ŠOLC OKRENUO LEĐA EU I SAD! Nemačka izdala zapadne saveznike, gleda svoje interese! Brisel i Vašington oštro osudili

Nemački kancelar sastao se sa kineskim predsednikom u Pekingu. Sa sobom je poveo ogromnu privrednu delegaciju, uključujući predstavnike Dojče banke, 'Folksvagena' i 'Simensa'. Brisel i Vašington to oštro osudili.

Nemački kancelar Olaf Šolc razbesneo je svoje saveznike u EU i SAD odlaskom u Peking na sastanak sa kineskim predsednikom Si Đinpingom. Šolc je poveo sa sobom veliku delegaciju privrednika iz skoro svih sektora - od tekstilnog, preko bankovnog i farmaceutskog, do auto-industrijskog. To je naišlo na osude Brisela i Vašingtona, koji se oštro protive saradnji najjače evropske ekonomije sa Kinom.

Oladio Makrona

Šolc je prvi zapadni lider koji je posetio Kinu od početka pandemije koronavirusa. Sa sobom je poveo predstavnike najvećih firmi, među kojima su bili direktori "Adidasa", Dojče banke, "Simensa", "Bionteka", "Bajera", "Folksvagena", BMW-a i BASF-a.

Si Đinping mu je priredio srdačan prijem i posle sastanka sa njim izjavio je da Nemačka i Kina, kao dve velike zemlje s velikim uticajem, treba više da doprinose globalnom miru i razvoju. Si je istakao da je Šolc prvi evropski lider koji je posetio Kinu nakon 20. Nacionalnog kongresa Komunističke partije i da je to njegova prva poseta Pekingu kao nemačkog saveznog kancelara.

Foto: Reuters

- Poseta će dodatno unaprediti uzajamno razumevanje i poverenje između dve zemlje i produbiti njihovu saradnju u različitim oblastima, što daje mogućnost za planiranje rasta bilateralnih veza u budućnosti - rekao je Si.

Nemački kancelar je, s druge strane, rekao Siju da je dobro što je organizovan direktan susret dva lidera u napetim vremenima, dok traje rat u Ukrajini, "koji stvara probleme za globalni poredak zasnovan na međunarodnom pravu". Šolc je, takođe, kazao da su dvojica državnika razgovarala o pitanjima odnosa Evrope i Kine, borbe protiv klimatskih promena i globalne nestašice hrane, kao i o načinima za razvijanje kinesko-nemačkih ekonomskih odnosa.

Foto: Tanjug/AP

Međutim, na Šolcovu posetu Kini Zapad ne gleda blagonaklono. Na evropskoj sceni, kako mediji pišu, nemački saveznici su zabrinuti da bi Šolc mogao da potkopa napore da se postigne zajednički pristup EU prema Kini, te da se Peking suoči sa "nepoštenim trgovinskim praksama i njegovom podrškom ratu Rusije protiv Ukrajine".

Posebno je besan francuski predsednik Emanuel Makron, koji je, takođe, hteo deo "kineskog kolača". On je krajem prošlog meseca predložio Šolcu da sa svojim poslovnim delegacijama otputuju u Kinu kako bi "pokazali političko jedinstvo i da Si ne može da deli evropske zemlje tako što će njihove ekonomske interese okretati jedne protiv drugih". Međutim, Šolc je to odbio, te je sam sa svojom privrednom delegacijom otišao u Kinu. Nezadovoljstvo Šolcovom posetom izrazio je i šef diplomatije EU Žozep Borelj, koji je rekao da zapadne zemlje treba da smanje svoju zavisnost od Kine.

Američki pritisak

S druge strane, i Vašington je poručio da Nemačka, čija se privreda ionako u velikoj meri oslanja na Kinu, ne bi trebalo da povećava zavisnost od te zemlje. Amerikanci su uspeli da spreče Nemačku da Kini proda kontrolni paket kupovinom terminala najveće nemačke luke u Hamburgu. Naime, kineska firma "Kosko", koja ima udeo u 37 luka širom sveta, uključujući Roterdam i Pirej u Evropi, dala je ponudu za 35 odsto hamburške luke, međutim, iz ambasade SAD u Nemačkoj su zahtevali da Berlin to ne dozvoli. Tako su Nemci, pod pritiskom Vašingtona, Kinezima prodali samo 24,9 odsto luke.
Uprkos tome što je podlegao američkim pritiscima, Šolc je sa svojom privrednom delegacijom u Pekingu potpisao niz ugovora koji nisu obelodanjeni, a koji se sigurno neće dopasti Vašingtonu.