KAPITALISTIČKA PARTIJA ZJUGANOVA! Nezadovoljni članovi KPRF tvrde da je njihov partijski vrh "ZAUZELA BURŽOAZIJA"!

Nekad popularna i uticajna KPRF ima program „10 koraka do narodne vlasti“, u čijoj su osnovi „blagostanje čoveka rada, a ne bankara i oligarha“. Ali, oko njenog lidera Genadija Zjuganova, kao i na izbornoj listi KPRF za skore izbore u Državnu Dumu, nalaze brojni oligarsi, dolarski milioneri (ili milijarderi) i „ljudi kapitala“? I to, ne samo domaćeg, već i inostranog

Moskovski mediji pišu da su kandidati za deputate sa liste KRPF Aleksandar Tarnajev, Vadim Kumin, Sergej Levčenko i Leonid Kalašnjikov „lica povezana sa inostranim kompanijama“, odnosno „beneficijari od delatnosti kompanija koje prebacuju novac iz ruske jurisdikcije u ofšor zonu i samim tim krše norme antikorupcijskog zakonodavstva“ Kako tvrde, Tarnajev preko svoje ćerke Nadežde kontroliše ofšor „Solidarity Finance Limited“ na Kipru, gde se sumnja da komunisti čuvaju "zlato partije“.

Centralna izborna komisija RF uskratila je krajem avgusta milijarderu Pavlu Grudinjinu, vlasniku velikog poljoprivrednog kombinata „Sovhoz imena Lenjina“ u Podmoskovlju, najvećeg ruskog proizvođača jagoda i jednom od glavnih ljudi u okruženju Zjuganova, pravo da bude kandidat na izbrnoj listi KPRF-a. Reč je o akcijama u firmi „Bonto Ltd“ iz Belizea, koje biznismen nije prijavio

Sve dok KPRF Genadija Zjuganova bude imala nekakav rejting, komunisti-oligarsi ostaće joj „verni“ i praviće preko nje svoje biznis kombinacije i ofšor kompanije. Ali, umesto „narodne vlasti“ biće joj mnogo važnije narodne pare.

Onog trenutka kada KPRF potone pod teretom miliona i afera, kapitalisti će je prvi napustiti. To će možda biti trenutak kada će šansu konačno dobiti pravi, idejni komunisti. A do tada ni u Kremlju ne moraju previše da brinu.

 Šta se dešava s ruskim komunistima?

Nekada popularna Komunistička partija Ruske Federacije Genadija Zjuganova, poslednjih godina, kako i sami njeni članovi primećuju, suštinski je odbacila ideje socijalizma i socijalne pravde, jednakosti i borbe za prava radnika i seljaka, i postala samo još jedna politička struktura koja isključivo brine za privilegije sopstvenog rukovodstva, njihove milionske bankovne račune i luksuzne automobile, ofšor kompanije i nepokretnosti u zemlji i inostranstvu.

Ideje klasne borbe već dugo su prazne parole pseudokomunističke vrhuške, paravan za sve punije džepove i veze sa Kremljom koje se više ne mogu sakriti.

Foto: AP/Photo

Partijski vrh, kako i sami nezadovoljni komunisti tvrde, „zauzela je buržoazija“.

Postoji li i dalje verodostojna Komunistička partija u bivšoj „prvoj zemlji socijalizma“, ili je od velikog političkog brenda KPRF, ostala samo oligarhijska i mutirana „kapitalistička partija Zjuganova“?

Dok se na rečima populistički zalaže za „potpunu deofšorizaciju“ Rusije, Komunistička partija RF obilato koristi sponzorska sredstva biznismena koji ogroman kapital stiču upravo preko ofšor kompanija. I sam Zjuganov nedavno je kritikovao vlast u Rusiji, jer se „bogate zelenaši“, tvrdeći da su se profiti banaka udvostručili u poslednjih godinu dana. Kao da ne primećuje da njegovo okruženje preko istih banaka iznosi kapital iz zemlje.

