STIŽE SPAS! CEO SVET GLEDA U RUSKO ČUDO! Otkriveno kako su uspeli da u rekordnom roku naprave vakcinu protiv korone

Izgleda da se "trka vakcina" protiv virusa korona, koju čitav svet intenzivno posmatra poslednjih meseci, bliži kraju.

Ruski istraživači su se jako dobro pokazali na ovom takmičenju: u bliskoj budućnosti ruske vakcine će početi da se masovno koriste. Paradoks je u tome da je velika brzina rezultat i konkurencije i saradnje. 

POTVRĐENO! RUSKA VAKCINA ŠTITI OD KORONE! Kod dobrovoljaca stvorila imunitet na virus

Ruski ministar industrije i trgovine Denis Manturov izjavio je da će Ruska Federacija do 2021. godine moći da proizvede nekoliko miliona doza sopstvene vakcine protiv novog virusa korona. Planirano je da upotreba vakcine bude započeta već ove godine, a prve serije treba da budu pripremljene za civilnu upotrebu u septembru. Prema ranije objavljenim informacijama, prve vakcinacije bi trebalo da počnu u oktobru-novembru ove godine. 

Trka sa smrću

Trenutno, globalna medicinska i naučna zajednica preduzimaju neviđene mere da se stvori efikasna vakcina protiv novog virusa korona, koji je izazvao pandemiju kovida 19. Samo zvanični spisak SZO sadrži 165 istraživanja povodom vakcine, od kojih je 139 potencijalnih kandidata za vakcinu već u fazi preliminarnih ispitivanja, a 26 gotovih vakcina je već ušlo u fazu kliničkih ispitivanja.  

Foto: Ap/Fotoilustracija

Danas u svetu od novog virusa korona svakodnevno umire od četiri do šest hiljada ljudi, a mnogi ljudi koji su se formalno oporavili, pate od teških posledica koronavirusne infekcije. Ukupan broj registrovanih slučajeva ove infekcije još uvek ne ukazuje na formiranje kolektivnog imuniteta. U svetu je registrovano 18,2 miliona slučajeva, što je zanemarljiv procenat od ukupnog broja stanovnika na našoj planeti. 

Svet žuri da dobije vakcinu i upravo je faktor vremena danas od suštinskog značaja. Uspešna vakcina ne samo da će pomoći da se spasi stotine hiljada ljudskih života, već će i obezbediti znatan prihod za njene tvorce. Reč je o milijardama dolara. Čak i uz skromnu cenu jedne doze vakcine, da bi se formirao stabilni grupni imunitet, skoro celokupno stanovništvo naše planete mora biti vakcinisano (izuzev onih koji su se očito oporavili i već imaju stabilnu količinu antitela).

Među masom istraživanja, postoji nekoliko vakcina-kandidata koji su postali očigledni lideri. One su već prešle na takozvanu treću fazu ispitivanja — testiranje vakcine na ljudima dobrovoljcima. Pored ruske vakcine, koju su napravili Nacionalni istraživački centar epidemiologije i mikrobiologije "Gamalej" i Ministarstvo odbrane RF, postoje tri kineske vakcine, dve američke (kompanije Moderna i zajednički razvoj „Biontek – Fosun farma – Fajzer“), kao i britanska zajednička vakcina Instituta Oksford i kompanije "Astrazeneka".

Foto: Tanjug/AP/Fotoilustracija

Sve vakcine koje su došle do široke civilne upotrebe su različite. Tri kineske vakcine koriste neaktivni „mrtvi“ virus, američke vakcine se zasnivaju na celokupnoj RNK virusa, a ruska i britanska vakcina koriste takozvani nereplicirajući virusni vektor — specijalno „kastriranu“ virusnu RNK, iz koje su namerno i namenski uklonjeni svi opasni fragmenti. 

Treća varijanta vakcina, s upotrebom virusnog vektora, smatra se najbezbednijom, pošto u organizam ne ulazi sam virus ili njegova kompletna RNK, već samo posebno odabrani deo njegovog genetskog koda. Zbog toga, takva vakcina obično stvara mnogo manje neželjenih efekata, stabilnija je i sigurnija i cilja specifičan tip ćelija. Ako to uporedimo sa ratovanjem, vakcine zasnovane na virusima predstavljaju "tepih-bombardovanje", zasnovane na RNK — "artiljerijsko granatiranje po koordinatama“, a zasnovane na virusnim vektorima — „visoko-precizno raketno oružje“.

Međutim, upotreba virusnih vektora takođe ima svojih poteškoća: takve vakcine je obično teže testirati i pružiti specifičan odgovor organizma na infekciju, a faza kliničkih ispitivanja traje duže nego obično. Stoga su dostignuća ruskih i britanskih proizvođača vakcina zaista neverovatna. Za samo šest meseci, dva nezavisna tima naučnika i lekara napravila su vakcine koje u potpunosti deluju, na tako teškoj osnovi istraživanja, iako su u prošlosti takvi radovi obično trajali od dve do pet godina. 

Šta je vakcina?

Vakcina je izuzetno složena smeša veoma različitih bioloških jedinjenja, koja sadrži oslabljene ili ubijene forme virusa, ili mešavinu njihovih toksina i specifičnih površinskih proteina, ili RNK, ili virusne vektore. Ovo je glavni deo vakcine, koja programira odgovor imuniteta vakcinisanog organizma. 

