VAKCINE SU SPREMNE, ALI... Šta zapravo znamo o koronavirusu?!

Brzina kojom je svet naučio o korona virusu je bez presedana - vakcine su razvijene rekordnom brzinom i prve vakcinacije obavljene su nešto više od 11 meseci od kada je virus prijavljen Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, ali još mnogo toga se ne zna o ovoj infekciji niti kada će se pandemija završiti, piše CNN

Infekcija je, kada je Kina prvi put prijavila slučajeve korona virusa Svetskoj zdravstvenoj organizaciji 31. decembra 2019, opisana kao "misteriozni novi soj upale pluća", a nije čak ni imala ime.

U roku od dve nedelje, kineski naučnici identifikovali su sekvencu genoma virusa, genetski kod koji čini virus, a u roku od tri nedelje napravljeni su prvi kompleti za testiranje.

Međutim, godinu dana kasnije, s više od 81 miliona prijavljenih slučajeva i i 1,7 miliona preminulih širom sveta, i dalje se mnogo toga ne zna o Kovidu-19, od bazičnih stvari, poput toga kako je pandemija počela, do složenijih pitanja, koja uključuju kako će se ona završiti.

Prema rečima vanrednog profesora biologije na Institutu za tehnologiju Ročester Morin Feran, svet je mnogo saznao o korona virusa, ali u pogledu razumevanja bilo čega u svim pravim detaljima, "imamo još kilometre i kilometre da pređemo".

- Virusolozi i javni zdravstveni zvaničnici decenijama će biti zauzeti zbog ovoga - rekla je Feran.
 

Foto: Marko Đoković

Svet i dalje pokušava da sazna poreklo virusa. U početku je delovalo da je on povezan s pijacom u Vihanu, koja je prodavala žive životinje, ali je studija naučnog časopisa Lanset, objavljena u januaru, pokazala da trećina inicijalno obolelih nije direktno bila povezana sa pijacom.

Pojedini, poput američkog predsednika Donalda Trampa, izrazili su sumnju u to da li je virus "pušten" da cirkuliše nakon što je proučavan ili stvoren u labaratoriji u Vuhanu.

Naučnici navode da postoji veliki broj dokaza da je virus nastao u divljini i da su najbliži poznati "rođaci" korona virusa previše genetski različiti od Kovid-19 da bi on procureo i pokrenuo pandemiju.

U studijama su pronađeni dokazi da je moguće da je virus cirkulisao SAD i Evropom u decembru 2019, mesecima ranije nego što se mislilo.

Kineski državni mediji pisali su da je moguće da je virus potekao izvan Kine.

Profesor mikrobiologije na Australijskom nacionalnom univerzitetu Piter Kolingon kaže da je vrlo verojatno da je virus cirkulisao SAD-om i delovima Evrope pre nešto što su u ovim zemljama dijagnostikovani prvi slučajevi, ali CNN navodi da nema ubedljivih dokaza da je potekao van Kine.

Foto: Marko Đoković

Uprkos mnoštvu teorija zavere, postoji nekoliko stvari oko kojih je većina naučnika saglasna - Kovid-19 je koronavirus, vrsta virusa koja je odgovorna za sve, od uobičajene prehlade do SARS-a.

- On je zoonotski, što znači da je izvorno potekao od životinja. Neke studije ukazuju na šišmiše kao verovatne vektore za koje se zna da nose korona viruse. I većina naučnika i dalje misli da se virus preneo na ljude u Kini, jer su tu otkriveni prvi slučajevi - navodi CNN.

Međutim, i dalje se ne zna gde je virus prvi put prešao na ljude i da li je do prenosa došlo preko druge životinje kao posrednika.

Odgovore na ta pitanja možda nikada nećemo saznati, kaže Feran.

Jedna od nepoznanica je i zašto virus utiče na neke ljude više nego na druge.

Kada je prvi put identifikovan smatralo se da se radi o respiratornoj bolesti, ali kako su meseci odmicali, pokazalo se da nosi sa sobom čitav niz raznih simptoma i mogucih komplikacija.

