MORAMO DA STVORIMO DOBRU SLIKU, ISTINA NIJE BITNA! Procurio poslednji razgovor Bajdena i bivšeg predsednika Avganistana!

Poslednji telefonski razgovor američkog predsednika Džoa Bajdena i njegovog tadašnjeg avganistanskog kolege Ašrafa Ganija, održan je 23. jula i trajao je 14 minuta

Američki predsednik nahvalio je avganistansku vojsku, koja se ubrzo raspala pred naletom talibana, a 20 dana kasnije pao je i Kabul.

U razgovoru su Bajden i Gani, između ostalog, diskutovali o vojnoj pomoći SAD Avganistanu, političkoj strategiji i menjanju percepcije javnosti, objavio je Rojters, čiji su stručnjaci potvrdili autentičnost snimka razgovora dobijenog od anonimnog izvora.

Iz transkripta poziva može se zaključiti da nisu bili u potpunosti svesni razmera opasnosti koja preti od talibana, niti su bili spremni na mogućnost da cela zemlja padne u njihove ruke u svega nekoliko nedelja.

Samo 23 dana nakon poziva Gani je pobegao iz zemlje, talibani su preuzeli Avganistan, a SAD su pokrenule masovnu evakuaciju svojih državljana i saveznika u kojoj je u naredne dve nedelje iz zemlje avionima prevezeno više od 123.000 osoba.

Američki predsednik nudio je vojnu pomoć vladi u Kabulu pod uslovom da tadašnji predsednik Avganistana uveri javnost da ima plan kojim će preuzeti kontrolu nad izrazito napetom situacijom u zemlji.

- Nastavićemo da pružamo vazdušnu podršku vašim snagama ako znamo kakav je plan - poručio je Bajden Ganiju.

Bajden je Ganiju savetovao da dobije podršku moćnih ljudi u Avganistanu za svoju vojnu strategiju i potom na čelo vojske postavi „ratnika“, aludirajući na ministra odbrane, generala Bismilaha Kana Mohamadija (general Mohamadi se nakon pada Kabula pridružio pokretu otpora talibanima u dolini Pandžšir i javno pozvao na hapšenje Ganija „jer je izdao domovinu“).

Foto: Tanjug/AP

Bajden je nahvalio Oružane snage Avganistana

- Jasno je da imaš najbolju vojsku. Imaš 300.000 dobro naoružanih vojnika, koji znaju da se bore, protiv maksimalno 80.000 pobunjenika - rekao je američki predsednik. Bilo je to samo nekoliko dana pre nego što je avganistanska vojska počela da se raspada u raznim delovima zemlje, neretko predajući provincijska središta posle neznatnog ili nikakvog otpora.

Da je Bajden shvatao da se sled događaja u Avganistanu ne odvija povoljno, ukazuje deo razgovora u kojem poručuje da vlada u Kabulu ima problem „percepcije“:

- Ne treba da ti govorim da je utisak širom sveta, ali i u delovima Avganistana, da se stvari ne odvijaju dobro u borbi s talibanima. Potrebno je stvoriti drugačiju sliku o stanju stvari, bez obzira da li je to istina, ili nije - rekao je Bajden i dodao da bi bilo dobro kad bi važni političari u Avganistanu održali zajedničku konferenciju za štampu na kojoj bi podržali novu vojnu strategiju.

- To bi promenilo percepciju, a to bi puno značilo - zaključio je Bajden.

Novinari Rojtersa smatraju da se iz sadržaja razgovara može zaključiti da Bajden ipak nije očekivao totalni kolaps avganistanske vojske i pad države u ruke talibana koji se dogodio samo 23 dana nakon razgovora s Ganijem, a i ako jeste, to se ne vidi iz razgovora.

- Nastavićemo da se žestoko borimo, diplomatski, politički i ekonomski, da osiguramo ne samo da tvoja vlada opstane, nego da i jača - rekao je američki predsednik avganistanskom kolegi.
Na molbe Rojtersa za komentar nisu se oglasili ni Bela kuća, ni Ašraf Gani.

Što se tiče Ganija, on je u razgovoru Bajdenu rekao kako veruje da se može postići mir ako se „izbalansira“ vojna situacija, ali je i poručio da „moraju brzo reagovati“.

Foto: Reuters

- Suočeni smo s totalnom invazijom od strane talibana, uz punu logističku podršku Pakistana i najmanje 10 do 15 hiljada međunarodnih terorista - rekao je Gani koji i danas tvrdi da su političke strukture u Pakistanu bile ključne za reorganizaciju talibana.

U vreme kada su Bajden i Gani razgovarali, talibani su već kontrolisali oko polovine provincijskih središta. Vlada u Kabulu u javnost je tada puštala obećanja o promeni vojne strategije, s naglaskom na odbranu velikih gradova, umesto borbe za ruralne teritorije. Bajden je taj najavljeni zaokret podržavao, tvrdeći da će to promeniti percepciju o stanju u Avganistanu.

- Ja nisam vojnik i stoga vam ne govorim kakav bi tačno trebalo da bude vaš plan, ali time nećete dobiti samo više pomoći, nego će se i promeniti utisak - rekao je američki predsednik.

Gani je pak poručio da će američka podrška avganistanskoj vojsci „omogućiti pravu mobilizaciju“.

Da je ova promena strategije zapravo bila tek iluzija, pokazuje razvoj događaja u narednim nedeljama kada su talibani preuzimali sve više gradova i provincija. Često uz minimalni otpor demoralisanih avganistanskih vojnika, a ponekad i doslovno bez ispaljenog metka, nakon dogovora s lokalnim čelnicima.

Osim uzaludnih ideja o promeni strategije i percepcije, razgovor Bajdena i Ganija ukazao je na još jedan od ključnih problema vlasti u Kabulu, a to su unutrašnje političke borbe i sveopšta razjedinjenost.

Kada je Bajden zamolio Ganija da na svoju pres konferenciju uključi i bivšeg predsednika države Hamida Karzaija, on je to odbio tvrdeći da to ne bi pomoglo.

- Ne možemo dovesti svaku osobu, pogotovo ne njega koji u svemu ide kontra naše vlasti. Zadnji put kad sam se susreo s njim razgovarali smo 110 minuta tokom kojih me psovao i optuživao da sam američki sluga - kazao je Gani, na šta mu je Bajden odvratio da će se suzdržati od komentara.