CURE DETALJI INTERNOG DOKUMENTA NEMAČKE VLADE O UKRAJINI! Ministrarstvo odbrane "tipuje" na april i DVA SCENARIJA, jedan je možda samo ruska varka

Nemačko ministarstvo odbrane iznelo je dva scenarija za rat u Ukrajini 2023. prenosi Noje Ciriher cajtung (NZZ), citirajući rezultat interne analize odeljenja „Operacije i strategije“ u koju je imao uvid

 

Pozivajući se na ovaj strateški dokument nemačke vlade, NZZ ukazuje da bi u narednoj godini mogao da usledi teški kontranapad ruskih trupa. Ovaj teoretski scenario nije nov: Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba nedavno je govorio o toj mogućnosti i "zakazao" mogući napad trupa Vladimira Putina za prvih nekoliko meseci 2023. I drugi izvori su u više navrata naveli takav scenario. Dakle, mogućnost jednog dugog rata u Ukrajini i dalje postoji.

Kako navodi NZZ , analiza nemačkog Ministarstva odbrane vidi mogućnost ruske kontraofanzive u aprilu 2023. Moguća su dva scenarija. Ciljani raketni napadi, upotreba dronova za udare na kritičnu infrastrukturu mogli bi biti deo ratne strategije.

Prvi scenario

Prema izveštajima, britanske tajne službe ne smatraju mogućim da bi Rusija u bliskoj budućnosti mogla da pokrene veliku ofanzivu u ratu u Ukrajini, prema Fokusu, scenario nemačkog Ministarstva odbrane predviđao bi Putinovu ofanzivu na Donbas. Istovremeno, Belorusija pod Aleksandrom Lukašenkom bi postavila nekoliko hiljada vojnika na granici sa Ukrajinom. Eksperti su dugo strahovali da bi Putinov saveznik mogao da se umeša u rat. Do sada se, međutim, Lukašenko suzdržavao.

Međutim, ako beloruske trupe dođu na granicu, ukrajinski branioci bi morali da se razdvoje kako bi sprečili moguću invaziju sa severa i ta ruska taktika bi mogla da oslabi neprijatelja. Međutim, Lukašenko se najverovatnije neće direktno mešati u rat, već će u najvećoj meri imati svoju vojsku za preteće gestove. Međutim, cilj prvog scenarija ruske ofanzive bio bi da se Donbas stavi pod potpunu kontrolu dok se sa savera odvlači pažnja Ukrajinaca. Ne isključuje se i sabotažni napad da se ukrajinske oružane snage odvrate od odbrane u Donbasu. 

Drugi scenario

Dok prvi scenario vidi beloruske vojnike kao pretnju za Ukrajince u slučaju ruske ofanzive, Lukašenkovi vojnici bi na kraju mogli da budu odlučujući za rat u drugom scenariju. Međutim, ova mogućnost se smatra prilično malo verovatnom. Prema ovome, Putin bi želeo da osvoji celu Ukrajinu u ratu na dva fronta. 

U ovom scenariju, Belorusija bi marširala ka Kijevu, a ruski vojnici bi napali preko Donbasa. Ukoliko Putinova vojska uspe da napreduje do zapadne Ukrajine, trupe bi mogle da prekinu snabdevanje sa Zapada i primoraju ukrajinsku vladu da se preda. Strategija bi zahtevala opštu mobilizaciju u Rusiji, pošto je ruska vojska već bila znatno oslabljena u ratu u Ukrajini i trebalo bi joj više vojnika.

Foto: AP/Photo

Rat na dva fronta

U drugom scenariju opisan je rat na dva fronta. U ovom slučaju, ruske trupe bi napale sa Donbasa, a beloruski vojnici sa severa. Da bi prekinule snabdevanje oružjem sa zapada, ruske trupe bi pokušale da napreduju do ukrajinsko-poljske granice. 

Međutim, za to je neophodna ruska opšta mobilizacija, navodi „NZZ” delove iz analize. Mera koju nemačko ministarstvo odbrane smatra „malo verovatnom iz domaćih političkih razloga“.

Američki istraživački centar „Institut za proučavanje rata“ (ISW) takođe vidi da Rusija u Belorusiji nastavlja da stvara uslove za mogući napad na severnu Ukrajinu. Osnivanje poljske bolnice viđeno je kao pokazatelj da bi Rusija mogla da napadne odatle.

"Terenske bolnice nisu neophodne za vežbe i mogu biti pokazatelj pripreme za borbena dejstva“, saopštio je ISW.

"Manevar diverzije"

Američki institut smatra mogućim da je raspoređivanje ruskih trupa u Belorusiji manevar diverzije. Rusija bi tada mogla da iskoristi eventualno smanjenu pažnju ukrajinskih trupa za ofanzivu u oblasti Lugansk u istočnoj Ukrajini ili negde drugde, navodi se u saopštenju.

Šef ukrajinske vojne obaveštajne službe Kirilo Budanov takođe je u petak rekao da bi aktivnosti Rusije u Belorusiji mogle biti "element kampanje dezinformacija".