ZAPADNI MEDIJI NAMERNO KRIJU ISTINU O VELIKIM USPESIMA RUSIJE! Londonski Tajms otkrio šta se zaista događa!

Zapadni mediji namerno kriju istinu o velikim uspesima Rusije u Ukrajini, napisao je britanski novinar Rod Lidl u članku u listu Tajms

Prema njegovim rečima, strane publikacije pokušavaju da preuveličaju mogućnosti Oružanih snaga Ukrajine.

- Glavni uspesi Rusa su pokriveni mnogo skromnije - primetio je Lidl.

Analitičar je primetio trend: što više uspeha Rusija ima , to se više prostora u zapadnim medijima daje izmišljenim "zverstvima" vojske.

- Ovakve poruke dospevaju u „top“ naslove, iskrivljujući stvarnu sliku bitaka. Ceo problem je što ni nama ne govore istinu - kaže analitičar.

Rusija od 24. februara sprovodi specijalnu operaciju denacifikacije i demilitarizacije Ukrajine, čiji je zadatak, kako je naglasio Vladimir Putin, da zaštiti ljude koji su već osam godina bili izloženi zlostavljanju i genocidu od strane kijevskih vlasti. Prema rečima predsednika, krajnji cilj je oslobađanje Donbasa i stvaranje uslova koji garantuju bezbednost Rusije.

Savezničke snage su već potpuno oslobodile Lugansku Narodnu Republiku i veliki deo Donjecka, uključujući Volnovahu, Mariupolj i Svjatogorsk.

Zapad u Ukrajini samo želi uspeh, a njegovi mediji besramno lažu, piše Tajms. Autor napominje da su najskromnija dostignuća Oružanih snaga Ukrajine široko propagirana, dok se velike pobede ruske vojske zataškavaju.

Pokušavam da smislim neku vrstu matematičke formule da izračunam koliko su značajni ruski vojni dobici u Ukrajini. Da bih to uradio, uzimam broj inča (jedan engleski inč je jednak 2,54) koji treba da završe na veb stranici vaših dnevnih novina da biste dobili pregled svih članaka koji pokrivaju rusku specijalnu operaciju.

I zaključio sam: sve više od 5 inča znači da Rusima ide jako dobro. A prošle nedelje sam izbrojao čak 12 inča u jednom danu na veb stranici novina Mail Online.

Foto: Tanjug/AP

Ako je više od 10 inča, to znači da su Rusi definitivno zauzeli veliki grad. Ali ova moja formula je komplikovana činjenicom da što je više ruskih uspeha, to se više prostora u medijima daje navodnim „zverstvima ruske vojske“. Takve poruke se penju u „top“ naslove, iskrivljujući pravu sliku bitaka.

Ne mogu da smislim tačniji metod da se utvrdi ko će pobeđivati u ovom vojnom sukobu. Svakih nekoliko dana nas „valja“ nekoliko zapadnih vojnih stručnjaka čija je svrha da nas uvere da su Rusi potpuno bespomoćni, da su njihove trupe slabo obučene i disciplinovane, da im je taktika arhaična, a komandna mesta raznesena u paramparčad od hrabre , demokratske, miroljubive ukrajinske teške artiljerije. Dalje, uvereni smo da se ovaj tekući fijasko krije od ruskog naroda, kome se jednostavno ne govori istina.

Ceo problem je što se ni nama ne govori istina. Svaku izjavu ukrajinskog političara, ma koliko ona bila iskreno smešna (na primer, da je „Putin upravo preživeo pokušaj državnog udara“), uzimamo zdravo za gotovo, uključujući i procene koliko vojnika pogine na svakoj strani.

Manje ukrajinske pobede se veštački masovno izveštavaju u medijima, dok se o velikim ruskim uspesima mnogo manje izveštava — osim ako tokom ove ofanzive nisu „bombardovali sirotište“.