Pozvao je građane da na predstojećim izborima za Državnu dumu 19. septembra „naprave pravi izbor“, uz mogućnost da započnu stvaralački razvoj na osnovu programa KPRF pod nazivom „10 koraka do narodne vlasti“, a da su u osnovi tog programa „blagostanje čoveka rada, a ne bankara i oligarha“.

Kako će za „ljude rada“ doći blagostanje, ako se zna da se u najbližem okruženju Zjuganova, kao i na samoj izbornoj listi KPRF-a, nalaze brojni oligarsi i „ljudi kapitala“? I to, ne samo domaćeg, već i inostranog.

Među kandidatima komunista za novi saziv Državne dume nalazi se veliki broj kapitalista, dolarskih milionera (ili milijardera), među njima i vlasnika ofšor kompanija u inostranstvu, što je suprotno ruskom zakonu po kome državni funkcioneri i kandidati za funkcije ne mogu posedovati finansijske aktive u inostranstvu.

Ovaj zakon je donet da bi se neutralisalo delovanje „pete kolone“, imajući u vidu da bi državni činovnici bili podložni ucenama i pritiscima ako im se zapreti zamrzavanjem i oduzimanjem imovine koja se nalazi na teritoriji i pod jurisdikcijom stranih država.

Da bi se sprečila izdaja nacionalnih interesa – zbog ličnog interesa – vlast je zakonom zabranila ministrima, gubernatorima, poslanicima i drugim funkcionerima i članovima njihovih porodica da imaju poslovne i imovinske veze sa inostranstvom, da ne bi bili podložni uticaju stranih specijalnih službi.

U KPRF-u očigledno nisu čitali zakone koje su sami usvajali, ili misle da za njih oni ne važe, pa se oko Zjuganova okupila prava „kapitalistička internacionala“.

Na to je ukazala i predsednica Omladinskog saveza pravnika Margarita Paljceva, koja je krajem avgusta uputila zahtev generalnom tužiocu RF Igoru Krasnovu da se izvrši provera „faktičkog učešća kandidata za poslanike Državne dume u komercijalnoj delatnosti inostranih kompanija“.

Foto: Wikipedia

Zahtev je upućen posle pisanja ruske štampe o tome da su kandidati za deputate sa liste KRPF Aleksandar Tarnajev, Vadim Kumin, Sergej Levčenko i Leonid Kalašnjikov „lica povezana sa inostranim kompanijama“, odnosno „beneficijari od delatnosti kompanija koje prebacuju novac iz ruske jurisdikcije u ofšor zonu i samim tim krše norme antikorupcijskog zakonodavstva“.

Kako tvrde novinari, Tarnajev preko svoje ćerke Nadežde kontroliše ofšor „Solidarity Finance Limited“ na Kipru, gde se sumnja da komunisti čuvaju „zlato partije“.

Ona je vlasnica udela u banci „Solidarnost“ iz Samare, preko koje se, kako prenose mediji, izvlači novac iz Rusije i prebacuje na inostrane račune, a podsećaju i da su funkcioneri KPRF beneficijari „Zarubeženergoprojekta“ koji kontroliše oko četvrtine ruskog tržišta projektovanja u energetici, a čijih 70 odsto akcija pripada ofšoru „Binum Securities LTD“ sa Britanskih Devičanskih ostrva.

Kako ističe Paljceva u svom pismu tužiocu, sa „Zarubeženergoprojektom“ povezane su strukture porodice bivšeg gubernatora Irkuske oblasti iz KPRF Sergeja Levčenka, uključujući i njihovu najveću kompaniju, „Staljkonstrukciju“.

Kada je Levčenkov sin Andrej trebalo da vrati kredit od 57 miliona rubalja, irkutska filijala banke „Solidarnost“ otvorila je dva posebna računa odakle su ovi dugovi izmireni, iako on nikada pre toga, za razliku od mnogih partijskih drugova njegovog oca, nije imao „štednju“ u ovoj banci.

