ZAPADU ZADAT TROSTRUKI UDARAC! Kako je saudijski princu Putinu dao najmoćnije oružje?

Činjenica da je OPEK smanjio proizvodnju nafte dovela je do njenog poskupljenja, a svako poskupljenje za jedan dolar, prihode od ruskog izvoza poveća za 2,7 milijardi dolara godišnje

Devet članica OPEK plus kartela proizvođača nafte najavilo je dobrovoljno smanjenje proizvodnje za 1,2 miliona barela dnevno od maja pa sve do kraja godine.

To je rezultiralo automatskim skokom cena nafte, koje će  rasti i dalje, a kako ocenjuje "Telegraf" u naslovu svog teksta, saudijski prestolonaslednik Muhamen bin Salman je ovim potezom "dao Putinu svoje najmoćnije oružje".

Zapadu je na ovaj način zadat trostruki udarac, ocenjuje britanski list.

Prvo, inflacija neće opasti.

Drugo, Saudijska Arabija kojoj je Bajden do skoro pretio da će biti izopštena, definitivno okreće leđa Zapadu i približava se Kini.

Foto: Tanjug/AP

A treće, i jednako bolno- rast cena nafte potkopaće uticaj antiruskih sankcija i Moskva će sada imati veći profit.

"Svako povećanje cene sirove nafte za 1 dolar povećava prihode od ruskog izvoza za oko 2,7 milijardi dolara godišnje", kaže Bendžamin Hilgenštok, autor izveštaja o ruskim sankcijama za Centar za istraživanje ekonomske politike.

Znači, poskupljenje nafte za 10 dolara, rusku zaradu povećava za 27 milijardi, odnosno na 145 milijardi dolara ove godine.

To je oko 22,5 odsto više nego što je CEPR predviđao pre odluke OPEK-a.

"Zapadne sankcije za rusku naftu stigle su kasno. EU je uvela embargo na naftu tek u decembru 2022. i na naftne derivate u februaru 2023. Tokom većeg dela prošle godine Rusija je imala koristi od visokih cena nafte, a njen suficit na tekućem računu dostigao je rekordno visok nivo", kaže Hilgenštok.

On objašnjava, dakle, da su prihodi Rusije tek počeli da budu pod pritiskom, dok nisu ponovo povećani zahvaljujući odluci OPEK-a.

"Ovde je u pitanju Saudijska Arabija koja Rusiju smatra prijateljskom zemljom. To ih stavlja na stranu Moskve i kineskog saveza", kaže za "Telegraf" glavni analitičar robe u SEB finansijskim uslugama Bjarne Šildrop.

Taj potez je prirodan za Saudijsku Arabiju jer će, kako on pojašnjava, većina buduće potražnje za njenom naftom dolaziti iz Azije.

Foto: Tanjug/AP

"Druge nacije mogu da kupuju od Rusije sve dok je cena sirove nafte ispod granice. To je neophodno ako žele da koriste usluge dostave i transporta iz zemalja OECD kluba bogatih nacija i EU. Ali zemlje kao što je Kina nemaju ograničenja ako ne moraju da se oslanjaju na ove usluge. Izvoz ruske nafte u Kinu, Indiju i Tursku skočio je od početka rata. Ukupan izvoz u decembru 2022. bio je veći nego u decembru 2021", navodi "Telegraf".

I kao što će Rusija grabiti keš (kojim će finansirati svoju specijalnu vojnu operaciju), Zapad će posustajati pod teretom inflacije.

"To je kao porez na globalnu ekonomiju. Deluje na isti način kao i povećanje stope, ima efekat usporavanja", kaže Šildrop.

Malo je verovatno, piše "Telegraf", da će inflacija porasti, ali smanjenje proizvodnje OPEK-a znači da će cene duži period ostati više.

"To naglašava spremnost i sposobnost OPEK-a da kontroliše cene. Ako imamo ekonomski pad, gde su neke slabosti mogle da se ublaže nižim cenama inputa, to se neće materijalizovati", kaže Ole Hansen, šef robne strategije u Sakso banci.

Cene će rasti na određenim tržištima koja se oslanjaju na naftu.

"Kada je reč o osetljivosti sektora, transport će sigurno biti prvi na udaru", kaže viši ekonomista u "Oksford ekonomiks" Tamara Bašić Vasilijev, podsećajući da za svaki porast vrednosti nafte od 2 dolara, cena na benzinskoj pumpi raste za 1 peni.

Porašće onda i troškovi rada poljoprivrednih mašina, što će prirodno uticati i na cene hrane.

"Ovaj potez predstavlja veliki potez Saudijske Arabije, koja je najavila rezove neposredno nakon što je Amerika rekla da neće povećati globalnu potražnju popunjavanjem svojih strateških zaliha ove godine", navodi "Telegraf".

Saudijska Arabija inače je najveći američki inostrani vojni kupac, ali odnosi dve zemlje su dostigli vrhunac kada je Donald Tramp bio predsednik, kaže ekonomista za Bliski istok i Severnu Afriku u "Kapital ekonomiks" Džejms Svonston, navodeći da su se odnosi pod predsednikom Džozefom Bajdenom, koji je vodio kampanju sa antisaudijskim stavom- pogoršali.

Opeku ide na ruku to što je usporen rast proizvodnje američke nafte iz škriljaca, tako da "sada mogu manje-više da rade šta hoće i da kontrolišu tržište nafte kako žele".