AMERIKANCI UBRZANO PRIPREMAJU BALTIČKE ZEMLJE ZA RAT SA RUSIJOM! Litvanija, Estonija i Letonija postale vojni poligoni NATO i Amera, cilj je jasan...

Baltičke zemlje pozivaju Sjedinjene Države da pređu na novu fazu vojne konfrontacije sa Rusijom - od privremenog do stalnog raspoređivanja američkih trupa u regionu. Koje mere vojnog jačanja preduzimaju Letonija, Litvanija i Estonija i koliko na to troše Sjedinjene Države?

Sjedinjene Države će, prema odobrenom budžetu projekta za narednu godinu, baltičkim zemljama (Estoniji, Letoniji i Litvaniji) pružiti vojnu pomoć u iznosu od 168,7 miliona dolara (138,2 miliona evra). Finansiranje se obezbeđuje u okviru nove Baltičke inicijative za bezbednost.

Baltičke zemlje su veoma zadovoljne ogromnom subvencijom i već je jasno čemu će služiti - pre svega da ojača prisustvo NATO u regionu, posebno u Litvaniji, ocenjuje ruski portal Vzglyad.

„Najvažniji strateški partner“

U januaru 2021. litvanska premijerka Ingrida Šimonite tokom razgovora sa američkim ambasadorom u Vilnjusu Robertom Gilkristom rekla je da rast vojne potrošnje ove republike otvara nove mogućnosti za saradnju sa Sjedinjenim Državama. 

"Litvanija je čvrsto posvećena usmeravanju na dva ili više procenta BDP-a za bezbednost i odbranu. Povećanje rashoda za odbranu takođe otvara nove mogućnosti za praktičnu saradnju sa Sjedinjenim Državama", rekla je Šimonite. 

Strateško partnerstvo između Viljnusa i Vašingtona imenovala je jednim od prioriteta svoje vlade. Kabinet ministara nastojaće da ga ojača "u svim oblastima bez izuzetka", uverljiva je premijerka. 

"Glavno pitanje na dnevnom redu je podrška narodu Belorusije, stoga je pažnja i podrška Sjedinjenih Država posebno važna“, naglasila je Šimonte.

Foto: AP PHOTO

Povećani vojni apetiti

Pre nekoliko dana objavljeno je da litvanske vlasti počinju da razvijaju „opšti plan za zaštitu države“, koji će predviđati ne samo oružanu odbranu, već i ulogu drugih institucija, kao i „javni građanski otpor“. Ministar odbrane Arvidas Anušauskas to je potvrdio u intervjuu za BNS - i zatražio dodatna sredstva za ovaj projekat. „Resursi su potrebni ne samo za pozivanje dodatnog broja ljudi u vojne redove, već i za obezbeđivanje vojnih jedinica. Poziv ljudima samo radi mase ne odgovara vojnim strukturama, oni sve detaljno planiraju za nekoliko godina unapred. Ako takva politička odluka padne u vojno planiranje, tada će se potreba za resursima povećati za nekoliko stotina miliona evra - kažem odmah otvoreno i direktno “, upozorio je ministar.

U međuvremenu, litvanski paralment usvojio je rezoluciju o „jačanju strateškog partnerstva“ sa Sjedinjenim Američkim Državama. Rezolucija obavezuje „na konsolidaciju strateškog partnerstva sa Sjedinjenim Državama u odbrambenoj sferi“ i traženje stalnog prisustva oružanih snaga SAD u Litvaniji! U dokumentu se napominje da je Litvanija „bila, jeste i ostaće lojalni partner Sjedinjenih Država - u svetu, Evropi i regionu Baltičkog mora“.

Žigimantas Pavilionis, predsednik parlamentarnog odbora za spoljne poslove, koji je predstavio rezoluciju, primetio je da je početak rada Predstavničkog doma američkog parlamenta novog saziva najprikladnije vreme da litvanski parlament Seim imenuje najvažnije prioritete.

„SAD su peto rastuće izvozno tržište za proizvode litvanskog porekla. Naš izvoz je skoro dvostruko veći od uvoza. Sjedinjene Države otvaraju puno radnih mesta u našoj zemlji. Nema sumnje da smo za produbljivanje ovih trgovinskih odnosa, kojima težimo sa novom administracijom", rekao je Pavilionis.

Foto: Reuters

Mreža vojnih baza

Inače, američke trupe su već prisutne u Litvaniji - ali u rotaciji, stižu na periodične vežbe. Na primer, jedna od senzacionalnih operacija ove vrste započela je u jesen 2019. godine, kada je američki bataljon od preko 500 vojnika stigao u Litvaniju u okviru operacije Atlantic Resolve. Sa sobom su dopremili tešku opremu: 30 tenkova Abrams, 25 oklopnih vozila Bredlui i 70 drugih vozila. U Litvaniji su proveli više od šest meseci i bili raspoređeni na području poligona Pabrade (deset kilometara od granice sa Belorusijom). Gosti su sve ove mesece proveli u marljivoj obuci, sarađivali sa lokalnom vojskom i razmenjivali iskustva sa njima.

