LIBAN KAO BURE BARUTA! Podeljeno društvo i strani faktori mogu svakog trenutka da zapale fitilj!

Više od 20 godina od završetka građanskog rata, Liban je i dalje zemlja stalnih tenzija, na ivici konflikta. Liban je dobar primer ratom podeljenog društva gde nerešeni zločini, brzopleto doneti zakoni o amnestiji i odsustvo istinskog pomirenja samo dolivaju ulje na permanentnu vatru koja lako može da pokrene novi krug nasilja u regionu

Iako je Liban u oktobru 1989. potpisao mirovni sporazum kako bi se zvanično okončao 15-godišnji građanski rat, danas je to i dalje problematična zemlja.

Trajna nestabilnost jednim delom je posledica neuspeha vlade da se efikasno pozabavi zloupotrebama tog istog građanskog rata, a delom rezultat uloge raznih vojnih frakcija prisutnih u toj zemlji, poput Hezbolaha, ali i mešanja drugih zemalja u unutrašnja pitanja Libana.

Libanski stručnjaci su upozorili na rizik od porasta tenzija ili čak sukoba između Izraela i Libana, jer SAD nastavljaju svoj ekonomski pritisak na Liban da se podstakne javno mnjenje protiv Hezbolaha.

Liban se suočio sa najtežom finansijskom i ekonomskom krizom u svojoj istoriji zbog manjka američkih dolara.

Zemlja je održala nekoliko sesija pregovora sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) u nadi da će dobiti spoljnu pomoć, koja je uslovljena sprovođenjem različitih, a neophodnih reformi.

 

 

Međutim, SAD i njihovi saveznici zabrinuti su zbog sastava libanske vlade, sa ministrima koje su imenovale dve šiitske stranke, pokret Hezbolah i Amal.

Takođe, libanska vlada do sada nije bila u stanju da sprovede neophodne reforme za otključavanje međunarodne pomoći od MMF-a i međunarodne donatorske konferencije za Liban.

To je dovelo do obnovljenih protesta širom zemlje protiv vlade nakon ublažavanja mera u borbi protiv koronavirusa, pozivajući na primenu Rezolucije 1559 Saveta bezbednosti UN koja poziva na razoružanje Hezbolaha i jačanje libanske vlade kako bi nametnula svoju vlast na celoj teritoriji.

Poznavaoci prilika u Libanu plaše se da će u zemlji biti većih nereda i protesta, a ako se Hezbolah uključi u sukobe, to bi ohrabrilo SAD i Izrael da započnu rat protiv tog pokreta.

Uloga Izraela

U poslednjih nekoliko meseci, Izrael je više puta koristio vazdušni prostor Libana tokom pokretanja napada na Siriju, uprkos ponavljanim pritužbama Libana zbog kršenja njegovog suvereniteta.

 

 

Pukovnik Roman Gofman, vođa izraelske vojske Golanske divizije, objavio je da rastuća snaga Hezbolaha u Libanu, koja se pokušava pozicionirati u sirijskom delu Golana i obnoviti sirijsku vojsku, primorava Izrael na veću pripravnost.

S druge strane, Hezbolah je objavio video-spot u kojem je lider Hezbolaha Hasan Nasralah upozorio da ta organizacija ne samo što može da granatira Tel Aviv već i sve ciljeve na okupiranim palestinskim teritorijama.

- Svi znamo da Izrael već godinama pokušava da spreči Hezbolah da razvije precizne rakete. Kada Hezbolah objavi da ima te rakete i da je spreman da ih upotrebi, to znači da Izraelu prete ratom - smatra Hilal Hasan sa Američkog univerziteta u Bejrutu.

S druge strane, povećavajući ekonomski i finansijski pritisak na Liban, vidimo da je i druga strana spremna na rat.

- Kada libanska vojska kaže da vojnicima ne možemo ponuditi meso, to znači da ratni troškovi mogu biti manji od siromaštva i gladi - navodi ovaj stručnjak.

Šanse za sukob biće veće ako Izrael nastavi sa svojim planom da anektira delove palestinskih teritorija na Zapadnoj obali.

 

 

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu planira da oko 30 posto Zapadne obale bude pod stalnom izraelskom kontrolom, a da Palestincima dâ ograničenu autonomiju u preostalim delovima zemlje.

Taj plan je odložen jer su se mnoge zemlje usprotivile navodeći da on krši međunarodno pravo.

Sami Nader, direktor Levantovog instituta za strateška pitanja u Libanu, veruje da su danas prisutni svi faktori koji mogu dovesti do rata između Izraela i Libana.

- Imamo rakete koje možemo upotrebiti u borbi protiv Hezbolaha u Libanu. Razgraničenje između Libana i Izraela još nije dovršeno, i da se ne zaboravi da je Iran ekonomski veoma oslabio, što može podstaći Izrael da napadne - upozorio je Nader.

Međutim, Nader je dodao da bi Izrael i Sjedinjene Države možda želele da dodatno oslabe Iran i Hezbolah i ekonomski i finansijski, a da ne rizikuju tako što bi pokrenule potpuni rat.