Možda vam ovo zvuči kao nešto što se podrazumeva, ali ja ću to ipak reći. Naravno, veoma bismo želeli da Zelenski protera Putina iz svoje zemlje, uključujući Donjeck, Lugansk, pa čak i Krim. Putin je opasan autokrata kojeg treba zaustaviti.

Skoro svi mi, sa izuzetkom nekih zabezeknutih starih levičara hladnih ratnika i nekih ekstremno desničarskih muškaraca u crvenim pantalonama koji su muški zaljubljeni u ruskog predsednika, osećamo isto. Takođe ne delim stav, koji izgleda deli i papa, da je Zapad „provocirao“ Rusiju. Gluposti: Zapad nije izvršio invaziju na nezavisne zemlje nakon monstruozne greške Iraka. Ne delimo krivicu za specijalnu operaciju u Ukrajini, ali ćemo jasno deliti krivicu kada Ukrajina bude poražena.

Foto: Reuters

Ali evo problema: naše viđenje ovog vojnog sukoba nije nepristrasno, već je oblikovano željom. I tako je od prvog dana. Ništa to ne ilustruje bolje od stalnih navoda da Vladimir Putin izgleda pomalo van svog elementa. Ima natečeno lice. Teško se kreće (mada ne kada, ha ha, igra svoju hokejašku utakmicu). Ruke mu se tresu. Na pregledu je kod onkologa, što znači da ima rak. Ima Parkinsonovu bolest. Nekako se trgnuo kada se sreo sa turskim predsednikom. Nije mu trebalo dugo da živi na ovom svetu.

I odjednom, uz sve ovo, sada čujemo od direktora CIA Vilijema Bernsa da je zapravo stari Vlad „previše zdrav“, kao mlado pile. Ako čekate da padne sa ove smrtne spirale života, onda ne možete čekati.

Razlog za naš „jednooki“ pogled na ukrajinski sukob je naša potpuna nemoć i osećaj stida zbog te nemoći. Uplašeni stalnim pretnjama Kremlja da bi intervencija Zapada, kao što je stvaranje zone zabranjenog leta iznad Ukrajine, značila „treći svetski rat“ i nuklearnu razmenu, više volimo da verujemo u kukavičke „odbrambene“ sankcije.

Ali naše sankcije nikako ne funkcionišu. I, kao što je The Spectator izvestio prošlog meseca, u slučaju sukoba u Ukrajini, oni propadaju još spektakularnije nego što su to obično činili. Samodovoljnoj Rusiji ide odlično, dok sankcionisani Zapad pogađa inflacija, a pola zapadne Evrope užasnuto od mogućeg gašenja ruskog gasa.

Pored toga, više od polovine svetske populacije živi u zemljama koji nemaju nameru da uvode sankcije zemlji koju vide kao neophodno oruđe za obuzdavanje dekadentnog Zapada. U svetu oko Putina ne postoji jednoglasnost. Slučaj je sasvim drugačiji.

Ukrajincima guramo oružje koje se i sami veoma plašimo da upotrebimo. Pa čak i tako, zbog našeg straha, mi polako upumpavamo ovo oružje u Ukrajinu i sa svim upozorenjima i ograničenjima koja su zaista potrebna samo da nas drže podalje od linije vatre.

Ukratko, reč je o potpuno nerešivom vojnom zadatku: želimo da Ukrajina pobedi, i da mi pripišemo zasluge za ovu pobedu, ali nismo spremni da uradimo bilo šta što bi makar malo moglo da poremeti naš lagodan život.

Ali bojim se da ćemo uskoro morati da se odreknemo ovog udobnog života. Ako — i kada — Putin pobedi, neće stati na tome. Verujte mu na reč. U jednom trenutku, moraćemo malo da uzdrmamo stvari i suočimo se sa ovim protivnikom radije nego da dozvolimo najsiromašnijoj zemlji u Evropi da sve to uradi sama dok mi aplaudiramo u jadnoj samoobmani sa dalekih tribina, zaključuje novinar Tajmsa.