KOGA PLAŠE TEHERANSKI PREGOVORI? VAŠINGTON I BRISEL ZNAJU DA SU META, ALI... Zašto Peking strepi od dila Putina, Erdogana i Raisija?!

Na susret ruskog, iranskog i turskog predsednika gleda se kao na utvrđivanje temelja novog svetskog poretka, a posebno regionalne geopolitičke arhitekture, s obzirom na ulogu Turske

Susret Vladimira Putina, Ebrahima Raisija i Redžepa Tajipa Erdogana u Teheranu je mnogo više od onog što zapadni mediji žele da predstave i daleko više od prve posete ruskog predsednika van država bivšeg Sovjetskog Saveza od početka rata u Ukrajini, kako se opisuje njegov put u Iran. U sve tri države – Rusiji, Iranu i Turskoj – pa i drugima, poput Kine, na susret trojice predsednika (iako je zvanično „samo” sastanak u „Astana formatu”), gleda se kao na utvrđivanje temelja novog svetskog poretka, a posebno regionalne geopolitičke arhitekture s obzirom na ulogu Turske.

„Velika trojka”, nastala pre pet godina u traženju rešenja za sukob u Siriji, odavno je prerasla sirijski problem i međusobnu bilateralnu saradnju.

Na tom nivou, ovo je i prvi susret uživo Erdogana i Putina od početka rata u Ukrajini, a teme su Sirija, Ukrajina, žito, sankcije, Nagorno-Karabah...

SAD su se uoči ovog samita zadržale na nivou pretnje Teheranu zbog mogućnosti prodaje dronova Rusiji, iako se zvanično proglašena svrha sastanka ne tiče vojno-tehničke saradnje Moskve i Teherana. Sastanak šefova država garanata procesa iz Astane tiče se Sirije, problema s hranom i energentima i na neki način se može smatrati nastavkom Šestog kaspijskog samita, održanog pre manje od dve nedelje u Ašhabadu.

S tim susretom povezuje se i jedan kuriozitet koji su zapazili poznavaoci iranske kulture: Raisi je pri susretu zagrlio Putina, što je veoma neuobičajeno za iranski mentalitet. Nasuprot tome, nameće se poređenje s nedavnim susretom američkog predsednika Džozefa Bajdena i prestolonaslednika Muhameda bin Salmana el Sauda u Rijadu, koji je počeo „pesničenjem” (pozdravom zatvorenom šakom i bez osmeha).

Bajdenova poseta Izraelu i Saudijskoj Arabiji, koja se opšteprihvaćeno smatra neuspešnom, najavljena je kao zadatak Vašingtona da se odupre ruskoj agresiji, pobedi u rivalstvu s Kinom i suprotstavi se zajedničkim pretnjama, poput onih iz Irana. SAD u Rijadu nisu uspele da postignu očekivane rezultate. Dok u Vašingtonu očekuju povećanje isporuka nafte iz Saudijske Arabije kako bi oborili cenu ruskih energenata, zvanični Rijad je bio jasan: političke odluke se donose u skladu s tržišnom logikom u okviru koalicije „OPEK plus”, u kojoj je i Rusija.

Foto: Tanjug/AP

Zbog pretnji iz Vašingtona u Teheranu se nisu uzrujali, a iz Moskve su rekli da je posle svega što je Iran pretrpeo ta pretnja smešna. Kako prognoziraju u Stejt departmentu, i u Briselu na navodnu razmenu iranskih dronova za rusko žito gledaju kao na „opasan razvoj događaja”. Tek će se videti da li će taj aranžman biti dogovoren, ali svakako američka i evropska zabrinutost neće biti uzeta u obzir posle enormnih količina isporučenog oružja Ukrajini.

Rusija i Iran su na putu stvaranja strateškog saveza, a Putin je već peti put u poseti Iranu – četvrtoj u poslednjih sedam godina. Sporazum o sveobuhvatnoj strateškoj saradnji planira se na narednih 20 ili 25 godina i mogao bi da bude potpisan već ove godine. U januaru je predsednik Raisi predao Putinu u Moskvi iranski nacrt ugovora, a prošlog meseca je šef diplomatije Sergej Lavrov u Teheran odneo rusku verziju sporazuma. Tako da Rusija i Iran neće postati samo vojni saveznici, iako i vojno-tehnička saradnja može biti unapređena.

S obzirom na razvoj geopolitičkih veza nakon rata u Ukrajini, za Iran bliski odnosi s Moskvom znače veliku podršku u konfrontaciji s Vašingtonom i njegovim saveznicima. Tu se svakako ubraja i podrška Moskve u razgovorima o obnavljanju nuklearnog sporazuma s Iranom. Iako brojevi ponekada ne govore mnogo, peti razgovor Putina i vrhovnog vođe Irana ajatolaha Ali Hamneija znači mnogo više od isporuke nekoliko stotina dronova za rat u Ukrajini.

Iran se sve aktivnije uključuje u multilateralni format saradnje s Rusijom: već je ušao u Šangajsku organizaciju za saradnju (ŠOS – procedura će biti završena na jesen) i želi da se pridruži i BRIKS-u. Rusija i Iran imaju ogroman potencijal za saradnju: od trgovine do transportnog koridora sever–jug, koji povezuje Baltik sa iranskim lukama u Arapskom moru, odnosno Evropu sa Indijom preko Kaspijskog mora. Na prekid sankcija zapada prema Rusiji i Iranu više niko i ne računa, zato se projektuje dugoročno istočno partnerstvo.

Dodaju li se tome i uloga i stav Kine, ne samo povodom Tajvana, nego i američkih pretnji Rusiji povodom Ukrajine, priča o iranskim dronovima je tek kamičak u mozaiku koji se slaže na Istoku. Juče je iz kineskog Ministarstva spoljnih poslova poručeno da su pretnje Vašingtona da će Peking platiti „veoma visoku cenu” ukoliko pomogne Moskvi da zaobiđe sankcije samo još jedna u nizu izjava datih u maniru „svetskog žandarma” i da bi SAD trebalo da razmisle o svojim pogrešnim postupcima u Ukrajini.