OPASNIJE NEGO IKAD! SVET NIKAD BLIŽE NUKLEARNOM RATU! Godina za nama da se ne ponovi, tenzile nažalost, i dalje rastu!

Rat u Ukrajini, koji je izazvao veliku ekonomsku krizu, podelio je svet gore nego u vreme Hladnog rata. Sukob velikih atomskih sila je bliži nego ikad, što je dovelo planetu na ivicu trećeg svetskog rata

Godinu za nama obeležili su rat u Ukrajini i ekonomska kriza u čitavom svetu koju je taj sukob izazvao. Ponovna podela na blokove dovela je čitavu planetu na ivicu nuklearnog sukoba, koji se danas čini bližim nego ikad, mnogo realnijim nego u vreme Hladnog rata. Zbog toga je pandemija koronavirusa, od kojeg ljudi i dalje umiru, pala praktično u zaborav, a svi drugi događaji činili su se nekako nebitnim.

Rat koji Amerika sa svojim saveznicima vodi protiv Rusije u Ukrajini zasenio je, međutim, niz drugih dešavanja, među kojima su i izbijanje nove epidemije - majmunskih boginja i istorijski najgore vrućine u Evropi, koje su donele nezapamćenu sušu.

Umrli su i poslednji sovjetski lider Mihail Gorbačov i britanska kraljica Elizabeta II, ubijene su vođe terorističkih organizacija Islamske države (ISIS) i Al Kaide, a NASA je poslala prvu raketu na Mesec nakon 1969. Takođe, urađen je i prvi uspešni eksperiment fuzije atoma, a svinjsko srce presađeno je čoveku.

 

Foto: Tanjug/AP

Rat u Ukrajini

Otkako je ruski predsednik Vladimir Putin 24. februara započeo specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, čini se da svet nikad nije bio bliže trećem svetskom ratu. Ukrajinska kriza, nastala nakon što je Rusija ustala protiv višedecenijske hegemonije SAD koja je većini planete donela samo bedu i razaranja, podelila je svet gore nego u vreme Hladnog rata. Amerika je, sa svojim saveznicima, uvela sankcije Rusiji kakve nijedna zemlja dosad nije videla i svojski se trudi da rat u Ukrajini što duže potraje tako što naoružava režim u Kijevu. U međuvremenu, od oružanog sukoba SAD su profitirale, dok je Evropa praktično na kolenima.
Sankcije Moskvi su, naime, izazvale najgoru energetsku krizu i ogromnu inflaciju kakva se ne pamti u poslednjih 40 godina. Evropljani nemaju dovojno para da plate ni grejanje ni struju tokom zime, a sve više porodica smanjuje broj dnevnih obroka. Iako su se proteklih meseci i SAD suočile sa visokom inflacijom i podizanjem cena energenata, situacija tamo polako počinje da se stabilizuje, dok za Evropu prognoziraju samo još crnje dane. Pritom je opasnost od direktnog sukoba Rusije i SAD nikad veća, a u pitanju su najveće nuklearne sile.

 

Foto: AP PHOTO

Smrt kraljice Elizabete II

Britanska kraljica Elizabeta II umrla je 8. septembra u 97. godini u dvorcu Balmoral u Škotskoj. Zemljom je vladala punih 70 godina i bila je najdugovečniji britanski vladar, ali i najstariji monarh na svetu. Na tronu ju je nasledio njen najstariji sin - princ Čarls (73).

Foto: Tanjug/AP

Kraljica Elizabeta II sela je na tron 6. februara 1952. godine. Sa suprugom Filipom, za kojeg se udala 1947. i bila u braku 73 godine, sve do njegove smrti 2021, imala je četvoro dece - Čarlsa, Anu, Endrua i Edvarda. Tokom svoje vladavine iz senke je uticala na veliki broj događaja u zemlji i svetu, te se ocenjuje da je njena smrt obeležila kraj jedne epohe.

 

Foto: Reuters

Indijac na čelu Britanije

Bivši britanski ministar finansija Riši Sunak (42) izabran je 25. oktobra za premijera te zemlje. Velika Britanija je tako dobila Indijca na čelu vlade, prvog lidera koji nije belac i najmlađeg premijera u poslednjih 200 godina.
Sunak je, inače, jedan od najbogatijih političara u Vestminsteru. Njegovi roditelji doselili su se u Veliku Britaniju iz istočne Afrike i oboje su indijskog porekla. Rođen u Sautemptonu 1980, privatno se školovao, kasnije je studirao na Oksfordskom univerzitetu, a potom i na Stenfordu u SAD.

Toplotni talas u Evropi

Evropu je od juna do avgusta pogodilo nekoliko toplotnih talasa, najgorih u istoriji, usled kojih je umro čak 53.000 ljudi. Zabeležene su rekordne temperature skoro u svim delovima kontinenta, a išle su do čak 43 stepena Celzijusa. Usled toga, izbijali su stravični požari, ali su vrućine donele i sušu kakva se ne pamti. Na Starom kontinentu tokom leta su presušile čak i velike reke, te je rečni saobraćaj bio u prekidu.

