ZA UKRAJINU SE SPREMA "KOREJSKI MODEL", SAMO GDE ĆE BITI "38. PARALELA"?! Kijev se tu ništa ne pita, Moskva jasna: MOŽE, ALI MINIMUM JE...

Kolektivni Zapad nastavlja da proizvodi laži tipa „Rusija moli za pregovore". U ovom smislu se istakao i Aleksej Danilov, sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine. Govorio je o „korejskom modelu" koji Moskva sada navodno nudi Zapadu.

To bi bila varijanta sa razgraničenjem strana po nekoj prirodnoj liniji (na Korejskom poluostrvu se radilo o 38. paraleli). Sa zamrzavanjem stanja koje bi bilo  trajno.

Ironija situacije je da bi takozvani korejski model u budućnosti mogao biti prilično održiv. Štaviše, prema nekim stručnjacima, to je osnovna formula za zaključivanje konačnog sporazuma o Ukrajini, koja podrazumeva da Moskva primorava Zapad da to prihvati.

„Korejski model" značio bi podelu Ukrajine na dva dela, formalizovanu odgovarajućim sporazumom.

Posle sloma kijevskog režima (a to je neophodan uslov za duboko prodiranje ruske vojske u Zapadnu Ukrajinu) u igru će ući Poljaci koji sada aktivno pripremaju okupacioni kontingent.

Zapadnoukrajinska država Ivano-Frankivsk i Lavov, kako tu teritoriju naziva zamenik šefa zaporoške administracije Vladimir Rogov - ako bi ušla u sastav Rusije - postala bi ozbiljan teret. Zbog prisustva jakih antiruskih osećanja tamo. A ovo nije vreme Staljina, kada se NKVD nije cifrao sa banderovskim teroristima.

Specijalna operacija će se najverovatnije završiti „korejskim modelom" - podelom Ukrajine između Rusije i Zapada. Međutim, Zapad naprosto nije spreman za to jer se i dalje nada da će slomiti Moskvu, a Rusija - pre pristanka na „korejski model" mora prodemonstrirati da drugih opcija neće biti.

Drugim rečima, Rusija mora naneti niz ozbiljnih poraza kijevskom režimu - a oslobođenje Soledara je prvi mali korak na ovom putu.

Za prohodnost „korejskog modela" mora se obezbediti poželjna konfiguracija na terenu.

Sam model ne podrazumeva i ne može da podrazumeva predaju dodatnih teritorija Rusiji - za Zapad bi to bilo pravo poniženje.

Podrazumeva samo sporazumno fiksiranje stanja na terenu, što znači da pre njegovog zaključenja Moskva mora da dođe do uslovne „38. paralele".

Pitanje je, naravno, šta je za Moskvu „38-ma paralela"?

Minimum: sve ruske zemlje i gradovi.

„Korejski model" podrazumeva zaključivanje pisanog sporazuma, a Rusija ne može da potpiše nijedan dokument koji podrazumeva predaju ruskih teritorija neprijatelju, čak ni na privremenoj osnovi.

To je zabranjeno Ustavom Rusije.

Drugo, granice ostatka Ukrajine treba pomeriti na maksimalnu udaljenost od Moskve (kako bi se maksimiziralo vreme leta raketa) - sada je od Černigovske oblasti do glavnog grada Ruske Federacije manje od 500 kilometara.

Treće, Rusija treba da dobije teritorijalni izlaz u Pridnjestrovlje. U suprotnom, odmah nakon primirja, ta teritorija sa nekoliko stotina hiljada ruskih državljana, stisnutih između Ukrajine i Rumunije, biće žrtva vojnih provokacija, pa će Moskva morati da prekine primirje iprobije se kroz Ukrajinu da bi spasla svoje građane (pošto bi prodor kroz Rumuniju aktivirao član 5. NATO i rizik nuklearnog rata.

Čini se zato da bi „38. paralela" trebalo da bude Dnjepar. Tim pre što o tome govore pristalice „korejskog modela". Navode da bi Rusiji trebalo da pripadne leva obala reke, a Ukrajini desna. Međutim, ta granica nije sasvim relevantna.

Foto: Fotoilustracija

Istina je da ukrajinsku teritoriju udaljava od Moskve za oko 200 kilometara, ali i ruski grad Herson (sa značajnim delom ruske Hersonske oblasti), i Nikolajev sa Odesom (koji su deo kopnenog koridora ka Pridnjestrovlju) nalaze se na desnoj obali Dnjepra.

Ruske trupe ne mogu jednostavno preći Dnjepar u Hersonskoj oblasti i osloboditi pobrojane ruske gradove. Takvo forsiranje je bremenito velikim gubicima.

Mnogo je lakše preći na desnu obalu iz Zaporožja ili kod Dnjepropetrovska (nakon njihovog oslobođenja), a zatim se kretati ovom desnom obalom do Odese. Uz usputno oslobađanje Krivog Roga, možda i Kirovograda i niza drugih teritorija na desnoj obali.

Ništa od toga Ukrajini, naravno, niko neće vratiti.

Zato još nisu utvrđeni tačni uslovi „korejskog modela". Kao ni vreme kada će njemu početi ozbiljni pregovori.

Podsetimo, primirje u Koreji dogovoreno je tek nakon što su se stekla dva uslova.

Prvi je bio: zaraćene strane više nisu mogle da napreduju i pomirile su se sa činjenicom da nema alternative zvaničnoj odeli Koreje. (Stoga je sada zadatak Moskve da ubedi, tačnije da natera SAD i Evropu da prihvate „korejski model".

Pitanje je koliko će trajati samo „ubeđivanje"?

Očigledno se neće raditi o nedeljama. Čak ni o mesecima. Mi ćemo to, u svakom slučaju, dočekati. Ali, da li će dočekati Ukrajina?