 A „Solidarnost“ je, ističe se, pod kontrolom Dmitrija Kalašnjikova, sina deputata KPRF-a Leonida Kalašnjikova, kao i funkcionera Vjačeslava Arbuzova i jednog od najvećih partijskih sponzora Vadima Kumina.

Sam Kumin, biznismen i saborac „oca ruske privatizacije“ Anatolija Čubajsa, ocenio je da su ovi navodi „glupost i kleveta“, dok se Kalašnjikov pravdao rečima da bi njegova imovina bila zaplenjena u Evropi, jer je on pod zapadnim sankcijama.

To ipak ne znači da bi bila zaplanjena i imovina koja se vodi na drugo lice, recimo na njegovog sina.

Foto: Reauters

- Tužilaštvo mora da reaguje na naš zahtev, ali slabe su nade da će se to dogoditi pre izbora.

Sve zavisi od toga koliko će državne strukture biti zaintersovane za sprovođenje istrage“, navela je Margarita Paljceva i dodala da će posledice biti ozbiljne ukoliko se dokaže da su ovi navodi tačni. Kandidati će se suočiti, u najmanju ruku, sa brisanjem sa izborne liste. Pretiće im i krivična odgovornost ukoliko se pokaže da su sakrili svoje biznise u inostranstvu.

Da li državni aparat žmuri na ovakve „propuste“ Zjuganovljevih komunista zbog dogovora „večitih opozicionara“ sa vlastima, ili neko iz sistema to radi iz lične koristi?

 Centralna izborna komisija RF uskratila je ipak krajem avgusta milijarderu Pavlu Grudinjinu, jednom od glavnih ljudi u okruženju Zjuganova, pravo da bude kandidat na izbrnoj listi KPRF-a. Reč je o akcijama u firmi „Bonto Ltd“ iz Belizea, koje biznismen nije prijavio.

Grudinjin, kandidat KPRF-a i jedan od najimućnijih komunista u Rusiji, vlasnik je velikog poljoprivrednog kombinata „Sovhoz imena Lenjina“ u Podmoskovlju, najvećeg ruskog proizvođača jagoda.

Tako je Grudinjin objedinio naizgled nespojivo, komunističko ime i tradiciju, sa izvlačenjem kapitalističkog profita.

Novinar Dušan Čukić, bivši direktor Radio-televizije Srbije i glavni urednik najtiražnijeg jugoslovenskog lista „Večernje novosti“, kao neposredan svedok i vrsan poznavalac prilika u SSSR i Rusiji ističe da ga čudi takvo ponašanje Genadija Zjuganova koga poznaje tri decenije, tokom kojih je sa njim uradio više od deset intervjua.

Čukić, član Saveza komunista Jugoslavije od oktobra 1956. godine, bio je stalni dopisnik u SSSR-u Televizije Beograd i centralnog partijskog lista „Borba“ od 1977. do 1982. godine, a i kasnije je održavao kontakte sa najvišim sovjetskim i ruskim rukovodstvom.

Mihaila Gorbačova i njegovu suprugu Raisu dobro je poznavao još pre nego što je on postao generalni sekretar KPSS-a, a dva puta je u Kremlju pravio intervjue sa predsednikom Borisom Jeljcinom.

Čukić je bio ambasador i član GO Socijalističke partije Srbije u vreme Slobodana Miloševića, kao i predsednik, a sada počasni predsednik SUBNOR-a. Danas je član Predsedništva Međunarodne Federacije antifašista i pokreta otpora (FIR), sa sedištem u Berlinu.

Dobro pamti jedan od susreta sa Zjuganovom, u martu 1999. godine, kada je lider ruskih komunista došao da pruži podršku narodu i predsedniku Jugoslavije Slobodanu Miloševiću neposredno uoči NATO bombardovanja. Tada su njegov intervju sa predsednikom KPRF-a preneli svi domaći mediji.