Početkom septembra prošle godine u Litvaniji, na poligonu u Pabradeu u blizini beloruske granice, održavani su redovni manevri u kojima su učestvovali vojnici 2. bataljona 69. puka 2. brigade kopnenih snaga SAD. Uoči vežbi, predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko rekao je da polovina republičke vojske stoji uz državne granice zbog pretnji NATO-a. Kada je ovaj kontingent otišao, novi je u Litvaniju stigao prošlog novembra.

Međutim, Viljnus želi jošm a zvaničnici sve otvorenije govore o stalnom prisustvu vojske SAD u Litvaniji.

Pripreme za povećani prijem stranih kontingenata već su u toku. U januaru 2021. godine, litvansko Ministarstvo odbrane potpisalo je sporazume o izgradnji tri nova vojna kampa za Ministarstvo odbrane. Cena posla po ugovorima je oko 168 miliona evra, trebalo bi da budu završeni 2023. godine. Vojni kampovi za ukupno 3.000 vojnika biće podignuti u regijama Šiauliai, Vilnius i Shilalski u Litvaniji.

S druge strane, Letonija je prošlog leta najavila stvaranje ogromne vojne baze u Ljipaji. Biće smešteno na površini od 35 hektara oko bivše sovjetske vojne luke.

Plan za razvoj vojne baze u ovom gradu podeljen je u dve faze. Tokom prve faze planira se izgradnja kasarne, komandne zgrade, trpezarije, magacina za hranu, medicinskog centra, sportskog kompleksa, skladišta garnizona, kasarne za vojsku, magacine za popravke, transportnz sandukz itd. U drugoj fazi biće izgrađeno skladište municije, benzinska pumpa, pristanište i drugi objekti. Vredi podsetiti da se luka Ljipaja periodično koristi za istovar teške opreme NATO-a koja stiže u Letoniju radi učešća u vežbama.

Foto: Reuters

Proširenje i rekonstrukcija vojnog poligona Meža Maskeviči („Maskevijska šuma“) u blizini Daugavpilsa takođe je u toku. U početku je zauzimao površinu od 10 hektara, ali, pretprošle godine letonsko ministarstvo odbrane objavilo je plan za značajno proširenje. Stanovnici Daugavpilsa prikupili su preko 10.000 potpisa protiv ove ideje - ljudi se plaše da će tako veliki objekat u blizini velikog grada ometati normalan život. Međutim, vlasti nisu poslušale njihovo mišljenje i sada se vežbe NATO snaga već održavaju u blizini Daugavpilsa .

Poslednjeg dana maja 2018. godine otvorena je nova baza Nacionalnih oružanih snaga Letonije u selu Lužnava, koje se nalazi u okolini grada Malte u najistočnijoj regiji Latgaliji.

Letonsko mnistarstvo odbrane godišnje je ulagalo oko 50 miliona evra u razvoj vojne infrastrukture od 2018. do 2021. godine. Najveće sume ulažu se u vojnu bazu u Adaži kod Rige, koja apsorbuje oko 60% svih investicija. Takođe je uloženo u vazduhoplovnu bazu Nacionalnih oružanih snaga u Lielvardeu, gde se grade nove kasarne.

Jačaju infrastrukturu

Istovremeno, znatne sume dodeljuju se mreži jačih tačaka naoružane dobrovoljačke milicije „Domobran“. Ministarstvo odbrane oprema infrastrukturu šest novih baza za domobranske bataljone.

Kome je namenjena ova infrastruktura? Za sve samo ne za skromnu vojsku Letonije. Bataljon NATO-a stalno je raspoređen u zemlji, a u njemu rade vojnici iz različitih zemalja.

Povrh svega, drugi vojnici NATO-a redovno stižu u Letoniju da učestvuju u manevrima koji se neprestano izvode u baltičkim državama, nakon čega gosti u uniformi odlaze u svoja mesta stalnog raspoređivanja. Sve ove ljude treba negde smestiti, nahraniti i opskrbiti svime što im je potrebno. Zbog toga Riga razvija svoju mrežu vojnih baza.

Prošlog februara, estonski ministar odbrane Juri Luik takođe je odobrio novi razvojni program za svoje odeljenje za 2021-2024. Prema Luikovim rečima, u naredne četiri godine estonska vojska će dobiti novo ručno vatreno oružje, mitraljeze, snajperske puške, protivtenkovske raketne sisteme i protivtenkovske bacače granata, kao i samohodne artiljerijske instalacije.

Predviđeni su i veliki infrastrukturni projekti - izgradnja Vojno-medicinskog centra u Tartuu, vojne škole i čitave mreže za obuku, medicinu, ronjenje, skladištenje i popravku u Talinskoj rudničkoj luci. Prošlog leta u Estoniju je stiglo 92 projektila Javelin iz SAD... Ukupno, tokom poslednjih nekoliko godina, Sjedinjene Države pružile su Estoniji vojnu pomoć vrednu više od 190 miliona dolara.

U tom kontekstu, izjave  ministra odbrane Litvanije da njegova zemlja vidi „jednostrane elemente jačanja ruske vojne moći u Kalinjingradskoj oblasti“ izgledaju posebno cinično. U stvarnosti, ruski vojni potencijal oko Kalinjingrada neuporedivo je manji od mogućnosti zemalja NATO-a oko ove ruske eksklave.