imali Kovid-19?

Oni su "verovatno stečeni u prethodnim endemskim infekcijama" drugim vrstama koronavirusa, napisali su istraživači iz raznih institucija u Nemačkoj i Velikoj Britaniji u novoj studiji. Upotreba ove T-ćelijske memorije sa još jednom sličnom infekcijom u odgovoru na novu infekciju zove se "unakrsna reaktivnost".

Foto: Reuters

Nova studija je uključivala analizu uzoraka krvi 18 pacijentata sa Kovidom-19, starosti od 21 do 81 godine, i zdravih pacijenata, u dobi od 20 do 64 godina. Otkrilo se da su T ćelije reaktivne na korona virus otkrivene kod 83 pacijenata sa Kovidom-19.

Iako su istraživači takođe pronašli postojeće unakrsne reaktivne T ćelije kod zdravih ispitanika, oni su u studiji napisali da uticaj tih ćelija na ishod infekcije Kovidom-19 još nije poznat.

Nalazi studije zahtevaju još istraživanja, rekao je dr Ameš Adaldža, viši naučnik Centra za zdravstvenu sigurnost na Univerzitetu Johns Hopkins, koji nije bio uključen u istraživanje.

- Čini se da u ovoj studiji postoji značaj deo pojedinaca koji imaju ovaj unakrsni reaktivni T-ćelijski imunitet stečen drugim infekcijama koronavirusima, što može da ima određeni uticaj na to kako reaguju u slučaju zaraze novim korona virusom. Mislim da je veliki put od utvrđivanja postojanja ovih T-ćelija do razumevanja kakva bi njihova uloga mogla da bude - ističe dr Adaldža.

- Znamo, na primer, da su deca i mladi relativno pošteđeni od teških posledica ove bolesti i mislim da bi jedna hipoteza mogla da bude ta da su T ćelije u mlađim godinama mnogo aktivnije i mnogobrojnije, negoli u starijim. Ako bismo uporedili T ćelije kod ljudi sa teškom i blagom infekcijom, možda bismo mogli doći do zaključka da su teže posledice povezane s manje unakrsno reaktivnih T-ćelija i obrnuto. Mislim da u toj pretpostavci postoji biološka verodostojnost. Mada je jasno da prisutsvo-T ćelija ne sprečava da se zarazimo, možda može da reguliše težinu infekcije. Izgleda da bi to moglo da bude po sredi - dodao je.

Foto: Reuters

Do sada je najveći fokus bio na antitelima i ulozi koju ona imaju u izgradnji imuniteta protiv ove bolesti. Ali, stručnjak za zarazne bolesti dr Vilijam Šafner, profesor preventivne medicine i zaraznih bolesti na Medicinskom fakultet Univerziteta Vanderbilt u Nešvilu, rekao je da T ćelije ne smeju i ne mogu da se zanemare.

- Imamo studiju koja sugeriše da postoji određena unakrsna reaktivnost s običnim koronavirusima koji izazivaju prehladu kod ljudi i da bi mogla postojati neka unakrsna reaktivnost s virusom Kovida-19 koji izaziva toliko štete. To je samo po sebi intrigantno zato što smo iz perspektive antitela mislili da nema previše ukrštanja. To nije sasvim iznenađujuće zato što su svi ovi virusi članovi iste porodice, poput rođaka. Sad moramo da vidimo ima li to uticaja na kliničku praksu. Znači li to da zaražena osoba ima više ili manje izgleda za razvoj bolesti? I ima li to ikakvih implikacija na razvoj vakcine - rekao je Šafner za CNN.

Adaldža je dodao da nije iznenađen što je video unakrsnu reaktivnost T ćelija kod učesnika koji nisu imali Kovid-19.

- Kovid-19 je sedmi ljudski koronavirus koji je otkriven. Četiri vrste koronavirusa kruže zajednicom i odgovorni su za 25 odsto uobičajenih porehlada. Skoro svaka osoba na svetu imala je neko iskustvo sa nekim od tih koronavirusa, a pošto su oni iz iste porodie, razvija se neka vrsta unakrskong reaktivnog imuniteta - objasnio je.

Ovo nije jedina studija koja je pokazala da postoji određeni nivo imuniteta kod nekih ljudi na korona virus.

Alesandro Sete i Šejn Kroti sa Kalifornijskog Univeziteta u San Dijegu objavili su ranije ovog meseca u časopisu "Nature" da "20 do 50 odsto ispitanika neizloženih korona virusu pokazuje značajnu reaktivnost na korona virus", ali oni su dodali i da jklinička relevantnost reaktivnosti ostaje nepoznats.

Sete i Kroti dodali su i da je "do sada utvrđeno da prethodna imunološka reaktivnost na SARS-CoV-2 postoji u određenoj meri u opštoj populaciji".

BONUS VIDEO: