DA LI RUSIJA I AMERIKA KONTROLIŠU VREME?! Šta zaista stoji iza projekata HAARP i Status 6...

Rusiju i Ameriku nazivaju „klimatskim agresorima“ koji utiču na klimatske kataklizme u svetu. Projekti koji su glavni krivci su američki „HAARP“ i ruski „Status 6“

Rusiju često smatraju „klimatskim agresorom“, ali je ona ujedno i žrtva. Ove godine je jedan ruski poslanik izjavio da je visoka temperatura u zemlji izazvana američkim klimatskim oružjem.

„Može li Rusija da kontroliše vremenske prilike?“, ovakvi naslovi se mogu često pronaći, kao i rečenice tipa: „Ukrajinski meteorolozi su izjavili da odsustvo kiša u Kijevskoj oblasti nema veze sa ruskom zaverom“. Da li je zaista moguće da čovek utiče na klimatske promene? 

HAARP (High Frequency Active Auroral Research Program), program aktivnog auroralnog istraživanja visoke frekvencije, poznat je američki program koji se nalazi na Aljasci i koji može da menja klimu na Tihom okeanu, ali i na drugim lokacijama. HAARP se često spominje kada se dese neke klimatske kataklizme. Tokom 2012. godine su bile velike suše u Iranu i državno rukovodstvo je izjavilo da se protiv Teherana vodi klimatski rat, jer neprijatelji stalno rasteruju oblake.

Prema nekim mišljenjima projekat je nastao kao sistem protivraketne odbrane i podrška sistemima protivvazdušne odbrane, odnosno, kao mehanizam uticaja na jonosferu radi proučavanja procesa prolaska radio-talasa kroz nju. Međutim, nema nijednog jakog dokaza da je HAARP zaista to radio.

HAARP je laboratorija koja izučava jonosferu i moguće je da ona donekle utiče na elektromagnetne sile. Postoje i neka mišljenja po kojima utiče i na geofiziku Zemlje i na klimu. Ali dokaza nema, jer je za to potrebna neverovatno velika energija koju ljudi još nisu dostigli. HAARP još uvek ne može da se nazove „Zvezdom smrti“, na svu sreću, ona postoji samo u „Ratovima zvezda“.

Rusija ima svoju laboratoriju „Sura“, kojoj se takođe pripisuje mogućnost da menja klimu u svetu. Moguće je reći da njen potencijal nije baš tako veliki, kakav bi bio potreban za promene u atmosferi. Njena moć se poredi sa snagom munje. Procena je da ni u narednih deset godina neće biti većih mogućnosti laboratorije.

Tokom 2013. godine su procureli podaci o ruskom nuklearnom strateškom sistemu „Status-6“, koji se naziva „Posejdon“.

Mediji su tada ukazivali da je njegov zadatak bio da onesposobljava ekonomske objekte protivnika na obali i na taj način nanese štetu državi putem radioaktivnog zračenja, posle koga je zemlja neupotrebljiva za život i poljoprivredu. Pored toga eksplozija na velikim dubinama može izazvati cunami, koji će uništiti okolne objekte i raširiti radioaktivnost na veliki deo obale.

Veštački izazvan cunami dovodi do veštačkih zemljotresa. Niko ne može sa velikom sigurnošću da tvrdi kakva će rušilačka moć biti u slučaju eksplozije od 10 do 20 megatona. Najverovatnije će izazvati nove tektonske pokrete ili zemljotres velikih razmera. Sada „Posejdon“, najverovatnije, postoji samo u obliku makete i sve što je o njemu rečeno su teorije.

Šta je prepreka za pravljenje vojnih sistema koji utiču na prirodu?

To su pre svega posledice koje ne mogu da se predvide. Čak i ako bi moglo da se promeni dejstvo tajfuna ili ciklona, ne postoje nikakve garancije, da će to biti samo na teritoriji neprijatelja.
Energetski resursi potrebni da bi se upravljalo prirodom, na svu sreću nisu dostupni čovečanstvu.
Primena velike količine nuklearnog oružja neće naneti štetu samo protivniku, već i sopstvenoj teritoriji, takav korak bi hipotetički mogao da se učini u „poslednjem ratu“, ali za neke realne vojno-političke ciljeve nije adekvatan.

Na kraju, postoje međunarodni sporazumi, kojima se zabranjuje korišćenje tehnologije promene životne sredine u neprijateljske svrhe. Takvi sporazumi su nastali zahvaljujući Amerikancima.

Jedini realan primer korišćenja „klimatskog oružja“ je projekat „Popaj“, koji je koristila američka vojska tokom rata u Vijetnamu. Kako bi prouzrokovali kišu koristili su hemikalije kao što su jodirano srebro i suvi led. Efekat su postigli, ali je bio kratkotrajan i veoma skup.

Sredinom 70-ih godina 20.veka je nastala Međunarodna konvencija o ljudskim pravima koja zabranjuje dejstva na životnu sredinu u vojne svrhe. Sada se slične tehnologije koriste za rasterivanje oblaka, na primer u Moskvi na Dan Pobede, kada se organizuje proslava na Crvenom trgu, ali se ne koristi „klimatsko oružje“.

BONUS VIDEO:

SAVRŠEN PAR! Pokušajte nešto da naučite od njih!

KRVAVI OKEAN, A JOŠ KRVAVIJI PESAK! Persijski zaliv krije čudo prirode!