Kalinjingrad, ruska enklava između Litvanije i Poljske, uskoro bi kako se čini mogla da bude izuzeta od dela sankcija koje je Evropska unija nametnula na izvoz određene robe, nakon što je u četvrtak nemački kancelar Olaf Šolc urgirao na Vilnjus i Brisel da ukinu restrikcije na teretni transport od Rusije do enklave, navodeći da evropske sankcije protiv Moskve ne treba tamo da se primenjuju
Kako saznaje “Špigl”, Evropska komisija priprema dokument sa pojašnjenjima primene tih sankcija u kojem stoji da će Moskvi biti dozvoljene tranzitne rute za sve proizvode ali u ograničenim količinama, onima koje su uporedive sa isporukama iz vremena pre ruske agresije na Ukrajinu.
Litvanske vlasti su 18. juna objavile da na snagu stupa zabrana prevoza robe obuhvaćene sankcijama EU preko teritorije te države ka Kaljiningradu, koji nazivaju "Ahilova peta NATO-a" i koji je postao užarena tačka u sukobu Rusije i Zapada. Na listi sankcija EU nalaze se ugalj, metali, građevinski materijal i napredna tehnologija.
To je izazvalo bes Rusije.
Pretnje odmazdom
Kako su litvanski carinici počeli da zaustavljaju teretne vozove radi provere, Moskva je zapretila “praktičnom” akcijom odmazde ako EU ne deblokira metale zaglavljene u tranzitu i pozvalo otpravnika poslova Litvanije Virginiju Umbrasene.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao da je litvanska zabrana “bez presedana” i “nezakonita”. Nakon toga se oglasio visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žozep Borelj, koji je odbacio navode Moskve da Litvanija primjenjuje nacionalne sankcije, ukazujući da su u pitanju sankcije EU, dok je litvanska premijerka Ingrida Šimonite istakla da zabrana tranzita nije usmerena na blokadu regiona, već je protiv robe koja potpada pod evropske sankcije.
Foto: Reuters
Kako je predsednik Litvanije Gitanas Nauseda objavio da Vilnjus neće praviti ustupke po pitanju tranzita sankcionisane robe u Kalinjingrad, a vlasti u konsultaciji sa Evropskom komisijom usaglasile osnovne principe i smernice za tranzit, zamenik predsednika ruskog Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev zapretio je protivmerama koje mogu da Litvaniji "preseku dovod kiseonika“.
Litvanija je, naime, primenom sankcija onemogućila isporuke železnicom i putevima (vazdušne i morske rute su ostale van domašaja sankcija), a u očima Rusije, to je bila blokada Kalinjingrada i na državnoj televiziji su se zbog toga čuli pozivi da se situacija razreši vojnom invazijom.
Jedan penzionisani ruski general pozvao je predsednika Vladimira Putina da nakon blokade tranzita pošalje nuklearno oružje u Кalinjingrad. Litvanski ministar odbrane Arvidas Anušauskas u aprilu je ukazao da Rusija već ima nuklearno oružje u baltičkom regionu i da je ono raspoređeno u Kalinjingradu još pre početka ruske invazije.
Foto: AP/Tanjug
A onda se umešao Šolc...
Kako su višenedeljne tenzije došle do vrhunca, umešao se Olaf Šolc i omogućio Putinu veliku diplomatsku pobedu. Govoreći na konferenciji za novinare na samitu NATO u Madridu, nemački kancelar je rekao da je to “pitanje za EU da uspostavi nephodan okvir i pravila” za transport tereta iz Rusije u njenu enklavu.
- I, naravno, ona moraju uvek da se postave u svetlu činjenice da se ovde radi o saobraćaju između dva dela Rusije – dodao je Šolc, sugerišući da sankcije EU na rusku robu ne treba da se primenjuju, jer ta roba ne ulazi u blok kao uvoz već samo prolazi u tranzitu.