Čukić ne razume šta se to u međuvremenu promenilo, pogotovo u okruženju Genadija Zjuganova, koje je odustalo od izvornih komunističkih ideja.

Foto: Wikipedia

Prosto mi je neverovatno i ne liči mi na njega kakvog sam poznavao. Sa prostorne i vremenske distance sa kojom pratim preko televizije, vidim da nije promenio svoj stil. Ali, postoji oko njega krug ljudi koji se ne uklapaju u osnovne postulate sa kojima je ta partija svojevremeno krenula u borbu i imala popularnost u narodu. Žao mi je što se to dogodilo partiji koja je devedesetih podržavala Jugoslaviju u njenoj borbi za slobodu. Nadam se da će se vratiti njenim starim idealima – ocenio je Dušan Čukić, koji je bio predsednik Saveza novinara Jugoslavije (1992-1997) i na čelu Jugoslovenske lige za mir i ravnopravnost naroda (1997-2000), a posle 2006. godine i smrti Slobodana Miloševića, čiji je bio jedan od najbližih saradnika i prijatelja, napustio je partijsku aktivnost.

Da je oligarhijska frakcija u redovima KPRF značajno ojačala i preuzela primat, vidi se i iz podugačkog spiska funkcionera koji poseduju račune u inostranstvu, voze skupe automobile, žive sa svojim porodicama život pun luksuza, dok u svojim govorima kritikuju „bankare i zelenaše“ i pozivaju proletere da stanu pod njihovu zastavu i daju im glas na izborima.

Zjuganovljeva KPRF svesno je odustala od svojih ideoloških temelja i usmerila se na potpunu komercijalizaciju partije – ocenio je potpredsednik Instituta nacionalne strategije Viktor Militarev.

Sve brojnijem spisku pseudocrvenih kapitalista i oligarha KPRF-a na izbornoj listi ove partije za Dumu 19. septembra, pridružuju se i bogati aparatčici, deputati i gubernatori.

Osim Grudinjina, koji je sa liste uklonjen reakcijom CIK-a, bogatstvom se ističu i gubernator Orlovske oblasti Andrej Kličkov, zatim pomenuti Kumin, pa krupni građevinski investitor iz Podmoskovlja Mihail Avdejev, kao i vlasnik kompanije „Murmanski tralovi flot“ Vladimir Blocki, poznat i kao „kralj ribe“, koji je 2020. prijavio zvaničan lični prihod od skoro 300 miliona rubalja, odnosno preko četiri miliona dolara.

Blocki, navode ruski mediji, poseduje prebivališta u Mađarskoj i Velikoj Britaniji, što košta ne manje od 1,25 miliona funti. I sam je priznao da poseduje 10,5 ari zemlje i kuću od 312 kvadrata u Britaniji, kao i četiri stana u Rusiji, od 38 do 119 kvadratnih metara.

Nekretnine u inostranstvu poseduje i deputat KPRF Mihail Berulava, koga sumnjiče da je imetak stekao tako što je privatni Univerzitet Ruske akademije obrazovanja pretvorio u „fabriku diploma“.

U takvoj situaciji, KPRF potresaju masovna napuštanja razočaranog članstva, odlaze čitavi odbori.

U Samarskoj oblasti su nedavno optužili pratijsku vrhušku za odustajanje od borbe za socijalnu pravdu, ali i štetnu saradnju sa prokremaljskom „Jedinstvenom Rusijom“. Glavni razlog, ipak je nezadovoljstvo imenima sa partijske liste za izbore u Dumu, gde dominiraju bogati kapitalisti i činovnici, dok popularni mladi lideri ne mogu da se izbore za mesto na klupi za rezervne igrače.

Na poslednjem kongresu iz partije je istupio i Ivan Nikitčuk, komunista sa poluvekovnim stažem i jedan od osnivača KPRF-a.

Zjuganova poznati i ugledni komunisti napuštaju i u Lenjingradskoj oblasti, u Hakasiji, i u gradovima Joškar Ola, Volžsk i mnogim drugim.