Sada je poznato da oni koji se oporave mogu dugoročno sećati posledice poput anksioznosti, oštećenja na mozgu i hroničnog umora, ali ističe da naučnici ne znaju koliko dugo ovi efekti Kovida-19 traju niti mogu da objasne zašto neki ljudi trpe veće posledice od drugih.

Kako navodi CNN, čini se da je pitanje slučajnosti koliko će ozbiljno korona virus uticati na ljude, mada neki ljudi spadaju u rizičnije kategorije da se teško razbole zbog postojećih hroničnih stanja, starosti ili drugih faktora.

Naučnici su primetili da su muškarci i starije osobe sklonije težem obliku Kovida-19, a donekle su upućeni i u to zašto deca retko imaju teže simptome - razlog je to što u nosnoj šupljini imaju manje receptora ACE2 putem kojih korona virus ulazi u naše ćelije.

Međutim, i dalje ne mogu da objasne zašto je stopa smrtnosti toliko visoka među starijima, mnogo viša nego u slučaju običnog gripa.

Foto: RINA

Pitanje je i kako se korona virus širi. Kina je u januaru potvrdila da bi virus mogao da se prenosi s čoveka na čoveka, ali skoro godionu da kasnije, i dalje se vodi debata kako se to tačno događa.

Naučnici kažu da je ključan način za širenje preko kapljica, koje ljudi izbacuju u vazduh tokom kašljanja ili kijanja, a koje padaju na zemlju posle metar ili dva.

Međutim, neki naučnici tvrde da se virus širi i preko aerosola, odnosno mnogo manjih čestica koje mogu satima lebdeti u vazduhu i "putovati na veće udaljenosti".

To bi mogao da bude problem, kaže Kolington, ističući da zaštitne maske ne mogu da zaštite od transmisije aerosoli.

On, međutim, smatra da iako je moguća transmisija preko aerosoli, većinu infekcija izazivaju kapljice.

Kolington smatra da bi ljudi trebalo da se više usredsrede na efekte protoka vazduha u zatvorenom, a ističe i da nije poznato kolika je doza korona virusa potrebna da bi se neko zarazio.

Jedna od nepoznanica je koliko dugo je osoba koja je preležala korona virus imuna na njega, a neki slučajevi potvrđuju da se ljudi mogu zaraziti dva puta. Kolington međutiom ističe da se to retko dešava.

Čini se da oko 99 odsto zaraženih ne oboli ponovo najmanje šest meseci od kada su zahvatili infekciju, dodaje Kolington.

Naučnici još ne znaju ni odgovor na pitanje koliko traje prirodni imunitet od virusa, a isto važi i za vakcine - ne zna se tačno koliko dugo traje imunitet koje one pružaju.

Oni su ipak optimisti u pogledu vakcina i i misle da je šansa da dođe do dugotrajnih nuspojava malo verovatna.

Sva ova pitanja vode ka onom glavnom - kada će se pandemija završiti?

Mnogi nade polažu u vakcinu, ali ni to nije brzo rešenje jer će verovatno biti potrebne godine da bi se vakcinisala većina stanovništva na svetu, a ankete pokazuju da neki ljudi ne žele da prime vakcinu.

Čak i ako je neko vakcinisan, naučnici i dalje ne znaju da li je moguće da ta osoba dobije virus i širi ga, čak i ako se sama ne razboli.

- Velika je verovatnoća da čak i kada vakcinacija bude široko rasprostranjena, možda ćemo i dalje morati da koegzistiramo s virusom. Na kraju krajeva, samo je jedna virus u ljudskoj istoriji iskorenjen pomoću vakcine, velike boginje - napominje CNN.

Postoje i druge stvari koje bi mogle da utiču na to koliko će dugo korona virus biti s nama, poput toga da li mutira ili razvija novi soj.

- Moguće je da će virus postati manje smrtnonosan ili zarazan, ali je moguće i da postane virulentniji - upozorava CNN.