Kako piše “Politiko”, evropski zvaničnici su započeli pregovore sa Litvanijom da izuzmu teretni saobraćaj između Rusije i Kalinjingrada od sankcija.
- Verujem da sve umešane strane trenutno čine velike napore da uspostave ovde dinamiku deeskalacije – istakao je Šolc.
"Pojašnjenja u skladu sa pozicijama Berlina"
Dok Evropska komisija sada priprema dokument sa “pojašnjenima” primene sankcija, “Špigl” piše da je način na koji je EK sročila ta pojašnjenja umnogome u skladu sa pozicijama nemačke vlade koja je kritikovala način na koji Litvanija primjenjuje sankcije na Kalinjingrad.
- Nije Litvanija (ta koja je) promenila svoj stav – rekli su “Špiglu” izvori bliski litvanskoj vladi, ne skrivajući nezadovoljstvo potezima Berlina.
Jedan litvanski zvaničnik upoznat sa pregovorima rekao je da “Nemci još od 18. juna vrše pritisak na EK ne bi li osigurali da se sankcije ne primenjuju na Kalinjingrad”.
Objašnjenje Šolcove suzdržanosti je, kako navodi "Špigl", u tome što je nemačka vlada svesna da bi Moskva mogla da upotrebi silu da obezbedi kopneni koridor preko Litvanije ukoliko se blokada ne ukine, a u Litvaniji su takođe stacionirani nemački vojnici koji bi mogli da budu uključeni u mogući sukob. Šolc je svakako hteo da se izbegnu "nepotrebne provokacije Rusije", pa je ponavljao da će učiniti sve što je u njegovoj moći da NATO ne postane strana u ratu između Rusije i Ukrajine.
Prema Šolcovom tumačenju, pravila za tranzit robe moraju da uzmu u obzir da se tu radi o isporukama između dva dela Rusije, a ne izvozu u EU, iako u zvaničnom smislu Rusija mora robu najpre da uveze u EU, odnosno Litvaniju, pa se onda ona opet izvozi u Rusiju.
Iako je EK najpre rekla da Litvanija postupa u skladu sa režimom sankcija, nakon vruće rasprave sada očigledno priprema drugačiju interpretaciju primene sankcija.
Foto: Informer/Marko Đoković
"Rusija uspela da zastraši EK"
U Viljnusu to smatraju porazom. Štaviše, politikolog Dovile Jakniunaite ocenio je da je Rusija uspela da zastraši EK.
- Ovde se više ne radi o nekoliko železničkih vagona. Izgleda da se sada Rusiji pretnje isplate - rekao je on, predviđajući da će Moskva i ubuduće da iskoristi svaku priliku da podeli Evropljane.
U međuvremenu, litvanijske železnice su zbog sukoba sa Moskvom procenile da su do sada izgubile 150 miliona evra, a oko 2.000 od 9.000 radnika će biti otpušteno.
“Litvanijski incident” nije, međutim, prvi put da se Nemačka našla na meti kritika zbog Ukrajine.
Kritike na račun Šolca
Dok je Rusija u januaru tek gomilala svoje trupe na granici s Ukrajinom, nemačka vlada odbila je da podrži Kijev oružjem i blokirala druge NATO zemlje da šalju njeno oružje. Ipak, uoči invazije Nemačka je obustavila projekat Severni tok 2 zbog kriznih okolnosti, a nakon pokretanja ruske "specijalne vojne operacije" konačno je poslala Kijevu antitenkovsko oružje i PVO sisteme “stinger” te odblokirala druge zemlje EU što se tiče slanja njhiove opreme.
“Ruska invazija na Ukrajinu bila je tačka prekretnica”, kako je tada rekao Šolc, u saopštenju od 26. februara.
