PET MISTERIJA VATIKANA O KOJIMA SE NAJČEŠĆE ĆUTI Dok pape isteruju đavola, mafija je umešala svoje pipke

Vatikan već vekovima intrigira svetsku javnost, naročito zbog mnobrojnih tajni i ustrojstva ove svete države.

Zbog toga mnogi žele da saznaju šta se dešava "iza zavese" i šta je skriveno od očiju javnosti. Ovo su neke od stvari o kojima se u Vatikanu mnogo ne priča.

 

1. Regularni egzorcizam

Bodler je jednom rekao da je „najveći trik koji je đavo ikada izveo bio ubeđivanje sveta da on ne postoji.“ Ali u današnjem Vatikanu, đavola smatraju živim i zdravim. Pokojni papa Jovan Pavle II lično je izvršio tri egzorcizma tokom svoje vladavine, a papa Benedikt XVI proširio je redove egzorcista koje sponzorišu katoličke crkve širom sveta. Zapravo, otac Gabrijel Amort, glavni egzorcista Crkve, tvrdi da proteruje više od 300 demona godišnje, a samo u Italiji u ime Katoličke crkve deluje oko 350 egzorcista. Amort takođe uči episkope kako da razlikuju satansko posedovanje od psihijatrijske bolesti, napominjući da se čini da su onima koji pate od ovog prvog naročito odbojni prizori svete vode i krsta.

Foto: Shutterstock

2. Možete čitati papinu poštu

Vatikanske tajne arhive nisu zaista tajne otkako je papa Lav XIII prvi put dozvolio naučnicima da ih posete 1881. Danas su one još pristupačnije. Autsajderi mogu slobodno da ispituju korespondencije svakog pape u proteklih 1.000 godina, mada postoji jedna zamka: gosti moraju tačno da znaju šta traže. Jer bibliotekari zabranjuju da se samo pregledaju arhive koje se prostiru na 52 milje polica u bibliotekama.

Najpoznatije postojeće pismo je verovatno zahtev Henrija VIII da mu se poništi brak sa Katarinom Aragonskom, što je papa Kliment VII odbio. Henri se svejedno razveo od Katarine i oženio sa En Bolejn (i još četiri žene), što je dovelo do raskida Rima sa Engleskom crkvom. Arhiva takođe sadrži obilje crvenih vrpci, koje su korišćene za povezivanje 85 molbi engleskog duhovnika i aristokrata.

Foto: AP/Photo

3. Vatikan ima najbolje švajcarske telohranitelje

Danas Švajcarci imaju reputaciju pacifista, ali još u 1500-im godinama smatrani su nezaustavljivom vojnom silom. Švajcarske vojske bile su poznate po svom vladanju oružjem nazvanim helebarda, smrtonosnom kombinacijom koplja i sekire, a njihove kopnene trupe bile su poznate po rutinskom rušenju legija neprijatelja na konjima. Nakon što je papa Julije II uočio njihovu žestinu u borbi pre 500 godina, regrutovao je nekoliko vojnika da postanu njegovi lični telohranitelji. Od tada, švajcarska garda redovno se zaklinje na vernost papi, ponekad umirući za to. Na primer, tokom pljačkanja Rima 1527. godine, tri četvrtine ih je ubijeno, obezbeđujući pokriće za papu Klementa VII. Danas stotinak pripadnika švajcarske garde provodi većinu svog vremena ležeći u renesansnoj odeći, vrteći helebarde na ceremonijama ili popunjavanju kontrolnih punktova oko Vatikana. Kada garda zapravo štiti papu, oni nose običnu odeću i nose izrazito moderno oružje.

4. Povezanost sa mafijom

U filmu Kum III, sumnjiv dogovor između mafije i Vatikana dovodi do ubistva pape. Da li je ovo zasnovano na istinitoj priči? Moguće. U jutro 29. septembra 1978. godine, papa Jovan Pavle I pronađen je mrtav, sedeći u svom krevetu, nakon samo 33 dana mandata. Iako su vatikanski zvaničnici tvrdili da je 65-godišnji papa umro od srčanog udara, nikada nije bilo obdukcije, a u to vreme Vatikan je definitivno bio povezan sa organizovanim kriminalom. Sasvim sigurno, 1982. godine predsednik Vatikanske banke otac Paul Marcinkus podneo je ostavku na mesto pošto je niz skandala razotkrio veze banke sa mafijom. Na kraju je banka morala da vrati više od 200 miliona dolara svojim poveriocima. Ali Marcinkus nikada nije optužen za zločin, i premda je osumnjičen da je bio umešan u nekoliko misterioznih smrtnih slučajeva, uključujući i papu Jovana Pavla I, Marcinkusa
uspešno zatražio diplomatski imunitet u Sjedinjenim Državama i povukao se u Arizonu 1990. godine i tamo umro 16 godina kasnije.

5. Ekonomija zasnovana na veri

Vatikanu je potrebno nekoliko stotina miliona dolara godišnje za rad. Mnogobrojne finansijske aktivnosti uključuju vođenje međunarodnih ambasada, plaćanje papinih putovanja širom sveta, održavanje drevnih katedrala i doniranje značajnih sredstava školama, crkvama i zdravstvenim centrima. Pa odakle taj novac? Katolici plaćaju desetinu svojim lokalnim župama i svake godine doniraju oko 100 miliona dolara samom Vatikanu. Ali to nije jedini izvor novca Vatikana. Grad-država takođe dobija novac od knjiga, muzeja, maraka i suvenirnica.