BRITANIJA U NIKAD VEĆOJ KRIZI, TRASOVA JE BIVŠA - KO JE SLEDEĆI?! London plaća cenu neracionalne politike prema državama koje mu nisu bliske?!

Ostavka britanske premijerke Liz Tras je rezultat duboke krize u kojoj se nalazi britansko društvo. Ta kriza ima svoju političku i ekonomsku dimenziju, a očigledno i ozbiljan potencijal da se dalje produbljuje, ocenjuje istoričar, prof. dr Aleksandar Rastović povodom odluke Trasove da se povuče s mesta premijera posle samo 44 dana

Liz Tras je u četvrtak, na vanrednoj konferenciji za medije objavila da je obavestila kralja da podnosi ostavku jer ne može da ispuni mandat koji joj je poveren.

Ona je istakla da je stupila na dužnost „u vreme velike ekonomske i međunarodne nestabilnosti", a da je njena vlada pokušala da sprovede viziju ekonomije zasnovane na niskim porezima i visokom rastu. Međutim, dodala je, u trenutnoj situaciji ne može da sprovede mandat. 

Trasova je rekla i da će ostati na čelu vlade do izbora novog premijera kako bi fiskalni planovi bili ostvareni, a ekonomska stabilnost i nacionalna bezbednost zadržani.

Britaniji predstoji duboka kriza

Profesor Aleksandar Rastović napominje da će u istoriji britanskog parlamentarizma vlada Liz Tras ostati upamćena kao vlada sa najkraćim mandatom. Kuriozitet je, kaže, tim veći što su tokom prvih deset dana njenog mandata vladale vanredne okolnosti zbog smrti britanske kraljice Elizabete, budući da je Liz Tras dobila mandat za sastav nove vlade samo dva dana pred kraljičinu smrt.

- U tom smislu je nemoguće govoriti o bilo kakvoj baštini sada već bivše britanske premijerke, s obzirom na to da je ona na vlasti bila jedan zaista kratak vremenski period. Ali, Liz Tras će ostati upamćena u istoriji po onom nečuvenom diplomatskom gafu kada je kao ministarka spoljnih poslova Velike Britanije, u razgovoru sa ruskim šefom diplomatije Lavrovom, iskazala potpuno nepoznavanje geografiskih i istorijskih prilika svrstavajući grad Belgorod u Ukrajinu.

Evidentno je, primećuje naš sagovornik, da Liz Tras nije bila dorasla funkciji koju je obavljala.

- Ona je kao objašnjenje ostavke navela svoju ekonomsku politiku, stanje na tržištu, sve veću krizu i duboka neslaganja unutar Konzervativne partije na čijem je bila čelu. Dakle, ima više razloga koji su doveli do njene ostavke, ali je očigledno da se ona jednostavno nije snašla na toj poziciji, a po svoj prilici je imala i velike opstrukcije unutar sopstvene partije - ocenjuje Rastović.

Velika Britanija, smatra naš sagovornik, ulazi u jednu vrlo turbulentnu fazu, a sve je dodatno iskomplikovano činjenicom da je ta zemlja sa odlaskom kraljice Elizabete izgubila jedan simbol stabilnosti koju je imala:

- Ponašanje novog vladara Ujedinjenog Kraljevstva je velika nepoznanica, iako se on više od 50 godina pripremao da preuzme britanski tron, pa činjenica da Britanija više nema taj simbol jedinstva koji je bio oličen u pokojnoj kraljici i to što su, u trenutnoj ekonomskoj krizi za manje od dva meseca ostali bez premijera, potvrđuje da Britaniji predstoje velika iskušenja. Naravno, to će imati posledice i na druge evropske zemlje, u kojima su takođe prisutna velika previranja. Uzmite samo slučaj Francuske i tamnošnje velike štrajkove, ili primere Holandije i Nemačke.

Bumerang koji se vratio britanskoj politici

Rastović veruje da su dešavanja na britanskoj političkoj sceni, ali i u čitavom društvu, svojevrstan bumerang koji se britanskoj politici i javnosti vraća zbog potpuno neracionalne politike prema državama koje im nisu bliske.

- Pre svega mislim na dešavanja u vezi sa ruskom specijalnom operacijom u Ukrajini, gde je Britanija predstavljala udarnu pesnicu u širenju rusofobije i, usudio bih se da kažem, otvorene mržnje prema svemu onome što dolazi iz Rusije, počev od neprestanih napada na ruskog predsednika i rusku političku i intelektualnu elitu, do onih potpuno nerazumnih odluka o zabrani ruske kulture na prostorima Velike Britanije, ali i širom Evrope. Ta nerazumna politika, međutim, nije ništa novo i predstavlja samo nastavak jedne kontinuirane politike rusofobije koja je prisutna u britanskoj intelektualnoj političkoj javnosti od kraja 18. veka i koja se u velikim evropskim i svetskim krizama samo još više rasplamsavala."

Takav je slučaj, podseća profesor, bio sa Krimskim ratom (1853-1856), sa Velikom istočnom krizom sedamdesetih godina 19. veka, kao i početkom 20. veka, izuzev dva kratka perioda tokom Prvog i Drugog svetskog rata kada je ta rusofobija u izvesnoj meri utihnula.

Naslednik Trasove

Laburistička partija i Liberalne demokrate zatražili su održavanje vanrednih izbora, dok je bivša premijerka navela da je u Konzervativnoj partiji dogovoreno da se izbori za njenog naslednika održe u toku naredne nedelje. Rastović smatra da je to još jedan dokaz duboke, možda i najveće političke i ekonomske krize kakva poslednjih decenija nije viđena na britanskom ostrvu:

- Ne mogu da prognoziram da li će uskoro doći do vanrednih izbora, ali je činjenica da se unutar vladajuće partije žure da što pre prevaziđu frakcijske podele".

Britanski mediji navode da bi novi lider konzervativaca mogao biti izabran do 28. oktobra. Novoimenovani ministar finansija Džeremi Hant i bivši ministar u kabinetu Majkl Gouv odbacili su mogućnost da naslede Trasovu, a kao kandidati za njenog naslednika pominju se Riši Sunak, koji je u finišu nedavnih izbora za šefa Konzervativne partije izgubio od Liz Tras, kao i Kemi Badenoč, sekretarka za međunarodnu trgovinu. Jedna od opcija je i mogućnost povratka bivšeg premijera Borisa Džonsona. 

Liz Tras je premijerka sa najkraćim stažom u Velikoj Britaniji. Samo dva dana pred podnošenje ostavke ona se javno izvinila zbog grešaka koje je napravila u svom ekonomskom programu koji je doveo do pada poverenja investitora u njenu vladu, ali je poručila da se neće povući sa funkcije šefa vlade.