Šolcu, koji je sredinom juna prvi put posetio Kijev od invazije, se zbog niza pogrešnih koraka i nedoslednih poruka vezanih za rusku politiku i rat u Ukrajini prebacuje urušavanje nemačkog autoriteta u vreme dok su se šefovi država i vlada EU borili da postignu sporazum o embargu na rusku naftu i da pobede tvrdoglavo protivljenje Mađarske. On takođe nije imao ključnu ulogu u pravljenju kompromisa sa Mađarskom koji je dalje otvorio put usvajanju embarga i šestog paketa sankcija.
- Šolc je pravi problem – rekao je tada neimenovani EU diplomata.
Specijalna operacija ruske vojske u Ukrajini ušla je u 131. dan. Ruska armija u sadejstvu sa jedinicama DNR i LNR oslobodila je Lisičansk, iako je Kijev najpre tu vest demantovao, a kasnije potvrdio, kada se predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski obratio. On je naveo da se ukrajinske snage ipak jesu povukle iz Lisičanska, ali samo kako bi sačekale pravi momenat kada će ponovo povratiti ovu teritoriju. Rusi sada napreduju u pravcu Kramatorska, i prema izveštaju ukrajinskog Generalštaba njihove jedinice su već prešle reku Severski Donjec i preuzele kontrolu nad Zolotarevkom
Američki izaslanik Stiv Vitkof predao je ruskom predsedniku Vladimiru Putinu paket predloga za okončanje rata u Ukrajini, koji uključuje bezbednosne garancije po uzoru na član 5 NATO, delimično energetsko primirje i obustavu borbenih dejstava u Crnom moru.
Dve nemačke opozicione stranke, Alternativa za Nemačku (AfD) i Savez BSW, pokrenule su zajedničku inicijativu za ukidanje sankcija Rusiji i obustavljanje finansijske pomoći Ukrajini, nakon što je američki predsednik Donald Tramp postigao dogovor sa Vladimirom Putinom o isporukama ruskog dizela.
Nemački kancelar Fridrih Merc se tokom posete Kijevu obratio ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i izjavio spremnost za mirovne pregovore o Ukrajini, izveštava list Taz.de.
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je danas da će Zapad morati da prihvati realnost multipolarnog sveta i da nauči da sarađuje sa zemljama "svetske većine", upozorivši da predstoji život u "nestabilnom, promenljivom svetu".
Specijalna operacija ruske vojske u Ukrajini ušla je u 131. dan. Ruska armija u sadejstvu sa jedinicama DNR i LNR oslobodila je Lisičansk, iako je Kijev najpre tu vest demantovao, a kasnije potvrdio, kada se predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski obratio. On je naveo da se ukrajinske snage ipak jesu povukle iz Lisičanska, ali samo kako bi sačekale pravi momenat kada će ponovo povratiti ovu teritoriju. Rusi sada napreduju u pravcu Kramatorska, i prema izveštaju ukrajinskog Generalštaba njihove jedinice su već prešle reku Severski Donjec i preuzele kontrolu nad Zolotarevkom
Vršilac dužnosti predsednika Republike Ana Brnabić gost je emisije "Kolegijum" na Informer TV gde otvoreno govori o daljim potezima i budućoj političkoj borbi nakon jučerašnjih izbora.
U jednom noćnom klubu u Dubaiju osvanula je šokantna video poruka kojom se vođa "kavačkog" klana obraća doskorašnjem predsedniku, sada lideru opozicije Aleksandru Vučiću i slavi pobedu blokadera na izborima u Srbiji.
Ilija Srdanović, prvi na blokaderskoj listi koja je pobedila na oktobarskim izborima, po svoj prilici namera da se izvinjava političkom Sarajevu i političkom Zagrebu.
Marko Simov se oglasio na svom Instagram profilu i u emotivnom tekstu objasnio šta zaista predstavlja politika Aleksandra Vučića i zašto je borba za Srbiju iznad svakog uličarskog mešetarenja.
Sonja Biserko, osvedočena antisrpkinja i ideolog blokadera, jedna od najglasnijih promoterki takozvane Studentske liste, već je otkrila u kom smeru će se kretati blokaderska politika sada kada su se dokopali fotelja.
