GORI U UKRAJINI A KIJEV ĆUTI! ZAŠTO? Šta se dešava sa kontraofanzivom?

Ukrajinsko Ministarstvo odbrane odlučilo je da ćuti o napretku ofanzive, pa čak i da negira da je počela, uprkos tome što je Bela kuća pre četiri dana saopštila da ukrajinska ofanziva ide veoma dobro.

Najverovatniji razlog oklevanja Ukrajine da prizna da je počela velika kontraofanziva je činjenica da na nekim linijama napada nisu postignuti očekivani rezultati.

Stagnacija nakon početnih uspeha

Ukrajinske snage počele su ofanzivne operacije 4. juna južno i istočno od grada Velika Novosilka. Posle početnih uspeha, koje su priznali i ruski izvori, došlo je do zastoja. A onda su 6. juna ti isti ruski izvori počeli da tvrde da su ruske snage u moćnim kontranapadima povratile sve izgubljene pozicije. Na tom području ruska odbrana se držala.

Sprečeno sletanje, uništeni leopardi...

Nakon što je srušena brana u Novoj Kahovki i time onemogućeno iskrcavanje na levu obalu Dnjepra i dugo sprečavan prodor prema Krimu, žarište borbi je pomereno na jug grada Orihova u Zaporožju. region.

Rusko Ministarstvo odbrane objavilo je jedva upotrebljive snimke dronova na kojima se vidi ukrajinski Leopard 2 u napadu. I, naravno, nekoliko uništenih. Ministarstvo odbrane Ukrajine uopšte nije pominjalo ove bitke.

Rusi odlično koriste ukrajinsko ćutanje

Odluka da se vesti sa ratišta ne dele sa javnošću (osim Bahmuta, koji više uopšte nije bitan) ozbiljan je promašaj ukrajinskog političkog i vojnog vrha. Ukrajinsko ćutanje Rusi veoma dobro koriste da stvore utisak da se njihove snage ne samo odupiru napadima, već i uzvraćaju jednako snažno.

To je inače zamućenu situaciju na ratištu učinilo još jednostranijom. Svi znaju da se vode teške borbe, ali ukrajinskih informacija nema. To je na kraju dovelo do apsurdne situacije da je ukrajinska štampa morala da se poziva i na ruske blogere.

Šta kriju Ukrajinci?

Pitanje je šta krije ukrajinsko Ministarstvo odbrane. Kao da ruski komandanti ne znaju gde Ukrajinci napadaju i kakva je situacija na ratištu, pa bi im ukrajinski izveštaji otkrili nešto novo. Ili je razlog ćutanja činjenica da je ofanziva zastala? Zlobnici bi rekli da bi se Ukrajinci sigurno pohvalili da imaju nešto.

Ono što je izvesno jeste da ukrajinski Generalštab trenutno pokušava da pronađe mesto gde će ruska odbrana popustiti, što bi im omogućilo prodor u dubinu. Nije toliko važno gde bi se tačno desio ovaj prodor, jer bi trebalo da izazove lančanu reakciju celokupne ruske odbrane u Zaporožju i slabljenja jugoistočnog dela Donjecka.

Leopardi su ranjivi kao i svaki drugi rezervoar

Nade da će ruski vojnici pobeći čim vide Leoparde nisu se ostvarile. U stvari, ukrajinske posade su otkrile da su Leopardi jednako ranjivi kao i svaki drugi tenk. Pogotovo ako uđu u minsko polje. Protivtenkovske mine će zaustaviti svaki tenk, i Leopard 2, i Abrams, i Čelendžer 2. Pa čak i Merkavu IV.

Jedini način da sprečite da protivtenkovska mina zaustavi tenk i učini ga beskorisnim je obuka. Mnogo treninga. I ne samo obuku tenkovskih posada, već zajedničku obuku cele brigade i šire. Upravo ono što su Ukrajinci izbegli.