Tenzije između Kine i Tajvana

Amerika je praktično objavila rat Kini 2. avgusta slanjem predsedavajuće Predstavničkog doma Kongresa Nensi Pelosi na Tajvan. Pelosijeva je sletela u Tajpej, uprkos upozorenjima Pekinga da to ne radi, nakon čega je Kina razmestila vojsku i vojnu tehniku na jugozapadu zemlje u pripremi za invaziju na to odmetnuto ostrvo, čak je aktivirala i interkontinentalne balističke rakete. Peking je tada izveo najveće vojne vežbe u istoriji i optužio Vašington da ne poštuje "politiku jedne Kine", upozorivši ga da ide pogrešnim putem. Od tada tenzije između Kine i Tajvana samo rastu, a krajem godine su SAD obećale da će dodatno naoružati Tajpej i za to u svom vojnom budžetu izdvojile dve milijarde dolara.

Opasno i na Korejskom poluostrvu

Amerika je izazvala tenzije i na Korejskom poluostrvu svojim vojnim vežbama sa Južnom Korejom. Severnokorejski lider Kim Džong Un je to nazvao provokacijom, te je u više navrata ispalio balističke rakete u znak protesta. Neke od njih preletele su Japan, što je izazvalo uzbunu u toj zemlji. Poslednji incident dogodio se 26. decembra, kad je Pjongjang poslao svojih pet izviđačkih dronova u Južnu Koreju, od kojih je jedan obleteo Seul i vratio se u bazu. Južna Koreja je podigla svoju avijaciju, a u obračunu sa dronovima im je laki avion KA-1 čak i oboren.

 

Foto: Reuters

Ilon Mask kupio Tviter

Najbogatiji čovek na svetu, osnivač "Tesle" Ilon Mask kupio je najmoćniju društvenu mrežu na svetu Tviter za 44 milijarde dolara. Odmah nakon toga on je postao i direktor kompanije "Tviter" i uveo je niz promena, koje nisu po volji američkom establišmentu. Otkrio je kako su demokrate godinama cenzurisale tviteraše i kontrolisale šta će od vesti biti objavljeno, a šta ne, u zavisnosti od toga šta im je odgovaralo u datom trenutku. Tako je Mask zaratio sa vladajućom partijom u zemlji, a u jednom trenutku je čak objavio da hoće da ga ubiju.

NASA poslala raketu na Mesec

Američka NASA je kroz svoj program "Artemis" poslala prvu raketu na Mesec još od misije "Apolo", koja je 1969. odvela prve ljude na jedini Zemljin prirodni satelit. Raketa, bez ljudske posade, lansirana je 21. novembra u svemir, četiri dana kasnije je stigla do Meseca i kružila oko njega, a 11. decembra se vratila na Zemlju. To je bila priprema za slanje ljudi na Mesec, planirano za 2024. godinu. Astronauti bi tada trebalo da naprave bazu na Zemljinom satelitu za istraživanja. To je pokrenulo novu trku za osvajanje svemira, budući da su Kina i Rusija najavile svoju misiju na Mesec i, takođe, pravljenje baze.

 

Foto: Reuters

Ubijen bivši premijer Japana

Bivši japanski premijer Šinzo Abe (67), najpopularniji šef vlade u modernoj istoriji te zemlje, ubijen je 8. jula u gradu Nara dok je držao predizborni govor uoči parlamentarnih izbora. Njega je iz pištolja kućne izrade s leđa upucao Tecuja Jamagami (41), veteran ratne mornarice Japana, koji je potom uhapšen. Jamagami je odmah priznao zločin, a istražiteljima je rekao da je atentat na Abea izvršio jer je bio "nezadovoljan i frustriran bivšim premijerom".
Abe je 2006. u 52. godini prvi put stupio na dužnost šefa vlade i tada je postao najmlađi premijer u istoriji Japana. Na toj poziciji je u dva mandata proveo ukupno devet godina, što ga je činilo i premijerom sa najdužim stažom u toj zemlji. Sa vlasti se povukao 2020. godine zbog zdravstvenih problema.

 

Foto: AP/Photo

Umro Mihail Gorbačov

Poslednji lider Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika (SSSR) Mihail Gorbačov umro je 30. avgusta u 92. godini u bolnici u Moskvi. Bio je cenjen i hvaljen na Zapadu jer je okončao Hladni rat, ujedinio Nemačku i pritom srušio SSSR, zbog čega je dobio i Nobelovu nagradu za mir, međutim, u Rusiji su mišljenja o njemu i danas podeljena. Jedni ga cene jer je doneo mir i srušio Gvozdenu zavesu, dok ga drugi i danas krive za raspad Sovjetskog Saveza i sunovrat Rusije, koji je bio neminovan kao rezultat njegovih odluka.