Ukrajina dobija kasetne bombe, stigla potvrda iz Pentagona! Kijev dao obećanje da će oprezno koristiti

Pentagon je danas najavio novi paket vojne pomoći Ukrajini vredan 800 miliona dolara, koji će, između ostalog, uključivati i kontroverznu kasetnu municiju.

Bela kuća je održala konferenciju za štampu o slanju kasetne municije u Ukrajinu pre saopštenja Pentagona.

Savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan rekao je da Rusija koristi takvo oružje od početka rata. „Rusija koristi kasetnu municiju od početka ovog rata.

Ukrajina je tražila kasetne bombe da bi se odbranila od ruske agresije. U suštini, razumemo da takvo oružje predstavlja rizik, ali to važi čak i ako Rusi zauzmu više teritorije, " rekao je.

- Postoji velika razlika između vrste kasetne municije koju koristi Rusija i vrste koju bi SAD poslale Ukrajini. Rusija je već rasula desetine miliona ovog oružja na ukrajinsku teritoriju. Moramo da se zapitamo: da li Ukrajina koristi kasetna municija na istom području predstavlja dodatnu pretnju za civile, s obzirom da će teritorija ionako morati da se deminira? - rekao je.

Salivan je dodao da je američki predsednik Džo Bajden odobrio slanje oružja u Ukrajinu nakon jednoglasne preporuke njegovog tima za nacionalnu bezbednost. "Bila je to teška odluka", rekao je Salivan.

Foto: Pixabay

Ukrajinske vlasti su saopštile da će odgovorno koristiti kasetno oružje i da ga neće koristiti u naseljenim mestima. Kijev se takođe obavezao na deminiranje nakon završetka sukoba kako bi sveo na najmanju moguću meru bilo kakvu potencijalnu štetu civilima.

Šta je kasetno oružje i zašto je kontroverzno?

Kasetna bomba je oružje koje se raspada u vazduhu i oslobađa više manjih "bombi" na širokom području. Mogu se koristiti u obliku vazdušne bombe, artiljerijske rakete ili bojeve glave krstareće rakete. Bombe su dizajnirane da detoniraju pri udaru o tlo i velika je verovatnoća da će bilo ko u tom području poginuti ili ozbiljno povređen.

Pored početne štete izazvane udarom, mnoge bombe ne eksplodiraju odmah, tako da predstavljaju pretnju za civile dugo nakon početnog udara. Međunarodni komitet Crvenog krsta navodi da do 40 odsto bombi ne eksplodira odmah. Grupe za ljudska prava tvrde da je upotreba kasetnih bombi u naseljenim područjima kršenje međunarodnog humanitarnog prava jer izazivaju neselektivna razaranja.

Kasetna municija je prvi put korišćena u Drugom svetskom ratu

60 odsto žrtava kasetnih bombi su ljudi povređeni tokom obavljanja svakodnevnih aktivnosti, navodi Rojters. Jedna trećina svih evidentiranih žrtava kasetne municije su deca. Više od 120 zemalja potpisalo je Konvenciju o kasetnoj municiji koja zabranjuje upotrebu, proizvodnju, prenos i skladištenje ovog oružja.

Rusija, Ukrajina i SAD odbile su da potpišu sporazum. Od usvajanja konvencije 2008. godine, prema Koaliciji za kasetnu municiju, uništeno je 99% globalnih zaliha. Kasetna municija je prvi put korišćena u Drugom svetskom ratu, a najmanje 15 zemalja ju je koristilo u godinama od tada. Među njima su Eritreja, Etiopija, Francuska, Izrael, Maroko, Holandija, Britanija, Rusija i SAD.

Istraga Gardijana pokazuje kako su ruske snage koristile kasetnu municiju u naseljenim područjima Ukrajine, što je rezultiralo smrću desetina civila. Human Rights Vatch kaže da je Ukrajina koristila pomenutu municiju u pokušajima da povrati teritoriju pod ruskom okupacijom.