U vodama krupnog biznisa odlično su se snašli i drugi deputati Državne dume i regionalnih parlamenata iz KPRF-a, poput Aleksandra Rasudova, regionalnog deputata iz Sankt Peterburga i generalnog direktora ugašene grupe kompanija „Lider grup“, čiji su osnivači i vlasnici takođe „komunisti“ Roman Ljabihov i ruski senator Aleksandar Nekrasov. Sumnjiče se da su, otvarajući fiktivne firme, gradili stanove i preuzimali novac unapred, ali su kasnili sa rokovima od šest meseci do pet godina.

U svom posedu imaju velike stanove i garaže, kako u Rusiji, tako i u inostranstvu.

Osim raskošnih stanova i vila po Bugarskoj, Španiji, Velikoj Britaniji, ruski komunisti vole i skupe automobile.

Kandidat za poslanika Državne dume, biznismen Andrej Mitrofanjenkov poseduje čak 12 vozila, uključujući i BMW X6 xDrive30d, čija je cena u Srbiji preko 104.000 evra, ali i Infiniti QX70 i Toyota Camry.

Njegov kolega, kandidat za ruskog deputata Nikolaj Jezerski, poseduje samo dva luksuzna automobila – „mercedes“ i „leksus“.

Na spisku potencijalnih deputata je i vlasnik „poršea“ Sergej Kazankov, dok „kralj ribe“ Blocki ima dva auta ove marke: Porsche Cayenne i Porsche Panamera 4S, od kojih svaki košta u Rusiji preko 170.000 evra.

Poslanički mandat u Dumi želi da obnovi i aktuelni deputat KPRF-a Dmitrij Kuzjakin, vlasnik tri automobila BMW.

Umesto brige o običnom narodu, partija opslužuje interese birokrata i oligarha u vrhu KPRF-a. Na to je ukazao nedavno i ruski Savez komunističke omladine, zahtevajući od večitog lidera Genadija Zjuganova da povuče celu svoju listu za Državnu dumu, „da ne brukaju poštene komuniste“.

Foto: Reauters

Kako su istakli, Zjuganovljeva partija više nema veze sa levim idejama i izgubila je moralno pravo da se naziva komunističkom, jer na listi kandidata nije istakla nijednog radnika, već samo svoje sponzore oligarhe i partijske funkcionere milionere.

Još jedan veteran, komunista sa 55 godina staža Jurij Voronjin, ocenio je da partija nema budućnost dok u njoj vlada „zjuganovština“ zasnovana na ličnim interesima vrhuške.

Mnogo bure izazvalo je početkom godine „Obraćanje komunista delegatima 18. Kongresa KPRF i svim članovima partije“, grupe nezadovoljnih i isključenih članova, koji su ocenili da „vrhuška partije rešava svoje interese sa vrhuškom vlasti“ i oligarsima, zbog čega je partija izgubila klasni karakter i prepuštena je buržoaziji.

KPRF odavno ne predstavlja realnu opoziciju, već stecište oligarha pod kontrolom Kremlja. Za uzvrat dobijaju deputatske mandate, privilegije, imunitete i uticaj, što im omogućuje da još uvećavaju biznise i bogatstva. To primećuje članstvo, ali i birači, koji sve više okreću glavu od nekada popularne partije koja se predstavljala kao alternativa vladajućoj stranci i nosilac ideja pravednijeg društva jednakih ljudi.

Sve dok KPRF Genadija Zjuganova bude imala nekakav rejting, komunisti-oligarsi ostaće joj „verni“ i praviće preko nje svoje biznis kombinacije i ofšor kompanije. Ali, umesto „narodne vlasti“ biće joj mnogo važnije narodne pare.

Onog trenutka kada KPRF potone pod teretom miliona i afera, kapitalisti će je prvi napustiti. To će možda biti trenutak kada će šansu konačno dobiti pravi, idejni komunisti.

A do tada ni u Kremlju ne moraju previše da brinu.