BAJDEN ĆE BITI ŽRTVOVAN, PLATIĆE CENU ZA DEBAKL SAD U UKRAJINI?! Demokrate i "duboka država" žele da ga se otarase! PITANJE JE SAMO TAJMINGA!

Leri Džonson misli da establišment ne razmišlja toliko o 2024. koliko o svaljivanju krivice za predstojeći debakl Bajdenove politike u Ukrajini i neminovnu kapitulaciju Kijeva

Afera oko poverljivih vladinih dokumenata koji su nađeni kod predsednika SAD Džoa Bajdena predstavlja najnoviji dokaz koliki je stepen cinizma i nepoverenja prema sopstvenoj državi zavladao među Amerikancima, piše politikolog Aleksandar Pavić. 

Njegovu analizu prenosimo u celini!!!

Jer nije glavna tema šta se tačno nalazi u tim dokumentima već - zašto su oni pronađeni „baš sad" i šta se tim „otkrićem" zapravo želi postići?

Voditelj najpopularnijeg američkog političkog TV šoua Taker Karlson smatra da establišment Demokratske partije jednostavno želi da se otarasi Bajdena, i da je po njega sve krenulo po zlu kad je objavio da namerava da se kandiduje za još jedan mandat. U svom komentaru Karlson je posebno istakao vidno dobro raspoloženje koje ovih dana u javnosti pokazuje potpredsednica SAD Kamala Haris kao jedan od pokazatelja koji osnažuju njegovu pretpostavku. Jer, ona je ta koja bi Bajdena zamenila.

Karlson je uporedio Bajdena sa Endrjuom Kuomom, bivšim guvernerom Njujorka i superzvezdom američke liberalne javnosti, koji je morao da podnese ostavku samo nekoliko meseci pošto je dobio prestižnu nagradu „Emi", američkog televizijskog Oskara, za pres konferencije koje je držao na vrhuncu kovid pandemije. A onda, samo nekoliko sedmica kasnije, volšebno se pojavilo više žena koje su ga optužile za seksualno napastvovanje. Još bitnije, njih je javno podržao i establišment Demokratske partije. Munjevitom brzinom Kuomo je primoran da podnese ostavku i, osramoćen, napusti politički život. Kao šlag na tortu, čak mu je oduzet i „Emi".

Po Karlsonu, Kuomoa je vreme jednostavno pregazilo. Kao beli muškarac u svojim 60-im godinama i svojim pomalo mafijaškim nastupom, on je sušta suprotnost imidža kakav Demokratska partija sada želi da projektuje. Zato se našla prva prilika da se on skloni. Tako je i sad sa Džoom Bajdenom. Em je beli muškarac, em je još dvadesetak godina stariji od Kuomoa, em je senilan, em - najvažnije od svega - može da ugrozi izglede demokrata da zadrže Belu kuću na izborima 2024.

Zato Bajdenovi ljudi, umesto da ih sklone ili spale, šalju volšebno pronađena dokumenta - što u Bajdenovom centru gde se četiri godine spremao za predsedničku kandidaturu i bio plaćen oko milion dolara za to, što u njegovoj privatnoj garaži i kućnoj biblioteci - Ministarstvu pravde, da bi ministar Merik Garland brže-bolje imenovao specijalnog istražitelja da ispita ceo slučaj, što će Bajdena staviti pod još jače reflektore.

Duboka država

Bivši pripadnik CIA i odseka Stejt departmenta za protivterorizam Leri Džonson, koji je inače sam svojevremeno imao ovlašćen pristup najpoverljivijim vladinim dokumentima, takođe smatra da je duboka država rešila da se otarasi Bajdena.

Za razliku od Karlsona, Džonson misli da establišment ne razmišlja toliko o 2024. koliko o svaljivanju krivice za predstojeći debakl Bajdenove politike u Ukrajini i neminovnu kapitulaciju Kijeva, koje više nikakvi medijski spinovi neće moći da sakriju. To bi, posle bežanije iz Avganistana, bio drugi veliki američki vojni poraz tokom Bajdenovog mandata.

Uz to, s obzirom na povratak republikanske kontrole nad Predstavničkim domom Kongresa, Bajdenova Bela kuća će biti predmet mnogih istraga, od sadržaja laptopa Bajdenovog sina Hantera do zloupotrebe američkih bezbednosnih i obaveštajnih službi u unutarpolitičkim borbama. Time bi trebalo da se bavi poseban komitet, čije osnivanje je novi predsednik donjeg doma Kevin Mekarti obećao grupi konzervativnih republikanaca koji su do nedavno uporno blokirali njegov izbor.