Pored toga, svaka vakcina takođe sadrži puno pomoćnih supstanci: stabilizatora, imunostimulansa, antibiotika i konzervansa. Njihov cilj je da poboljšaju imunološki odgovor koji izaziva glavna komponenta, kao i da obezbede stabilnost vakcine i svedu na minimum njene neželjene efekte. 

Potrebno je reći da, za razliku od konvencionalnih lekova, ne postoje „opšte“ vakcine protiv klasa virusa. Za svaku vrstu virusa se mora ponovo praviti vakcina, jer ona ne utiče na metabolizam virusa, već „programira“ odgovor našeg imunog sistema. Nakon uvođenja vakcine i formiranja odgovora imuniteta, naš organizam je potpuno naoružan i može da sačeka virus, uništavajući ga odmah svojim antitelima i sprečavajući opasni razvoj bolesti. 

Foto: Printskrin Sputnjik

Stoga je mehanizam za testiranje vakcine jasan: prvo se duže vreme testira na laboratorijskim životinjama, a zatim i na ljudima dobrovoljcima. Sva testiranja na ljudima već su u skladu sa dobro poznatim pravilom „dvostruke slepe placebo kontrole“: ni lekar koji rukovodi eksperimentom, ni dobrovoljci koji se testiraju, nisu upozoreni na važne detalje i suštinu testiranja, a polovini ispitanika se namerno ne daje vakcina, već  "prazna" supstanca (placebo). 

Upravo ta ispitivanja su završena u Rusiji krajem juna. Ona su pokazala visoku efikasnost nove ruske vakcine, čija proizvodnja sada počinje. 

Prema objavljenim informacijama, vakcina će se serijski proizvoditi istovremeno u tri preduzeća u Vladimirskoj, Jaroslavskoj i Moskovskoj oblasti. U pitanju su kompanije "Generijum", "R-Farm" i "Binnofarm". 

Zanimljivo je da će rusku kompaniju „R-Farm“ koristiti za proizvodnju i najbliži konkurent ruske vakcine — britanska vakcina koju je napravila kompanija „Astrazeneka“. „R-Farm“ je već najavila da će proizvoditi oksfordsku vakcinu pod licencom za naknadni izvoz u 30-50 zemalja, uključujući zemlje Bliskog Istoka, Jugoistočne Azije, Istočne Evrope, ZND i, naravno, za upotrebu u samoj Rusiji.  

Foto: Reuters

Ovaj pristup jasno pokazuje snagu međunarodne saradnje u borbi protiv virusa korona. Uprkos takmičarskoj osnovi za razvoj samih vakcina, u trenutku prelaska na stvarno spašavanje života konkurencija se pretvara u blisku saradnju. Jer čak i sa proizvodnjom nekoliko miliona doza vakcine mesečno, vakcinacija ruskog stanovništva će trajati dugo, da i ne govorimo o stanovništvu čitave planete. 

Saradnja, a ne konkurencija

Virus korona je otvorio novu stranicu u istoriji borbe ljudi sa opasnim zaraznim bolestima. Upravo zahvaljujući širokoj međunarodnoj saradnji, postalo je moguće ono što se ranije smatralo nemogućim: vakcine-kandidati su bile napravljene i praktično završile klinička ispitivanja za oko šest meseci. 

Na ovo je uticalo mnogo faktora, ali se sa sigurnošću može reći: otvorenost podataka o virusu, njegovoj RNK, proteinima, vakcinama koje se razvijaju, kao i najšira razmena naučnih informacija, igrali su presudnu ulogu u ovom uspehu. Da takva radna atmosfera "globalne laboratorije za borbu protiv kovida 192 nije bila stvorena, tek sad tek sad bi smo, možda, oprezno prilazili fazi kliničkih ispitivanja najperspektivnijih vakcina. Danas vidimo potpuno drugačiju sliku. Možda će već za mesec dana čitav svet dobiti efikasan i pristupačan lek za novu bolest, a kovid 19 će postati samo opasna, ali nikako smrtonosna, sezonska bolest. 

Još jedan zanimljiv momenat u trenutnoj "trci vakcina" je da su neke od najtežih vakcina za razvoj, zasnovane na virusnim vektorima, prve koje su stigle do cilja. 

Može se reći da su britanski i ruski naučnici imali sreće što su "opipali" slabo mesto u virusnom genomu, koje izaziva jasan i nedvosmislen odgovor našeg imuniteta. Ili, što je verovatnije, odrazio se trenutak koji je već pomenut u tekstu: prvi put prilikom razvoja vakcine naučnici nisu lutali „po mraku“, pokušavajući da izvuku mrvice dragocenog znanja iz ostatka informacija iz patenata za vakcine i iz nepotpunih publikacija naučnika, koji su se pismeno obavezali na neotkrivanje podataka u korist „velike biznis farmakologije“, već su sarađivali u okviru prave „naučne internacionale“ i bili posvećeni hitnom zadatku pronalaženja leka za kovid 19.   

Prijatno je videti i da su ruski regulatorni organi postupali maksimalno operativno, koordinirajući i odobravajući program kliničkog ispitivanja u najkraćem roku. Ovo je omogućilo da se pravovremeno dobije i testira vredna vakcina, pre dolaska drugog, jesenjeg talasa virusa.