Izraelski mediji pišu: Litijum menja odnos snaga Izraela i Irana!

Otkriće iranskog rezervoara litijuma moglo bi da dovede do promene u regionalnom balansu snaga i da Teheranu obezbedi geopolitičku i ekonomsku poziciju bez presedana, rekla je izraelski stručnjak za geopolitiku Anat Hohberg Marom u subotu za izraelski list "Maariv".

Ona je dodala da će „Izrael” pomno pratiti kako će Teheran pokušati da iskoristi ovo otkriće u svoju korist.

List navodi da vojna snaga Irana i nedavno odmrzavanje odnosa sa arapskim zemljama, posebno Saudijskom Arabijom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Bahreinom i Egiptom, kao i njegove vojne vežbe na moru, uključujući Indiju i Pakistan, predstavljaju značajnu zabrinutost za Izrael.

List je takođe primetio da Iran jača svoje strateške odnose sa Rusijom, a da ne pominjemo Kinu, uz bliske veze sa Indonezijom, najvećom zemljom muslimanskog sveta.

Očekuje se da će ekonomski položaj i geopolitički uticaj Irana uskoro još više porasti, posebno u svetlu otkrića ogromnog polja litijuma koje sadrži 8,5 miliona tona dragocenog minerala, što ga čini drugim po veličini u svetu posle Čilea. Nalazi se u provinciji Hamedan u zapadnom Iranu.

Dakle, ovo otkriće nije značajno samo zato što se u njemu nalazi 10 odsto svetskih rezervi „belog zlata“, koje se trenutno procenjuju na oko 89 miliona tona, već i zato što ima potencijal da ugrozi iransku ekonomiju i naizgled poništi efikasnost nametnutih sankcija. Smatra se "pobedničkim adutom" Islamske Republike.

Prema rečima izraelskog stručnjaka, ovo otkriće moglo bi da ima značajan uticaj na globalna tržišta energije i rudarstva, kao i na globalnu industriju baterija i električnih vozila. Očekuje se da će sve ovo dovesti do dugoročnih promena u globalnoj ekonomiji i politici, pomerajući odnos snaga još jednom na Bliski istok.

Visoki zvaničnik u iranskom Ministarstvu industrije i rudarstva izjavio je da se najveći rezervoar litijuma na svetu nalazi van Južne Amerike (što predstavlja 58% globalnih resursa), i da je to drugi najveći rezervoar posle onog u Čileu, koji sadrži 9,2 miliona tona litijuma.

Ovaj mineral se smatra „krunskim draguljem“ zbog njegove ogromne vrednosti i značaja u proizvodnji baterija za različite elektronske industrije, uključujući električna vozila, laptopove, mobilne telefone, solarne panele, dronove i svrhe skladištenja energije.

Prekretnica na energetskom tržištu

Izraelski list navodi da otkriće nudi značajne ekonomske mogućnosti i retke energetske resurse za iransku vladu.

Već sada je očigledno da će Iran, kontrolisanjem oko 10% svetske potrošnje litijuma i dominacijom nad ovom strateškom sirovinom, izaći kao glavni geopolitički igrač u globalnoj politici i ekonomiji.

Suočeni sa eskalacijom klimatske krize, polje litijuma, zajedno sa drugim izvorima energije, uključujući nuklearnu energiju, obezbeđuje moć, politički uticaj, ekonomsku snagu za vladu Teherana.

Očekuje se da će svi ovi aspekti i njihove implikacije biti iskorišćeni u korist regiona, uključujući međunarodnu arenu.

Shodno tome, ne samo da će verovatno značajno povećati uticaj Irana, već može i nadmašiti uticaj zalivskih država, odnosno velikih svetskih proizvođača nafte, posebno Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Ova situacija bi mogla da promeni odnos snaga i regionalnu dinamiku u korist Irana.

Sa srednjoročne i dugoročne ekonomske perspektive, očekuje se da će cene litijuma, koje poslednjih godina rastu zbog sve veće globalne potražnje i potražnje za litijum-jonskim baterijama za električna vozila, održati sličan trend, značajno obogaćujući iransku ekonomiju.

Međunarodna pobeda

Dalje, list je naveo da ovo otkriće predstavlja pobedu svesti protiv Sjedinjenih Država i njenih saveznika, posebno „Izraela“. To bi moglo dovesti do jačih odnosa sa Kinom i dodatnim zemljama jugoistočne Azije, posebno Indonezije, i poboljšati odnose između Bliskog istoka i Azije.

Iz perspektive Teherana, ovo otkriće već povećava njegovu sposobnost manevrisanja među velikim brojem igrača, potencijalno smanjujući njegovo oslanjanje na Sjedinjene Države i Zapad.

List je zaključio konstatacijom da nema sumnje da Iran, kao država sa nuklearnim pragom, poseduje političke, ekonomske i energetske sposobnosti, uz smelost, razvoj i visoku motivaciju. Naročito sa otkrićem litijumskog polja, očekuje se da će biti „izuzetno značajno“ i mnogo više nego što već jeste.

Prvo ležište litijuma otkrili su iranski geolozi u severozapadnoj provinciji Hamadan, a rezerve se procenjuju na 8,5 miliona tona.

Molabeigi je ukazao na ograničene svetske rezerve litijuma i napomenuo da je on ključni element potreban u proizvodnji električnih baterija, drugim naprednim industrijama, strateškim legurama i odbrambenoj industriji, piše almayadeen.net.