Podela Ukrajine?! Objavljena četiri predloga za kraj rata, bivši savetnik Zelenskog digao svet na noge!

Razmena 20 odsto ukrajinske teritorije za članstvo u NATO-u za ostatak zemlje mogla bi da bude jedan od načina da se okonča rat, sugerisao je bivši savetnik ukrajinskog predsednika Oleksij Arestovič.

Volodimir Zelenski, predsednik Ukrajine, i drugi vodeći ukrajinski zvaničnici su isključili mogućnost trgovine teritorijom za mirovno rešenje rata sa Rusijom ili članstvo u NATO-u.

Međutim, Arestovič, koji je do januara bio savetnik šefa kabineta Zelenskog, predložio je opciju „Savezne Republike Nemačke“ kao jednu od brojnih mogućih opcija za kraj rata.

Da deo Ukrajine uđe u NATO

Govoreći u Jutjub intervjuu sa Julijom Latinjinom, ruskom novinarkom, Arestovič je rekao da je debata o članstvu u NATO-u razotkrila duboke protivrečnosti između ciljeva Ukrajine i ciljeva njenih glavnih zapadnih saveznika, sugerišući četiri načina da se to premosti.

On je rekao da bi prvi bio da Ukrajina ubedi svoje zapadne saveznike da pristanu na njenu tačku gledišta. On je sugerisao da Ukrajini nedostaju „politički resursi“ da to postigne.

Foto: AP/Reuters

Druga bi bila opcija „Savezne Republike Nemačke“ u kojoj bi slobodnom delu efektivno podeljene Ukrajine bio dozvoljen ulazak u NATO, u nadi da će ponovno ujedinjenje na kraju biti postignuto mirnim putem.

- Recimo da deo okupirane teritorije ostaje okupiran, van kontrole ukrajinske vlade. Držimo se ostalog. Koliko tačno ne znamo, ali je velika većina. Recimo, 80 odsto teritorije koju držimo. Ustvari, većina nas, veći deo države, kako su obećali, završava rat i ulazi u NATO. Mnogi bi to mogli nazvati superistorijskom prilikom – rekao je Arestovič.

"Marš pravde" dva

„Treća opcija je da nađemo kompromis. Ali mislim da je najverovatnija opcija četiri – to je ‘marš pravde dva’“, rekao je on, misleći na pobunu od 24. juna Vagnera plaćenika, koje je predvodio Jevgenij Prigožin.

On je rekao da opcija tri neće uključivati odricanje od ambicije oslobađanja Krima i okupiranih teritorija, već pokušaj da se to učini mirnim sredstvima.

Foto: epa

Ukrajinska vlada je dosledno govorila da njeni ratni ciljevi uključuju oslobađanje svih okupiranih teritorija, uključujući Krim, koji je anektiran 2014. godine.

Kontroverzni Arestovič

Arestovič, bivši psiholog i bloger, poznata je, ali kontroverzna ličnost u Ukrajini.

U prvim nedeljama rata, on je izdavao široko gledana ažuriranja o napretku sukoba, u jednom trenutku predviđajući da je mirovni sporazum blizu i da će borbe trajati samo nekoliko nedelja ili meseci.

Arestovič je u januaru podneo ostavku na mesto savetnika u predsedničkoj kancelariji nakon što je rekao da je ukrajinska protivvazdušna odbrana oborila rusku raketu koja je uništila stambeni blok u Dnjepru.

Komentari su izazvali reakcije Ukrajinaca koji su ga optužili da širi neproverene informacije i podržava ruske propagandne narative.

Foto: Printscreen

Ovo nije prvi put da se podela Nemačke posle Drugog svetskog rata koristi kao kontrapunkt argumentu da Ukrajina ne može da se pridruži NATO-u dok ima aktivan teritorijalni spor sa Rusijom.

Savezna Republika Nemačka je nastala spajanjem američke, britanske i francuske okupacione zone 1949. godine.

Pridružila se NATO-u 1955. godine, dok je Nemačka Demokratska Republika, osnovana u bivšoj sovjetskoj okupacionoj zoni, ostala pod kontrolom Moskve. Njih dve su se ponovo ujedinile 1991. godine.