KO ĆE NASLEDITI ANGELU MERKEL? Sukob vodećih kandidata otvara prostor još jednoj ličnosti

Nemačka je tokom krize prigrlila natrag svoju "Muti". I nije isključeno da bi najradije da ona ostane i dalje u kancelariji.

- Čestitam Angeli Merkel na 15 godina na položaju nemačke kancelarke. Kancelarka Merkel poduzela je odlučne korake kako bi ojačala Evropu u izazovnim vremenima i danas je jedan od najcenjenijih lidera na svetu - ovim je rečima druga moćna žena EU, predsednica Evropske središnje banke Kristin Lagard, čestitala Merkelovoj veliku godišnjicu.

Niko osim Helmuta Kola nije u posleratnoj Nemačkoj tako dugo bio na vlasti: u nedelju se navršilo 15 godina otkako je Angela Merkel, kao prva žena na toj dužnosti, preuzela kancelarsku funkciju, piše "Jutarnji list".

Merkel na svojoj poziciji namerava da ostane do kraja mandata sledeće godine. "Večita kancelarka" nakon toga će se, kako je sama najavila, povući iz politike.

Apeli Merkelovoj da još jednom razmisli o svojoj odluci o povlačenju postali su glasniji tokom pandemije virusa korona , kada se još jednom pokazala kao pragmatična i odlučna političarka koja svoju zemlju uspešno vodi kroz istorijsku krizu, a bilo je i informacija da je planirala da ostane na položaju u slučaju da Donald Tramp pobedi na izborima.

Borba sa dečacima

Merkelova je 1986. nakon studijskih boravaka u Rusiji doktorirala fiziku i vodila miran život naučnice, sve do događaja koji su prethodili padu Berlinskog zida. Tada ulazi u članstvo Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i ubrzo postaje Kolova štićenica. On joj je krčio karijerni put, a nazvao ju je "Mädchen" (devojčica).

Taj se odnos lomi nakon izbornog poraza 1998, kad su se pojavile vesti o malverzacijama u stranci. Merkel bez milosti okreće leđa Kolu i 2000. preuzima vođstvo nad CDU. "Dečacima iz Berlina" - a to se pre svega odnosi na Volfganga Šojblea, sadašnjeg predsednika Bundestaga, donjeg doma nemačkog parlamenta - to se nije sviđalo. Bili su uvereni da će Merkel ubrzo propasti, ali to se nije dogodilo.

Na izborima 2005. ona preuzima kancelarsku funkciju i odstranjuje i drugog moćnog "dečaka", Fridriha Merca, koji se sada vraća u politiku iz visokog biznisa sa željom da preuzme stranku.

"Dečaci" joj zameraju što je u tri koalicione vlade sa SPD-om stranku previše odvela ulevo od desnog centra. Nisu je uspeli srušiti tokom izbegličke krize 2015, ali su počeli da pripremaju teren za to.

Nakon saveznih parlamentarnih izbora 2017. smatrali su da je dovoljno oslabila, posebno zato što je morala ući u novu koaliciju sa SPD-om, pa su pričekali jesen 2018. i loše rezultate na izborima u saveznoj državi Hesen, koji su usledili nakon loših rezultata sestrinske Hrišćansko-socijalne unije (CSU) u Bavarskoj. U tom je trenutku radikalno desna stranka Alternativa za Nemačku (AfD) snažno rasla na populističkom valu i "dečaci" su pripremili plan da smene Merkelovu.

Ona je za to saznala i preduhitrila ih: dala je ostavku na mesto predsednice stranke, ali ostala kancelarka. Krajem godine za predsednicu CDU izabrana je njezina štićenica Anegret Kramp-Karenbauer.

Rat se nastavio i nakon što je stranački vrh u saveznoj državi Tirinškoj odbio izričit nalog predsednice da ne sudeluju u destrukciji vlasti s AfD-om, Kramp-Karenbauer daje ostavku.

Foto: Reuters

Ali, čelno je mesto i dalje prazno: stranački kongres s proleća je zbog epidemije prvo odložen za decembar a potom januar iduće godine. Merc smatra da su mu vrata otvorena jer ima podršku vrha stranke, a druga dva kandidata imaju ozbiljne probleme: Armin Lačet je predsednik najveće savezne države, Severne Rajne - Vestfalije, ali smatraju da bi njegov izbor bio Merkel nakon Merkelove.

Otvara se prostor za trećeg kandidata

Tako da mogući sukob dvojice vodećih kandidata otvara prostor trećem: Norbert Retgen je CDU-ov stručnjak za spoljnu politiku i mogao bi, kao u izboru za papu, iskočiti kao kompromisno rešenje.

Jedno je već sada jasno: nakon izbora, najkasnije u septemru iduće godine, CDU će i dalje biti najjača stranka u zemlji. Ali, birači će pomno pratiti lidera koji bi mogao postati kancelar.

Merc do sada, osim silne ambicije da postane predsednik CDU, nije pokazao ništa više. Odlaganje kongresa u decembru je doživeo kao izravni napad i javno tvrdio da je ta odluka doneta samo kako bi se njemu onemogućilo da dođe na vlast.

Budući predsednik CDU nije samo unutrašnje nemačko pitanje. Reč je o osobi koja će preuzeti vodeću poziciju u EU u vrlo osetljivom razdoblju ekonomskog oporavka, redefinisanja Unije na unutrašnjem i globalnom planu.

Merkel je bila majstor u postizanju kompromisa između severa i juga, čak i istoka i zapada. I sada se suočava s najvećim izazovom, mađarskom i poljskom blokadom proračuna EU. Evropski mediji gotovo jednoglasno navode da jedino Merkel može pronaći izlaz iz ove situacije.