TALIBANI SU IMALI BRUTALNU TAKTIKU, OVE 4 STVARI SU PRESUDILE! Sada je jasno zašto su tako brzo pali Kandahar, Džalabad, Herat, Kabul...

Vojnici koji su talibanima pružali otpor na prvoj liniji odbrane Kandahara, drugog najvećeg grada u Avanistanu, dobili su kartonsku kutiju smežuranih krompira kao dnevnu količinu hrane za celu jedinicu

Iako su Amerikanci za dve decenije uložli 83 milijarde dolara u njeno obučavanje i opremanje, avganistanska vojska je jednostavno "isparila" pred talibanskim naletom.

Više od 300.000 vojnika i opremom i naoružanjem superiorniijom od talibanske, avganistanska vojska bila je moćan protivnik, ali - na papiru. U stvarnosti je bila premrežena korupcijom, potplaćena, loše vođena i bez morala. Dezertiranje je bilo učestalo i američki inspektori su godinama upozoravali da je situacija neodrživa.

U Imam Šahibu, u okrugu u pokrajini Kunduz, isturena vladina baza izdržala je dva meseca protiv talibana, međutim, brzo je ostala bez opreme i resursa. "Poslednjih dana nije bilo hrane, vode, ni oružja", rekao je vojnik Tadž Muhamed (38) za Wall Street Journal. Vojnici koji nisu dezertirali povukli su se u pokrajinski glavni grad koji je i sam pao nekoliko nedelja kasnije.

Vojnici koji su talibanima pružali otpor na prvoj liniji odbrane Kandahara, drugog najvećeg grada u Avanistanu, dobili su kartonsku kutiju smežuranih krompira kao dnevnu količinu hrane za celu jedinicu, objavio je New York Times.

Pretnje, mito, propaganda, psihološki rat

Pre pada grada u talibanske ruke kandaharska policija nije bila plaćena između šest i devet meseci što je talibanske ponude učinilo mnogo privlačnijim, napisao je Washington Post.

Talibani su kombinovali pretnje i mito, propagandu i psihološki rat i zauzimali grad za gradom, mnoge bez ispaljenog metka, i lako stigli do Kabula. Od početka 2020. očajnim vojnicima počeli su da nude novac u zamenu za oružje, piše dalje vašingtonski list. Sa lokala to je brzo prešlo i na pokrajinskii nivo što je kulminiralo serijom brzih predaja vladinih snaga.

Sa početkom povlačenja američke vojske, Vašington i Kabul bili su uvereni da će avganistanska vojska krenuti u okršaj s talibanima.

To se i dogodilo u nekim područjima, poput Laškar Gaha na jugu zemlje, ali je i tamo avganistanska vojska bez američke vazdušne podrške i suočena s visokomotivisanim talibanskim snagama počela da dezertuje.

Foto: AP/Tanjug

Obaveštajci totalno omašili

Zaniimljivo je da su sve to vreme američke obaveštajne službe bile neverovatno optimistične. Talibani bi mogli da osvoje Kabul za 90 dana, kazali su prošle nedelje. Tri dana posle, glavni grad je pao. Čak su i talibani navodno bili iznenađeni kako se sve to brzo odigralo.

Ima tvrdnji da se ovakav kolaps pripremao 20 godina i to ređanjem greške za greškom u gradnji nacije po zapadnom principu. Poslednji ekser u kovčegu avganistanske vlade zakucao je tadašnji američki predsednik Donald Tramp potpisom na sporazumom s talibanima po kojem je početak američkog povlačenja najavljen za 1. maj.

Talibanima je to bio znak da pobeda ne može da im izmakne, a avganistanskoj vladi izdaja i dokaz da će je međunrodna zajednica napustiti. Talibani su nastavili da napadaju vladine snage uz ciljana ubistva novinara i aktivista za ljudska prava, šireći tako atmosferu straha.

Pokrenuli su i propagandni i psihološki rat pa su vojnici i neki mesni funkcioneri bili bombardovani porukama na svim platformama da se predaju ili se suoče s mračnom sudbinom.

Foto: AP/Tanjug

U odbrani od talibana nisu mnogo učinili ni nekadašnje plemenske ratne vođe. Iako su bili jaki na rečima i njihovi su gradovi pali bez borbe. Ismaila Kana, poznatog kao "Lava iz Herata", talibani su zarobili prilikom osvajanja grada. Uzbečki zapovednik i bivši potpredsednik Abdul Rašid Dostum nakratko se pridružio borbama oko Mazari Šarifa, ali je brzo, skupa sa svojim milicijama odustao i pobegao u Uzbekistan.

Ruralna područja prvo

Talibani su tiho sprovodili strategiju koju su nazvali "od spolja ka unutra", odnosno polako su učvršćivali kontrolu nad udaljenim ruralnim područjima pre nego što bi krenuli na regionalne glavne gradove.

Pre toga pregovarali o uslovima predaje sa svima od pojedinih vojnika i vladinih zvaničnika na lokalnom niivou do pokrajinskih guvernera i vladinih ministara. Strategija se pokazala izuzetno efikasnom.

Snimci njihovog ulaska u Kabul daleko su od krvavih bitaka i više podsećaju na šetnju. Slično je bilo i u mnogim drugim mestima koje su uvelike zauzeli bez borbe.

Uostalom, i predsednik države Ašraf Gani pobegao je iz države, čime je i formalno završena neuspešna dvadesetogodišnja međunarodna kampanja pretvaranja Avganistana u modernu državu sa centralnom vlasti koja se širi u raznolike pokrajine širom zemlje.