Foto: AP/Photo

I Džonson postavlja pitanje - zašto baš sad? Naravno, kao stari obaveštajac on takođe iznosi neke pretpostavke o sadržaju „novootkrivenih" tajnih dokumenata, navodeći informacije o potencijalnim biznis partnerima u Ukrajini, Kini ili Kazahstanu kao mogućnost.

To ne može biti isključeno, s obzirom na već dobro poznate dokaze nađene u Hanterovom laptopu koji ukazuju na zloupotrebu položaja njegovog oca, tadašnjeg potpredsednika SAD, u cilju pravljenja unosnih poslovnih aranžmana, između ostalog i u gore-navedenim zemljama, preko sina i rođenog brata Džejmsa.

Svetski rat

Treću zanimljivu teoriju o tome zašto su ovi dokumenti isplivali „baš sad" izneo je iskusni američki novinar Majk Vitni, koji misli da je njihovo „otkriće", tempirano da se objavi baš u vreme konačnih borbi za oslobađanje Soledara, zapravo vrsta ucene i pritiska na Bajdena da popusti i odobri direktnu intervenciju američke vojske u Ukrajini, radi spasavanja kijevskog režima od sigurnog poraza. Jer, šta god (sasvim opravdano) rekli o Bajdenovoj ratnohuškačkoj politici, on je do sada ipak izbegavao direktan, odnosno otvoren sukob između američkih i ruskih snaga.

Kao jedan od dokaza za svoju hipotezu, Vitni nudi činjenicu da je jedan od najvećih antiruskih jastrebova u američkom Senatu, republikanac Lindzi Grejem, munjevito tražio - i dobio - imenovanje specijalnog istražitelja u vezi tajnih dokumenata nađenih u Bajdenovom posedu, iako ga prethodno nije zanimalo da isto traži za slučaj kompromitujućih materijala nađenih u Hanterovom laptopu.

Kao još jedan prilog svojoj tezi da je vašingtonska „močvara" u panici zbog sve očiglednijeg kraha njenog narativa o veličanstvenim ukrajinskim pobedama i rasulu u ruskoj vojsci - jer virtuelna stvarnost i pi-ar funkcionišu samo dok ih „stvarna stvarnost" ubedljivo ne demantuje - Vitni navodi i nedavni autorski tekst u, takođe ratnohuškačkom, Vašington postu koji su objavili Kondoliza Rajs, šefica Stejt departmenta u administraciji Buša mlađeg, i Robert Gejts, šef Pentagona u istoj i, delimično, narednoj, Obaminoj administraciji.

U tekstu naslovljenom „Vreme ne radi za Ukrajinu" Rajsova i Gejts zabrinuto apeluju na što brže pružanje svake vrste zapadne vojne pomoći Kijevu radi sprečavanja vojnog kraha u Donbasu. Pomoć bi uključivala rakete dužeg dometa, naprednije dronove, dodatnu artiljerijsku municiju i dodatne izviđačke i nadzorne kapacitete. I to ne u roku od nekoliko meseci, već nedelja. Toliko je stanje alarmantno.

Jednostavno, Vitni je mišljenja da će duboka država koja je započela rat učiniti sve da spreči ukrajinski poraz, po cenu izazivanja svetskog rata. Ako je Bajden smetnja tome, utoliko gore po Bajdena. Ne bi ovo bio prvi put da se američka duboka država angažuje na rušenju ili bar „usmeravanju" aktuelnog američkog predsednika.

Foto: Reuters/Fotoilustracija

Skorašnji primer Donalda Trampa je još uvek svež. Serijom lažnih, medijski i institucionalno lansiranih optužbi i istraga da je „Putinova pudlica" i „mandžurijski kandidat" Kremlja, Trampova želja da popravi odnose sa Rusijom pretvorena je u svoju suštu suprotnost i američko-ruski odnosi dodatno zatrovani.

Džon Kenedi je, između ostalog, likvidiran zbog težnji da ostvari miroljubivu koegzistenciju sa SSSR-om i da prekine rastući američki vojni angažman u Vijetnamu. Moćne figure na Vol stritu su pokušale da organizuju prevrat protiv Frenklina Ruzvelta 1933. godine i instaliraju fašističku diktaturu.

Sada je ulog možda veći nego ikad ranije - radi se o očajničkom pokušaju očuvanja (više umišljenog nego realnog) statusa SAD kao vodeće svetske sile i, još važnije, svetskog poretka koji je na tome zasnovan. Malo je reći da je u ime tog cilja vladajući vašingtonski establišment spreman da se bori do poslednjeg Ukrajinca. Ne, oni su spremni da se bore do poslednjeg Evropljanina, Afrikanca, Azijca... Spremni su na sve. Žrtvovanje istrošenog Bajdena je mala cena za to.