Član Glavnog odbora SNS Janko Langura oglasio se na svom Instagram nalogu uz snimak koji prikazuje haos i teror koji su blokaderi napravile nakon proglašenja izbornih rezultata.
Zbog napada na zgradu televizije Informer i promene programske šeme, emitovanje večerašnje epizode najvećeg sportskog rijalitija Exatlon Srbija je odloženo, a na programu naše televizije do daljnjeg će se emitovati specijalni program.
Marko Škara, učesnik Exatlona, govorio je o tome kako se oseća nakon lošeg početka tima i pet poraza, posebno imajući u vidu da je u toku muška nedelja.
Arheološki tim Narodnog muzeja u Pančevu treću godinu zaredom istražuje Bostanište u Banatskom Novom Selu, a najnovija otkrića daju sliku o životnom stilu ljudi koji su ovde živeli još u 7. veku.
Što je automobil moderniji i ima više bezbednosnih sistema, to vozač lakše upada u zamku lažnog osećaja sigurnosti koji ga može stajati života. Ovaj paradoks ima ime: Pelcmanov efekat.
Srpska pravoslavna crkva sutra proslavlja Prepodobnu mati Paraskevu, u narodu Svetu Petku, veliku zaštitnicu žena. Na taj dan devojke su uzimale mrvice slavskog kolača i čuvale ih, kako bi tokom noći saznale za koga će se udati.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 27. oktobra obeležavaju praznik Svete Petke, jedne od najpoštovanijih svetiteljki u našem narodu. Za ovaj praznik vezuju se brojni običaji i verovanja, a posebnu simboliku ima veče uoči same svetkovine.
Pripadnici policije u Sopotu uhapsili su u subotu uveče M. Z. (61) zbog sumnje da je počinio krivično delo nasilje u porodici, nakon što je u alkoholisanom stanju brutalno pretukao svoju majku R. Z. (83).
Cetinjaninu Vladislavu Paju Jabučaninu, privremeno je oduzeto 11 automobila i 26 umetničkih slika, a zabranjeno mu je raspolaganje zemljištem u katastarskoj opštini Konak, ukupne površine 13.411 kvadratnih metara, i suvlasničkim udelom od 1/20 u garaži površine 349 kvadrata.
Beogradska policija intenzivno traga za trojicom nepoznatih razbojnika koji su tokom vikenda u Surčinu opljačkali baku, odnevši joj veliku sumu novca, zlatni nakit, ali i psa.
Lazar Ristovski jedan je od najprepoznatljivijih glumaca domaće kinematografije, igrao je u kultnim filmovima, oprobao se kao reditelj, producent i pisac, a njegov životni put obeležili su veliki snovi, upornost i ljubav prema umetnosti.
Iza nekih holivudskih promašaja stoje desetine ili čak stotine miliona dolara gubitaka, pogrešne odluke producenata, skupi nastavci koji nikome nisu bili potrebni i filmovi u koje su studiji uložili ogromne pare, a publika ih nije prihvatila.
Dugometražni igrani film "Saligia" reditelja Petra Ristovskog imaće domaću premijeru 30. novembra u MTS dvorani, dok će se od 4. decembra naći u redovnoj bioskopskoj distribuciji širom Srbije.
Stare komode, trpezarijski stolovi i masivni ormari nose sentimentalnu vrednost. Godine upotrebe ostavljaju ožiljke, a jedno pogrešno čišćenje može nepovratno da ih ošteti. Uz samo nekoliko trikova, vaš omiljeni drveni komad može zasijati punim sjajem.
U braku su od 2005. godine, redovno se pojavljuju na važnim državnim događajima i žive u jednoj od najpoznatijih rezidencija na svetu. Međutim, iza zatvorenih vrata Bele kuće, život Donalda i Melanije Tramp navodno izgleda znatno drugačije od idilične slike koju javnost ima o jednom predsedničkom paru.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari