AMERIČKI ŠTAZI U RATU PROTIV SVIH! VOJSKA ILI CIVILI - Ispolitizovane špijunske agencije NE PRAVE RAZLIKU!

Ako je čuveni Maršal Makluan bio u pravu kada je, pre pola veka, predvideo da će ratovi budućnosti biti „informacioni ratovi u kojima nema podele na vojsku i civile“, onda je Amerika uveliko u svom građanskom ratu informacijama. A aktuelni režim u Vašingtonu koristi svoje tajne službe da bi špijunirao opozicione novinare Ispolitizovane špijunske agencije ne prave razliku između vojske i civila!

Taker Karlson, konzervativni komentator „Foks televizije“ i autor najgledanije informativne emisije na kablovskim programima u Americi, krajem prošlog meseca dobio je dojavu od zviždača iz NSA — američke Nacionalne bezbednosne agencije - da ova obaveštajna služba nadzire njegove elektronske komunikacije, te da "planira da u javnost pusti njihovu sadržinu, u nastojanju da ukine ovu emisiju".

Treći svet

- Delovalo je ludo, ali to je istina... Moćna, žestoko ispolitizovana špijunska agencija nadzire novinare koji su kritični prema režimu? Nema problema. To je savršeno normalno - sarkastično je prokomentarisao Taker Karlson, da bi upozorio: „To uopšte nije normalno. To je Treći svet... Mnogi su napokon počeli da se suočavaju sa činjenicom da obaveštajne agencije, u stvari, nisu njihovi prijatelji. Oni nisu prijatelji nikome u ovoj zemlji. One su opasne. To je očigledno.“

 

NSA će zatim izdati, kako je opisano, „veoma pažljivo sročeno saopštenje“, u kome je navedeno da „Taker Karlson nikada nije bio obaveštajna meta agencije“ — ali pritom zapravo uopšte nije demantovana njegova tvrdnja da je agencija čitala njegove privatne imejlove.

Stvar je, naime, u tome što NSA nema zakonsko pravo da špijunira američke državljane bez specijalnog sudskog odobrenja. I zato agencija, kada joj je tako nešto potrebno, koristi oprobanu smicalicu — za svoju obaveštajnu metu proglasi inostranog državljanina i onda ga iskoristi za špijuniranje Amerikanca koji je sa njim bio u kontaktu.

Uloga Vladimira Putina

I tako je u ovu medijsko-špijunsku aferu, kolateralno, upao Vladimir Putin. Taker Karlson pokušao je, preko posrednika, da ugovori intervju s predsednikom Rusije i upravo je ovaj njegov kontakt s tim posrednicima upotrebljen za njegovo stavljanje na mere obaveštajnog nadzora. Da bi potom, baš kao što je komentator „Foksa“ i najavio da mu se sprema, iz NSA prijateljskim medijima bilo dojavljeno da je Taker Karlson hteo da dođe do Putina. Pa su oni to i objavili.

Foto: Tanjug/Sergei Savostyanov, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

- Cilj je, naravno, bio da me predstave kao nelojalnog Amerikanca. Kao ruskog operativca“, objasnio je Karlson i ukazao na ono što bi moralo da bude očigledno: "Nema demokratije tamo gde špijunske agencije bez civilnog nadzora drže ljude pod kontrolom tako što ih diskredituju sadržinom njihovih privatnih imejlova... Obaveštajne službe ne smeju da budu korišćene kao instrumenti političke kontrole.

Na odgovor druge strane nije se dugo čekalo. Najpre je medijski analitičar Si-En-Ena Brajan Stelter optužio Karlsona da „sve više zvuči kao ozloglašeni teoretičar zavere Aleks Džouns“, uz dodatak da čak ni Karlsonovi šefovi na „Foksu“ ne veruju njegovim tvrdnjama; da bi se potom, kad se ipak ispostavilo da su Takerove tvrdnje istinite, prešlo na drugu liniju odbrane, te je on optužen za „sejanje nepoverenja u obaveštajnu zajednicu“, što je, kako je rekla Nikol Volas, nekadašnja zvaničnica u administraciji mlađeg Džordža Buša, „tako antiamerički“.

Dok je „Vašington post“ čitav slučaj odbacio kao „poslednji primer desničarske retoričke podvale“ jer, eto, NSA samo radi svoj posao, pri čemu „specijalisti iz američke obaveštajne i vojne zajednice dobro razumeju moć informativnog ratovanja koje ima cilj da podeli, dezorijentiše i demorališe javnost... U toku je velika, sofisticirana i bezobzirna kampanja dezinformisanja, usmerena protiv američke demokratije, koja potiče iz same Amerike... Vladimir Putin mogao bi samo da sanja da stvori toliko cinizma, sumnje i nepoverenja“.

