BELA KUĆA POSLALA NEOČEKIVANU PORUKU UKRAJINSKOM REŽIMU! SAD: Kijev će morati da odustane od Krima I SKLOPI MIR SA RUSIJOM

Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao da Bela kuća podržava Ukrajinu u njenim naporima da na frontu porazi Rusiju, ali da će na kraju ipak morati da započne dijalog sa Moskvom i odrekne se nekih teritorija.

Američki državni sekretar Entoni Blinken izjavio je da će ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski najverovatnije morati da odustane od Krima i započne mirovne pregovore sa Ruskom Federacijom ukoliko želi da okonča aktuelni sukob u Evropi.

On je tokom saslušanja u Američkom kongresu naveo da Bela kuća podržava Ukrajinu u njenim naporima da na frontu pobedi rusku vojsku i "oslobodi celu zemlju od agresora", ali da to "nije realna opcija" i da će Kijev, kako sada stvari stoje, ipak morati da napravi određene teritorijalne ustupke Moskvi.

Diplomatsko rešenje

Blinken je, s druge strane, rekao da Vašington neće primoravati ukrajinski režim da sedne za sto sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, već da je ta odluka isključivo na Kijevu.

Državni sekretar SAD u četvrtak uveče odgovarao je na pitanja američkih kongresmena, koji su od njega tražili da kaže da li Bela kuća podržava Volodimira Zelenskog u njegovim najavama da će oružjem isterati Ruse sa Krima i ponovo staviti to poluostrvo pod svoju kontrolu. On je izbegao direktan odgovor, ali je istakao da "nisu sve teritorije iste" i da se neke mogu osloboditi silom, a neke ne mogu.

Foto: Reuters

- Mislim da postoje teritorije koje će Ukrajinci hteti i moći da oslobode na frontu, direktnom borbom protiv Rusije. Međutim, postoje i teritorije koje se na taj način ne mogu osloboditi, poput Krima, recimo. Te teritorije će Kijev možda morati da povrati drugim, diplomatskim načinima.

Verujem da će se aktuelni sukob na kraju završiti mirovnim pregovorima, koji će početi verovatno pre nego što Ukrajina oružjem oslobodi celu državu - rekao je Blinken.

On je naveo da početak dijaloga sa Rusijom zavisi isključivo od kijevskog režima, te da zvanični Vašington ne želi da određuje Ukrajincima na šta bi trebalo da pristanu, a šta da odbiju.

- Mi ne želimo da teramo Ukrajince da po svaku cenu pokrenu pregovore sa Moskvom. Kijev sam mora da odluči kad je trenutak da se sedne za sto sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i pod kojim uslovima. Ukrajinci najbolje znaju kako žele da izgleda njihova budućnost i dokle su spremni da idu kada je reč o suverenitetu i teritorijalnom integritetu njihove države. Međutim, Vašington bi želeo da se izbegne situacija koja bi Rusiji omogućila da se nakon bilo kakvih pregovora regrupiše, naoruža i ponovo krene u napad - objasnio je američki državni sekretar tokom saslušanja u Kongresu.

SAD ublažile stav

Blinkenu je pitanje o sudbini Krima postavio republikanski kongresmen Kris Stjuart, koji je izrazio bojazan da bi Amerika mogla da gurne celu planetu u haos ukoliko bi insistirala da Ruse "u potpunosti istera sa Krimskog poluostrva". Mediji navode da je do pre samo nekoliko dana Vašington imao čvrst stav da "Krim pripada Ukrajini i da Kijev mora da povrati kontrolu nad njim", ali da je Blinkenov neočekivani odgovor jasna poruka predsedniku Volodimiru Zelenskom da ne može da dobije podršku za baš sve što je zamislio.

Podsetimo, ubrzo nakon majdanskog puča i nasilnog svrgavanja sa vlasti tadašnjeg ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča, građani Krima referendumom su odlučili da se to poluostrvo vrati u sastav Ruske Federacije. On je istorijski bio deo Rusije još od 1783. godine, ali su ga vlasti u Sovjetskom Savezu 1954. prepustile Ukrajini. Zvanična Moskva više puta je jasno naglasila da će Krim zauvek ostati pod kontrolom Rusije i da neće biti predmet bilo kakvih pregovora sa Ukrajinom.