TEŠKO NAORUŽANJE NA PUTU ZA DONBAS! Ovim Zapad snabdeva Ukrajinu za odlučujuću bitku, tu su bacači raketa, tenkovi, haubice...

Bitka za Donbas se može dobiti samo teškim naoružanjem. Ovo je konsenzus među vojnim stručnjacima. Da bi smanjili brojčanu nadmoć ruske vojske u tom pogledu, zapadni saveznici Ukrajine su već isporučili hiljade komada naoružanja sa municijom. Ali jedno je jasno: zemlja se ne može braniti bez daljeg snabdevanja oružjem

Istovremeno, NATO ne želi da rizikuje rat sa Rusijom. Moskva je više puta naglašavala da se pošiljke oružja takođe mogu računati kao napad – posebno ako je oružje pogodno za napad na rusku teritoriju. Zato zemlje koje podržavaju Ukrajinu veoma paze koje sisteme naoružanja isporučuju toj zemlji, piše Dojče vele.

Istovremeno, NATO ne želi da rizikuje rat sa Rusijom. Moskva je više puta naglašavala da se pošiljke oružja takođe mogu računati kao napad – posebno ako je oružje pogodno za napad na rusku teritoriju. Zato zemlje koje podržavaju Ukrajinu veoma paze koje sisteme naoružanja isporučuju toj zemlji, piše Dojče vele.

Foto: wikipedia.org

SAD To je ponovo postalo jasno krajem maja, kada je američki predsednik Džo Bajden najavio da će udovoljiti zahtevu vlade u Kijevu da se ukrajinskim oružanim snagama isporuče mobilni lanseri raketa. Konkretno, to bi verovatno trebalo da budu MLRS (Multiple Launch Rocket Sistem) ili lakše verzije HIMARS-a (High Mobiliti Artilleri Rocket Sistem).

Obe platforme su mobilne i mogu ispaliti više različitih projektila. Glavna razlika je u tome što se kod HIMARS-a raketni bacač montira na oklopni kamion umesto na gusenično vozilo. Iako ovo ograničava mobilnost van puta, vozila sa gumama troše znatno manje goriva. Prednost je u tome što je za trećinu lakši i može se transportovati avionom.

Oba sistema su sposobna da ispaljuju rakete srednjeg dometa, duge nekoliko stotina kilometara. Međutim, američka vlada je odbila da isporuči ovo oružje. Umesto toga, ukrajinske oružane snage treba da dobiju rakete maksimalnog dometa od 80 kilometara. Cilj je da se odbije ruski napad na ukrajinsku teritoriju. Osim toga, Ukrajina bi od SAD trebalo da dobije radarski sistem za protivartiljerijsku odbranu. Američka vlada kaže da se Ukrajina obavezala da neće koristiti oružje za napad na rusku teritoriju.

Od početka ruskog napada, Sjedinjene Države su ubedljivo najveći dobavljač oružja Ukrajini. Konkretno, prenosivi raketni sistemi „Džavelin“ (za protivtenkovske) i „Stinger“ (za vazdušne mete) mogli bi da daju odlučujući doprinos blokiranju ruske invazije u ranoj fazi. Sjedinjene Države i druge zemlje NATO-a su takođe isporučile jurišne helikoptere i haubice od 155 milimetara za borbu u Donbasu. Očekuje se da će biti isporučeno još baterija ovih sistema naoružanja.

Foto: Tanjug/AP

Nemačka Ukrajina i partneri iz NATO-a optužuju Nemačku da okleva da isporuči oružje. Iz Berlina poručuju da se savezna vlada veoma precizno pridržava unutrašnjih dogovora NATO-a. Činjenica je da je Nemačka do sada Ukrajini isporučila hiljade oružja poput pušaka, mina i protivtenkovskih, protivbunkerskih i protivvazdušnih raketnih bacača – uključujući nekoliko miliona municije – ali ne i teškog naoružanja.

Pre nekoliko nedelja, savezna vlada je obećala da će 2000. godine isporučiti 50 povučenih protivavionskih tenkova Gepard i sedam samohodnih haubica (Panzerhaubitze 2000). Za razliku od poljskih haubica koje vuku vozila, one mogu samostalno da menjaju položaj posle svakog hica.

Kancelar Olaf Šolc je sada najavio isporuku najsavremenijih sistema protivvazdušne odbrane IRIS-T i izviđačkih radara. Pored toga, Nemačka će takođe obezbediti četiri višecevna raketna bacača iz zaliha Bundesvera.

Jedan od problema sa snabdevanjem zapadnim oružjem je taj što ga ukrajinski vojnici uglavnom ne poznaju. Iako je kratak brifing dovoljan za jednostavnije uređaje, stručnjaci kažu da obuka za složenije sisteme, kao što je rezervoar tipa Cheetah, može trajati nedeljama ili čak mesecima. To je jedan od razloga zašto Nemačka učestvuje u takozvanim „kružnim razmenama“. Na primer, Češka, Slovenija i Grčka snabdevaju Ukrajinu tenkove sovjetskog tipa i oklopne transportere, a zauzvrat dobijaju modele Marder i Leopard 2 od Bundesvera.

Danska Ali borbe se ne odnose samo na Donbas. Ruska Crnomorska flota takođe opseda jugozapadnu obalu Ukrajine. Ukrajina je do sada Odesu i druge primorske gradove štitila pre svega morskim minama. Međutim, obala je uglavnom nezaštićena od invazije sa mora, jer sama Ukrajina nema značajniju mornaricu.

Protivbrodske rakete tipa harpun za sve vremenske prilike, koje je obećala Danska, značajno bi poboljšale šanse za odbranu ukrajinske obale Crnog mora. Ovo bi čak moglo da prekine pomorsku blokadu koja u velikoj meri odseca Ukrajinu od svetskih tržišta.

Velika Britanija Britanska vlada je navodno isporučila Ukrajini nekoliko sistema naoružanja. Ovo uključuje različite samohodne rakete, poput Dževelina i Stingera, koje nakon kratke obuke može da koristi pešadija protiv vazdušnih i kopnenih ciljeva. Ali teži raketni sistemi koji se mogu lansirati iz vozila ili sa zemlje takođe su otišli ​​u ruke ukrajinske vojske.

Prema rečima ministra odbrane Džejmsa Hepija, Ukrajini bi trebalo da se isporuče „stotine“ projektila Brimston-1, koje mogu da unište tenkove, artiljerijske položaje, ali i lake oklopne čamce.

Foto: printscreen

20 oklopnih transportera Mastif sa jakim minskim oklopom i malim transportnim dronom za snabdevanje hranom i municijom na prednjoj poziciji.

Češka Navodi se da je Češka već isporučila Ukrajini nepoznat broj oklopnih transportera i borbenih tenkova, višecevnih raketnih bacača i haubica, a možda i borbenih helikoptera sovjetskog tipa. I očigledno ta zemlja želi da isporuči više teškog naoružanja. Kontinuitet je važan, izjavila je krajem maja ministar odbrane Jana Černočova.

Više država Razni izvori kažu da mnoge druge zemlje planiraju da isporuče artiljerijske sisteme Ukrajini, uključujući desetine hiljada artiljerijskih granata od 155 mm, uključujući Kanadu, Italiju, Grčku, Norvešku i Poljsku. Kao i Nemačka, Holandija želi da isporuči nekoliko samohodnih haubica 2000. godine.