Kako je popularni muzičar slučajno postao pijun u CIA u Hladnom ratu! /VIDEO/

Bilo je to veče za pamćenje, Luj Armstrong je sa suprugom i diplomatom iz američke ambasade otišao na večeru u popularni restoran u tadašnjem Leopoldvilu, glavnom gradu nezavisnog Konga

Trubač, pevač i muzičar poznat kao Sačmo bio je na višemesečnoj turneji po Africi koju je organizovao i sponzorisao Stejt department u pokušaju da poboljša imidž SAD u zemljama koje su se nedavno oslobodile svojih kolonizatora.

Ono što Sačmo nije znao je da njegov domaćin te novembarske noći 1960. godine nije bio politički ataše, kako se predstavio, već šef CIA u Kongu. Takođe je bio potpuno nesvestan da je njegova slava omogućila špijunu koji je časkao uz predjelo da izvuče ključne informacije koje će kasnije omogućiti neke od najkontroverznijih operacija u celom Hladnom ratu.

- Armstrong je u suštini bio trojanski konj CIA. To je zaista tužno. Bio je doveden tu da posluži u nečemu što je bilo potpuno suprotno njegovom osećaju za pravdu. Bio bi užasnut da je znao - rekla je Obzerveru Suzan Vilijams, istraživač sa Londonskog univerziteta i autorka knjige "White Malice" o CIA aktivnostima u centralnoj i zapadnoj Africi 1950-ih i ranih 1960-ih.

Vilijams je pronašla u arhivu UN hrpu dokumenata koji snažno ukazuju na to da su domaćin Armstrongovih, šef stanice CIA Lari Devlin i drugi obaveštajci stacionirani u Kongu iskoristili posetu muzičara da pristupe strateški važnoj i bogatoj provinciji Katanga koja se nedavno otcepila.

Armstrongova turneja po Katangi bila je savršena prilika, pa su Devlin i drugi doleteli do glavnog grada sanjim i njegovim čuvenim bendom.

 

- Bilo im je potrebno pokriće i on im ga je dao - rekla je Vilijams.

Bilo je tu još nešto što Armstrong nije znao, a to je da je  CIA u Kongu, na čelu sa Devlinom, pokušavala da ubije prvog demokratski izabranog premijera Konga, 35-godišnjeg Patrisa Lumumbu, iz straha da će zemlju približiti Sovjetima.

Istoričari danas veruju da je nacionalistički lider želeo da njegova zemlja ostane neutralna tokom Hladnog rata.

Svega milju od mesta gde su Armstrong i Devlin večerali, harizmatičnog Lumumbu su u njegovoj rezidenciji držali zatvorenog vojnici lojalni Žozefu Dezireu Mobutuu, mladom načelniku generalštaba koji je blisko sarađovao sa CIA i koji je nekoliko nedelja ranije izveo državni udar i došao na vlast.

Dva meseca posle Armstrongove turneje, Lumumbu su u Katangi ubili zvaničnici secesionističke provincije i policajci iz Belgije. Mobutu je kasnije postao predsednik Konga i lolajni saradnik SAD.

Devlin je zatim tvrdio da je CIA bila odgovorna za to, pred istražnom komisijom američkog Kongresa izjavio je da je Mobutuov puč organizovala i podržala i vodila CIA.

 

Ubistvo Lumumbe jedna je od najozloglašenijih epizoda Hladnog rata i izazvala je bes u celom svetu. Iako je prihvatila odgovornost za puč, CIA je konstantno demantovala da je umešana. Devlin je 1975. godine u državnoj istrazi u SAD rekao da je agencija prethodnih meseci pokušavala da ubije Lumumbu ali da su prekinuli operaciju davno pre nego što je stvarno ubijen.

Vilijamsova ipak pronalazi dokaze koji bacaju senku sumnje na pouzdanost i verodostojnost Devlinovog svedočenja. Nedavno objavljena dokumenta SAD pokazuju da je šef kancelarije CIA poslao agenta "WI/ROGUE" u Tajsvil, grad gde je Lumumba bio zatočen u nedeljama pred ubistvo, davno pošto je CIA navodno odustala od ubijanja popularnog političara.

- Ne znamo šta je WI/ROGUE radio u Tajsvilu, ali to potkopava pouzdanost Devlinovog svedočenja - kaže Vilijams.

CIA je počela da razvija mrežu agenata, pomoćnika, saradnika i klijenata u Africi ubrzo posle svog formiranja 1947. godine, koristeći iskustva iz Drugog svetskog rata. Do 1960. godine, CIA je imala široko razgranatu mrežu trgovaca, sindikalnih lidera, biznismena, kulturnih i obrazovanih institucija, pa čak i aviokompanija. Agencija će svoje prste umešati u neke od najznačajnijih događaja u postkolonijalnoj istoriji Crnog kontinenta.

 

Godine 1962. trag koji je špijun CIA dao zvaničnicima rasističkog, represivnog, aparthejd režima u Južnoj Africi doveo je do hapšenja Nelsona Mandele i njegovog 27 godina dugog zatvaranja. CIA optužuju i za vojni puč 1966. godine kojim je sa vlasti zbačen prvi predsednik Gane, Kvame Nkruma.

- Tragedija je u tome da se Nkruma i Lumumba i drugi afrički lideri nisu protivili SAD. Želeli su prijateljske odnose sa Amerikom ali se istovremeno nisu protivili ni Sovjetima koje je Vašington doživljavao kao neprijatelje. Stav koji je vladao bio je 'ili si sa nama ili si protiv nas - rekla je Vilijams.