Tužba Donalda Trampa

A istovremeno, po istoj matrici po kojoj brane špijune od novinara koji su špijunirani, isti ovi mediji glavnog toka stali su i u odbranu cenzora od onih koji su cenzurisani. Nakon što je bivši predsednik SAD Donald Tramp najavio pokretanje tužbe protiv „Fejsbuka“, „Tvitera“ i „Jutjuba“ — jer se ova „moćna grupa korporacija urotila s vladom da bi cenzurisala slobodu govora američkog naroda“ — „Njujork tajms“ je, karakteristično, objasnio kako „privatne kompanije mogu da rade šta god žele“. Pa i da vas, uz zaštitu vlade, ućutkaju.

Mogu li privatne kompanije da rade šta god žele i šta se to događa sa slobodom govora u Americi? Da li aktuelna vlast zloupotrebljava tajne službe za obračun sa nepodobnim novinarima kao što je Taker Karlson? I kakav će efekat proizvesti ono što „Vašington post“ naziva „ratom protiv istine“?

Foto: Reuters

Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ govorili publicista i istoričar Srđa Trifković i filozof Nikola Tanasić.

Ukidanje Takera Karlsona

- Nije preterano reći da je emisija Takera Karlsona bukvalno jedini sadržaj u mejnstrim medijima, koji odudara od unapred zadate matrice iskonstruisane u Si-En-Enu, ’Vašington postu‘ ili ’Njujork tajmsu‘. Zbog toga on predstavlja trn u oku onima koji bi da na njega primene onaj recept koji su ’Fejsbuk‘ i ’Tviter‘ primenili u odnosu na Trampa - napominje Srđa Trifković.

- Takozvana američka obaveštajna zajednica predstavlja džinovski, zastrašujući aparat, koji je u stanju da iskontroliše bukvalno svaku reč koja je izgovorena ili napisana... Špijunirajući Takera Karlsona, želeli su da nađu materijal zbog koga će njegova emisija biti zabranjena, odnosno, zbog koga će biti izvršen pritisak na ’Foks‘ televiziju da njegovu emisiju ukine.

- Sve više preovlađuje utisak da SAD zapadaju u jednu dekadentnu fazu u kojoj se svojevremeno našao SSSR u svom poznom periodu — to je bila faza paranoje u kojoj je vladalo podozrenje prema svakom obliku verbalnog ili misaonog delikta na koji bi moglo da se naiđe - opominje Nikola Tanasić.

- Takvim odnosom bio je potkopan i sav autoritet sistema koji je još postojao. To se sada dešava i u Americi, pritom, uz dodatak u vidu novih tehnologija, koje u osnovi predstavljaju privatizovani sistem prisluškivanja i nadzora na koji sami dobrovoljno pristajemo. Tako da zapravo nije preterano ni poređenje s nekadašnjim DDR-om, upamćenim po hipertrofiranoj ulozi svoje tajne policije, Štazija, koja je opsesivno bila fokusirana na to šta njeni građani govore i misle. A šta su im sva ta saznanja na kraju donela?

Foto: printskrin Foxnews

Tim povodom, objašnjavajući razloge za tužbu koju je protiv njih pokrenuo zbog ugrožavanja slobode govora, u autorskom tekstu u „Vol strit džurnalu“ bivši predsednik SAD opominje da ove društvene mreže „manipulišu i kontrolišu samu političku debatu“ — podseća s tim u vezi da su uoči predsedničkih izbora blokirali objavljivanje otkrića „Njujork posta“ o sumnjivim poslovima Hantera Bajdena, sina aktuelnog predsednika SAD — i opominje: „U suštini, velike tehnološke kompanije nezakonito su pretvorene u cenzorski ogranak američke vlade.“

- Reč je o dugogodišnjoj simbiozi tehnoloških giganata sa ostalim elementima trajne, to jest, duboke države, gde će predstavnici državnih vlasti po automatizmu opravdavati postupke ’Fejsbuka‘ ili ’Tvitera‘, odbijajući pritom da protiv njih sprovedu postupke zbog njihovog nedozvoljenog monopolskog ponašanja“, objašnjava Srđa Trifković i upozorava: „Ubrzavanje ovih procesa nadzora i kontrole, koje nas je već dovelo do situacije gotovo nezamislive pre samo godinu dana, može da dovede i do potpunog ograničavanja javnog diskursa i brisanja nepodobnih, makar se radilo i o milionima ljudi osuđenih zbog nepodobnog mišljenja.

- Zapadni centri moći očigledno nisu naučili lekcije totalitarnih projekata iz prošlosti. Ljudsko ponašanje u javnom prostoru može se kontrolisati u izvesnoj meri, ali kada se u tome pretera, suptilna kontrola pretvara se u stisak; a što više stiskate, sve više će vam curiti između prstiju i sve više ćete gubiti kontrolu. A posledica toga biće haos i gubljenje mogućnosti stvaranja društvenog konsenzusa o bilo kom pitanju, jedan bellum omnium contra omnes, rat svih protiv svih - zaključuje Nikola Tanasić.