TRAMP PREDVIĐA RASPAD SAD, ALI NIJE JEDINI! ŠOK UPOZORENJE STIGLO I IZ CIA! Amerika je u najvećoj krizi u savremenoj istoriji - većoj i od "velikog" Građanskog rata...

Donald Tramp je ocenio kako se SAD mogu raspasti do 2024. godine. Naravno, on tu mogućnost pripisuje nesposobnosti Džozefa Bajdena. Ali Tramp nije jedini sa takvom prognozom

„Kada bi na moj sto za istraživanje stigla neka zemlja čiji se pokazatelji potpuno poklapaju sa podacima koje imamo za SAD, svrstala bih je u kategoriju - postoji rizik od građanskog rata!"

Ovo je zaključak profesorke Barbare Volter sa Univerziteta Kalifornije u San Dijegu, koja je istovremeno, i ne manje važno, angažovana u radnoj grupi CIA zaduženoj za analize nestabilnosti koje mogu uzrokovati građanske ratove u državama širom sveta.

Metodološki okvir, piše Dušan Proroković ii Instituta za savremenu istoriju, pre svega je zasnovan na praćenju dva indikatora - koliko je neka zemlja anokratija i da li u njoj postoje grupe sposobne da iskoriste rasne, verske ili etničke razlike kako bi stekle političku moć. Anokratija je pojam za označavanje političkih sistema koji su „između" demokratije i autoritarizma, formalno demokratskih sa slobodnim izborima i kontrolom vlasti, ali unutar kojih se institucije zloupotrebljavaju, zaobilaze ili su jednostavno - blokirane, pa je zbog toga i njihov demokratski karakter upitan ili „izgubljen".

Za stanje u SAD profesorka Volter odgovornim smatra Donalda Trampa. Mada, pre „upiranja prstom" ka krivcu, valjalo bi se zapitati: zašto su američki birači tako masovno podržali Trampa? Čak i na izborima 2020. godine Tramp je, posmatrajući broj osvojenih glasova - odlično prošao, bez obzira što na njima nije pobedio.

Uzroci i posledice

Možda je Tramp samo posledica, a uzroci polarizacije, rasta tenzija i mogućnosti zloupotrebe rasnih, verskih i političkih razlika kriju se negde drugde. Jer, po nekim pitanjima, stanje u SAD ne razlikuje se mnogo od stanja u, recimo, istočnoevropskim zemljama. Elita je nametala vrednosne obrasce i kulturne modele, za to na brojne načine koristila institucije, medije, čak sve uvijala u „oblande naučnosti", bez obzira na stav „širokih narodnih masa".

Politički korektni isključivali su ili diskreditovali, koliko god su mogli, sve one koje su označili za političke nekorektne. Onda su ti isključeni i diskreditovani sačekali priliku i osvetili se na prvim izborima kada im se pružila prilika za tako nešto.

Nesreća za SAD je što se taj „politički rat", koji se, iako ne sasvim, ali u najvećoj meri odvija po liniji demokrate protiv republikanaca, nadovezao na „istorijske razmirice", a one se odnose na nepomirljive stavove u nekolikim stvarima. Zato su danas opet „na stolu" problemi za koje su nas američki teoretičari ubeđivali kako su „davno prevaziđeni", poput optužbi za rasizam, odnosa prema migrantima, pitanja ljudskih prava i šta se pod njima podrazumeva, religijske tenzije (u tom kontekstu posebno se izdvaja relacija ka muslimanima).

Spoljnopolitički neuspesi, kao što je „bežanija iz Avganistana" dodatno utiču na kolektivno samopouzdanje i produbljuju podele, čine ih nepremostivim.

Foto: Reauters

Zbog toga je i sam Donald Tramp ocenio kako se SAD mogu i raspasti do 2024. godine. Naravno, on tu mogućnost pripisuje nesposobnosti Džozefa Bajdena. I Tramp nije jedini sa takvom prognozom. Robert Kejgan takođe ukazuje na „nepomirljivo neprijateljstvo" među pristalicama dva bloka, što može završiti žestokim sukobom i rušenjem federalne vlasti:

- Sjedinjene Države idu ka svojoj najvećoj političkoj i ustavnoj krizi od Građanskog rata, sa predvidljivim izgledima da u naredne tri do četiri godine dođe do masovnog nasilja, kolapsa federalne vlasti i podele zemlje na zaraćene crvene i plave enklave." On još procenjuje da će „signalna raketa" za „kolaps Amerike" biti naredni predsednički izbori.

"Nacionalni razvod"

Otuda i „uvođenje u politički saobraćaj" pojma „nacionalni razvod" i kako Džes Keli predlaže - povlačenja novih, pravih granica.

Ovo se objašnjava primerom da, recimo, tri okruga iz Merilenda, u kojima dominiraju republikanci, žele da se pridruže Zapadnoj Virdžiniji. Ili, dva okruga iz Oregona bi da pripadaju državi Ajdaho (inače, teritorija Oregona je po površini otprilike ista kao i teritorija SFR Jugoslavije, dok je Ajdaho za petinu manji).

Pokret „Promena granica Oregona za veći Ajdaho" već je dobio na masovnosti, pošto propagira „napuštanje" „liberalnog severozapada" koji gravitira ka aglomeraciji Portlanda, a sa kojim ih ne vezuju iste vrednosti. Promena granica saveznih država u SAD jeste komplikovana i u praksi nerealna, teško izvodljiva, ali u slučaju još veće krize otvoreno je - kako to sprečiti?

Nepomirljivo neprijateljske „crvene i plave enklave" krenuće svojim putem, ne obazirući se na dosadašnja pravila igre. Uostalom, „takav film" smo gledali mnogo puta u raznim državama tokom prethodnih decenija. Zašto bi SAD bile izuzetak?

Posmatrano spolja, upoređivanjem vojne, ekonomske i političke moći sa ostalim akterima, SAD i dalje deluju kao „džin u međunarodnim odnosima", nezaobilazan stub svetske politike. Još se imenuju specijalni izaslanici, preti sankcijama, zvecka oružjem, vrše pritisci i disciplinuju saveznici, naoružava Kijev, govori o širenju NATO.

Najdublja kriza

Međutim, posmatrano iznutra, SAD se nalaze u najdubljoj krizi u savremenoj istoriji. Kejgan navodi - najvećoj od „velikog" Građanskog rata. Situacija je takva da se pominju i novi građanski rat i nacionalni razvod.

Do pre samo pola decenije, tako nešto bejaše nezamislivo. Ali ni to nije nešto neviđeno. Slična sudbina zadesila je Sovjetski Savez.

Foto: Fotoilustracija/AP/Reuters

Hoće li se istorija ponoviti? Niko to ne može predvideti sa velikom pouzdanošću. Tek, ne može se ni tvrditi kako je sve isto kao do skora. I kako se budu bližili naredni predsednički izbori, to će postajati sve uočljivije! Uprkos tome što je indukovanjem krize u Ukrajini i ponovnim stvaranjem slike o Rusima kao „iskonskom zlu" pokušana homogenizacija Amerikanaca, odnosno još tačnije - homogenizacija birača američkih demokrata!

Jer, taj proces, a što uključuje i prebacivanje tereta ukrajinske krize na EU, dok bi SAD iz svega trebale da (kako je zamišljeno) profitiraju, u mnogome zavisi i od „stanja na terenu" (poraz ukrajinske vojske doveo bi do sloma ovog plana i naštetio Bajdenu) i od posledica sa kojima će se suočiti i Amerikanci (rast cena energenata i opadanje realnog životnog standarda).