ŠOK OTKRIĆE! Ovo je mesto na kome se ljudi NAJVIŠE ZARAŽAVAJU KORONOM I POTPUNO JE NEOČEKIVANO!

U Nemačkoj raste nervoza i ljutnja ugostitelja, privrednika, sportista, umetnika i kulturnih radnika zbog mera protiv pandemije korona virusa, piše Dojče vele (DW), dodajući da se način prenošenja zaraze u Nemačkoj promenio u poređenju s prvim talasom pandemije.

Ugostitelji se boje za egzistenciju, organizatori koncerata i sličnih zbivanja demonstriraju noseći simbolično svoj kovčeg do groba, umetnici i kulturni radnici su zapanjeni, u sportu se priča o "katastrofi", a nemacki preduzetnici upozoravaju na "smrtni udarac" za desetine hiljada manjih i srednjih preduzeća.

Prema istraživanju nedeljnika "Špigel", više od 62 odsto Nemaca smatra da je "lokdaun" neophodan, ali istovremeno mnogi ne misle da je to potrebno baš tamo gde oni rade ili su aktivni.

To je u velikoj meri povezano i sa delimično kontradiktornim izjavama i informacijama o mestima zaraze u poslednjih nekoliko nedelja, navodi DW.

Prema navodima Instituta "Robert Koh" (RKI) od 27. oktobra, privatna domaćinstva najčešća su mesta zaraze.

Veliko i trenutno rastuće područje infekcija čine starački domovi, a zatim radna mesta.

Stopa zaraze mnogo je manja u području povezanom sa slobodnim vremenom, a upravo je to sada snažno pogođeno "lokdaunom", navodi DW.

Broj infekcija u oblasti medicine, recimo u bolnicama, ambulantama ili ordinacijama, relativno je mali, ali i taj broj u poslednje vreme znatno raste. Slično je sa školama, vrtićima ili izbegličkim domovima.

Restorani, hoteli i pansioni imaju veoma mali udeo u zarazama u Nemačkoj, a istovremeno su novim merama najteže pogođeni.

Čini se da je rizik od zaraze u javnom prevozu još manji, ali, to bi moglo da bude i zbog naglog pada broja putnika u autobusima i vozovima, piše DW.

Foto: Marko Đoković

Veliki broj infekcija takođe se događa na mestima koja RKI ne definiše detaljnije i sažima pod rubriku „ostalo".

U jeku prvog talasa pandemije kovida 19 u Nemackoj, starački domovi i domovi za negu nemoćnih bili su veći izvor zaraze od privatnih domaćinstava.

I medicinski sektor, posebno bolnice, kao i izbeglički domovi bili su mnogo češća mesta zaraze nego što je to slučaj sada.

Škole i vrtići u proleće nisu igrali gotovo nikakvu ulogu u pandemiji, radno mesto je u proleće igralo slabiju ulogu, a sada je odgovorno za znatno više slučajeva.

Nagli porast zaraza na radnom mestu u junu uglavnom je posledica izbijanja epidemija u klanicama i pogonima sa sezonskim radnicima.

Način zaraze u Nemačkoj se dakle promenio u poređenju s prvim talasom pandemije, zaključuje Dojče vele.

To delimično može da se objasni merama koje su preduzete, ali svi faktori koji su na to uticali moći će da se identifikuju tek kada bude dostupno više podataka o trenutnom porastu broja infekcija u Nemačkoj, dodaje DW.

Podaci RKI, kako dodaje DW, u ovom trenutku prilično su nepotpuni. Statistika berlinskog instituta beleži samo takozvane "događaje izbijanja bolesti", odnosno zabeležene slučajeve sa dve ili više međusobno povezanih infekcija.

Na pitanje DW o preostalih 75 odsto koronskih infekcija u Nemačkoj, RKI priznaje da „zapravo nemaju više podataka".

Ni Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) nije na zahtev DW bio u stanju da pruži bilo kakve podatke o mestima zaraze.

To znači da tri četvrtine zaraza u Nemačkoj nisu zabeležene, s obzirom na mesto izbijanja.

S jedne strane, to je tako zbog složenosti pouzdanog utvrđivanja na kom mestu je došlo do infekcije, jer neki ljudi ostaju bez simptoma nekoliko dana pre nego što se oni ipak pojave. Traganje za izvorom tada je gotovo nemoguće.

S druge strane, nepostojanje pouzdanih i potpunih informacija otežava precizan odgovor na pandemiju, i to ne samo u Nemackoj.