Pet nedelja osnovne obuke, praćene tolikom naprednom obukom, očigledno nije bilo dovoljno. Naime, za formiranje nove oklopne brigade potrebno je najmanje 50 nedelja dnevne obuke. Britanci, Nemci, Poljaci i drugi pristali su da ubrzaju obuku Ukrajinaca za svoje tenkove. Amerikanci nisu. Odlučili su da obučavaju ukrajinske posade Abramsa 12 nedelja.

Leopardi i Bredli su ušli u minsko polje

Pokušaj ukrajinskog političkog i vojnog vrha da spreči curenje informacija mimo zvaničnih kanala (koji su zatvoreni) i ovoga puta je propao. Previše je mladih vojnika koji su „naoružani” pametnim telefonima sa kamerama. I svi žele da pošalju fotografije i video zapise rođacima i prijateljima.

Tako se saznalo da je tačno da su ukrajinski leopardi ušli u minsko polje i da su mnogi od njih naleteli na mine, zajedno sa borbenim vozilima pešadije Bredli. Međutim, snimci vojnika pokazali su da su ukrajinske snage uspele da vrlo brzo izbace oštećene Leoparde pozadi i poprave, ali i da su neki od oštećenih Leoparda 2 bili varijante A6, a ne samo A4.

Tvrđava zvana Tokmak

Trenutno ukrajinska vojska ima centar napada iz pravca Orihive ka Tokmaku. Ako Ukrajinci uspeju da oslobode Tokmak, otvoriće im se pravac delovanja ka Melitopolju.
Ruska vojska je od Tokmaka napravila tvrđavu okruženu rovovima, minskim poljima i protivtenkovskim preprekama, pa njeno oslobađanje neće biti nimalo lako. Ukrajinska vojska bi jednostavno mogla da zaobiđe Tokmak i nastavi napredovanje da to nije važna raskrsnica.

Važnost Robotina

Poslednja proverena informacija bila je da su se vodile teške borbe na prilazima selu Robotine. Važnost Robotina je višestruka. Najvažnije je da kroz selo prolazi magistralni put TO408 koji vodi na jug prema Tokmaku, a važan je i položaj sela koje se nalazi na dominantnom brdu, što Rusima trenutno daje značajnu prednost.

Utoliko pre jer ukrajinske snage neće morati da oslobode samo Robotinu, već i okolna brda (visoka preko 160 metara) koja dominiraju tim područjem. Neproverene informacije iz ruskih izvora govore da su Ukrajinci oslobodili ne samo Robotine, već i tri sela na jugu (Novoprokopivka, Iljčenkove i Solodka Balka) i da su već na prilazima Tokmaku.

Zanimljivo je da ogromna većina ruskih proratnih blogera ponavlja jednu te istu floskulu – Ukrajinci napadaju i možda malo napreduju, ali ih Rusi zaustavljaju i sutradan kontranapadi vraćaju sve pozicije. I tako dan za danom na svakom delu ratišta. Samo nekoliko, uglavnom pro-Vagner orijentisanih, pominje ukrajinska napredovanja i teške ruske gubitke.

Zasad ništa od „burne“ kontraofanzive

Mnogo je razloga zašto ukrajinska politička elita ne želi da prizna da je počela velika prolećna ofanziva. Prvi je da se o njoj previše pričalo. Predsednik Zelenski je čak obećao i oslobođenje Krima. Ako ne oslobođenje Krima, onda brza i „burna“ pobeda koja će trajno preokrenuti tok rata. Do sada od toga nije bilo ništa.

Nade Ukrajinaca da će Rusi napustiti svoje položaje i pobeći kada vide Leoparde nisu se obistinile. Ukrajinski vojnici moraju da osvajaju rov po rov, selo po selo. Zbog ovoga sve ide mnogo sporije nego što su se nadali u Kijevu.

Međutim, ofanziva je tek počela i sve dok general Zalužni ima slobodne snage koje može da pošalje u napad, postoji šansa da uspe.