(VIDEO) ŠEF AMERIČKE INDO-PACIFIČKE KOMANDE SE PLAŠI KINESKOG ISKRCAVANJA NA GUAM! Peking se grohotom smeje... ŠTA ĆE IM TO OSTRVCE?!

Kineski novinari ismevaju admirala Džona Akvilina, šefa američke Indo-pacifičke komande koji je rekao da pojavio osećaj hitnosti da se od kineskog raketnog napada odbrani ostrvo Guam

To ostrvo se, piše Dmitrij Kosirev,  nalazi usred Tihog okeana, u Mikroneziji, i ima čudan status. Nije da je deo SAD, poput Havaja (Guam se naziva američkim „posedom", šta god to značilo), ali se njegovi žitelji smatraju Amerikancima po pravu rođenja.
       
Ima ih 163 hiljade, a glavna stvar za SAD su dve vojne baze - vazduhoplovna i pomorska.
       
Tu su strateški bombarderi, brodovi i podmornice, skladišta nuklearnog oružja i ostalo.
       
Još jedna takva „tačka" možda je samo ostrvo Dijego Garsija u Indijskom okeanu.
       
Admiral Akvilino se ne uzbuđuje tek onako: ako Peking i Moskva zaista požele da prodemonstriraju stratešku koordinaciju, pokazaće se, tvrdi on, da živimo na opasnom mestu i u opasnom vremenu ljudskoj istoriji.
       

Naveo je da Kina može da tuče Guam raketama sa nuklearnim bojevim glavama, a to iziskuje da SAD izgrade rezervne baze na drugim ostrvima Mikronezije.
       
Akvilino je otkrio da je američka mornarica po tonaži već manja od kineske, te da može doći i do kineskog iskrcavanja na Guam.
       
Nakon zauzimanja Tajvana...       

Ovo je gvozdena logika. Pretpostavimo da Kinezi žele da zauzmu Ameriku i da njihove rakete mogu stizati do Sjedinjenih Država - od Kalifornije do drugih mesta.
       
Pretpostavimo i da će im se priključiti i Rusija, koja, kao što je poznato, takođe može gađati celu Ameriku - od i do.
       
Pretpostavimo i da bi sve krenulo sa Guama...
       
Evo dijagnoze kineskog lista Global Times: američka vojska kultiviše „osećaj krize" i „maniju gonjenja" među svojima kada sama ima razloga da tvrdi da će uslediti vojna dejstva konkurentskih zemalja protiv SAD.

       
Tada počinju da se boje i da smišljaju kontrastrategije.
       
Nije prvi put da Amerika doživljava ovakve „napade", ali je „pogoršanje stanja" sada veoma akutno. Uočili su to pametni ljudi - ne samo u Kini, već i u samim Sjedinjenim Državama i počeli da sve analiziraju.
       
Evo novog članka u časopisu Foreign Affairs , objavljenog pod naslovom „Opasnost pesimizma za uzbuđene nacije". U njemu ima i solidnih i svežih misli. A tiču se, zamislite, toka događaja u Ukrajini.
       
Postoje trenuci, kaže se u članku, kada se iskušenja nanižu na pitanje: kakva je uloga sile u međunarodnim odnosima. Ovde su ključna očekivanja i predviđanja svetskih lidera.
       
Ako osete da im ne ide dobro, onda mogu da preduzmu rizične radnje, a to je loše i opasno za njih (i za sve).
       
Amerikanci i drugi zapadnjaci, uključujući i sasvim ozbiljne ljude, u jednom trenutku su bili ozbiljno poverovali u sopstvenu divlju propagandu - da Rusija gubi rat u Ukrajini. A onda se ta vera istanjila, pa sada su došli do priznanja: „Može se zamisliti scenario u kojem će ukrajinski sukob gurnuti ceo svet u pesimizam u pogledu budućnosti".
       
Gube iz vida da nije ceo svet u pesimizmu, već njegov mali deo - zemlje Zapada.

Odnosno, oni su neko vreme zaista verovali da Kijev pobeđuje, a sada padaju u histeriju i čekaju da kineske trupe - među mnogim sličnim događajima širom sveta - izvrše invaziju na Guam.
       
Sada je sve drukčije. Lideri G7 nam prete, a nama - smešno. Demonstriraju odlučnost a mi to ne shvatamo ozbiljno.
       
Kod nas postoji horizont dugosročnog planiranja, a njihov horizont se prilično suzio.
       
Knjige o katastrofama velikih imperija bile su okupirale njujorške knjižare početkom ovog stoleća. Kad je počinjao rat u Iraku, te knjige su mnogi već bili pročitali, a potom se mrak sve više zgušnjavao, dok su lica „zapadnih partnera" postajala sve - zverskija.

       
I, evo: sada već posmatramo napade histerije povodom napada kineza (pri moralnoj i ostaloj podršci Rusije) na mirno ostrvo Guam.
       
Sa njegovim nuklearnim arsenalima i ostalom fantastikom.