BABUŠKE UZELE ORUŽJE U RUKE - PUCAĆE NA RUSIIJU! "Stajaćemo uz našu zemlju dok ne umremo," Putin NE MOŽE DA NAS UPLAŠI (Foto/Video)

Dok tenzije s Rusijom ulaze u kritičnu sedmicu, neke starije Ukrajinke spremne su učiniti sve što je potrebno da odbrane svoju državu

Valentina Konstantinovska, 79, spremna je da uzme oružje i bori se protiv ruskih vojnika kako bi zaštitila svoj grad ako predsednik Vladimir Putin naredi invaziju na Ukrajinu. Kako su se dobrovoljno prijavile od izbijanja sukoba u zemlji 2014. godine, Konstantinovska i vojska “babuški”, starijih žena, kopale su rovove, obezbeđivale zalihe, pravile mreže, nudile medicinsku pomoć, pa i sagradile vidikovac.

Kako tenzije s Rusijom ulaze u kritičnu sedmicu i američke trupe upozoravaju da bi vojnici mogli pokrenuti krvavu kampanju da zauzmu zemlju u roku od nekoliko dana, neke žene su spremne učiniti sve što je potrebno da pomognu u ratnim naporima – čak i pokrenuti bataljon babuški.

“Volim svoj grad, ne idem. Putin ne može da nas uplaši. Da, to je zastrašujuće, ali mi ćemo se zalagati za našu Ukrajinu do samog kraja”, rekla je Konstantinovska tokom događaja na kojem je stanovnike grada naučila kako da se pripreme i brane.

U organizaciji ekstremno desničarskog pokreta Azov, obuka je ponudila osnovne lekcije o hitnoj medicinskoj nezi, preživljavanju i evakuaciji, sigurnosti oružja i pucanju iz oružja. Stanovnici su rekli da je to jedina obuka o sigurnosti ili podizanju svesti koju su prošli u gotovo osam godina sukoba.

“Sanjala sam od 2014. da naučim da koristim pištolj, ali mi je rečeno ‘babuška, prestara si za to. Trzaj će te oboriti s nogu”, rekla je Konstantinovska, ležeći na joga prostirci u svilenkastom kaputu boje limuna dok vežba gađanje modelom jurišne puške AK-47.

 

 

"Kao da vam deca umiru"

Međutim, u Marijupolju se vojna ruka Azova često smatra braniteljima grada nakon što su ga 2014. povratili od kratke okupacije od separatista koje podržava Rusija. Sa svojom bazom 40 kilometara od strateškog lučkog grada, oni su prvi linija odbrane u slučaju napada.

Budući da je Azov 2019. bio zabranjen na Fejsbuku zbog govora mržnje, događaj je oglašavan putem Instagrama bez pominjanja umešanosti Azova, a nisu ni svi od oko 300 prisutnih znali ko ga je organizovao.

Za Konstantinovsku, koja ne deli političke stavove Azova, jedina ideologija do koje joj je stalo je “odbrana svoje otadžbine”, s kojom se svesrdno slaže i čini sve što može da pomogne.

Ljudmila Smalenko (65), izgubila je rođaka koji je ubijen tokom borbe protiv separatista u istočnoj Ukrajini 2015. Ona je rekla da je nakon godina dobrovoljnog angažmana u ratnim naporima razvila snažna osećanja prema mladićima koji se bore.

“Mi smo već bataljon babuški. Godine 2014. smo iskopali rovove, postavili terenske baze i otad poklanjamo svoje jastuke i ćebad, tanjire, šolje – donosimo im sve što možemo”, kaže Smalenko, odevena od glave do pete u tamno ružičasto.

“Pokušate da pomognete vojnicima i oni postanu kao vaša deca. Onda jedan od njih umre. Mnogo ih je dosad otišlo i to je kao da vam deca umiru svaki put.”

I ona je spremna da učini sve što je potrebno da zaštiti Marijupolj i da pokaže zahvalnost za mladiće koji su se pojavili 2014. godine i bili “prvi među ranjenima od granatiranja”.

“Spremna sam da se borim ako Rusija izvrši invaziju, čak i ako budem morala da uđem u tuču sa njima. Oni nisu naša braća”, rekla je.

 

 

Sumnja u vladine mere opreza

Pripadnici Azova rekli su da su organizovali obuku koju sada planiraju da redovno nude kako bi pomogli u pripremi stanovništva da bude što više samostalan u slučaju napada, omogućavajući vojnicima da se koncentrišu na vojna pitanja.

“Ne možemo zabijati glavu u pesak jer je to u najboljem slučaju neodgovorno, pa smo danas organizovali ovaj događaj kako bi odgovornost stavili na svoja ramena. Civili ovde su naša odgovornost i oni moraju znati da ćemo ovde stajati do poslednje kapi krvi”, rekao je za Al Džaziru jedan od komandanata Azova, koji je tražio da ostane anoniman.

“Stajaćemo uz našu zemlju dok ne umremo.”

"Sve je gorelo"

Za Ljudmilu Halbaj (72), koja vodi besplatne časove ukrajinskog jezika u regiji koja pretežno govori ruski, obuka je učinila da se oseća sigurnije usred apokaliptičnih predviđanja koje vode zapadni mediji.

Međutim, koliko god velika pretnja bila, njen odlazak nije opcija.

“Nisam imala vreću za evakuaciju 2014. i nemam je sada. Kad je sve gorelo i rušilo se oko mene, samo sam gledala kako mogu pomoći”, rekla je Ljudmila Halbaj, obučena u crno, dok se krzno njene kape tiho vijorilo na zimskom povetarcu.

“Moramo se nekako držati i ovo pomaže da se smiri strah. Takođe se nadamo da će nam celi svet pomoći i da do rata neće doći.”